Марија Антоанета (, ; Беч, 2. новембар 1755 — Париз, 16. октобар 1793) била је ћерка царице Марије Терезије, жена Луја XVI.
Брак 14-годишње Марије Антоанете и 15-годишњег Луја XVI, унука француског краља, склопљен је 16. маја 1770. године. То је било спајање две највеће европске породице Хабзбурга и Бурбона. По доласку у Париз 1773. године Марија Антоанета је примљена са великим симпатијама од грађана престонице. Ипак, после неког времена постала је синоним за расипништво што је изазвало велико незадовољство у народу који ју је оптуживао за финансијску кризу државе. Првих година Француске револуције тражила је помоћ Аустрије за њено гушење. Ухапшена је 1792. године после неуспешног бекства са краљем у Белгију и оптужена за издају, па јој је одрубљена глава.
Детињство и младост мини|лево|180п|Марија Антоанета, 12 годишња девојчица Марија Антоанета рођена је у Бечу у палати Хофбург, као петнаесто дете и једанаеста ћерка Франца I Стефана и царице Марије Терезије. Дворски службеник је описао бебу Антоанету као „малу, али потпуно здраву надвојвоткињу“. Сестре Марије Антоанете удале су се за разне краљеве по Европи. Марија Амалија се удала за принца од Парме, њена сестра Марија Каролина за краља Фердинанда од Напуља, Марија Кристина је заједно са својим супругом кнезом Албертом од Саксоније била регент аустријске Холандије. Ахенски споразум, потписан 1748, значио је да су Аустрија и Француска привеле крају око 150 година непрекидних сукоба. Две земље су постале савезници за време Седмогодишњег рата (1756—1763). Да би се очувао савез Аустрије и Француске, француском краљу Лују XV су предложили да се његов унук ожени једном од кћерки Марије Терезије. Прво су старије сестре Марије Антоанете биле одређене за то венчање, али су умрле од великих богиња (Јохана Габријела је умрла 1762, а Марија Јозефа 1767), тако да је дошао ред на Марију Антоанету. Након дугих преговора француски краљ је 1769. запросио Марију Антоанету за свог унука. Када је потписан уговор о венчању Марија Терезија је схватила да њена ћерка слабо зна француски језик и француске обичаје. Због тога је много тутора добило задатак да младу Марију Антоанету припреме за улогу будуће краљице Француске.
Пут и долазак у Француску десно|мини|Надвојвоткиња Марија Антонија од Аустрије Марија Антоанета је отпутовала са четрнаест кочија и пратњом у Француску. На граници Француске и Немачке 7. маја 1770. од ње је затражено да у симболичном гесту одрицања аустријске националности, остави сву своју одећу, све што поседује, слуге и пријатеље. После дугих преговора допуштено јој је да задржи пса. Обукли су је у француску одећу и одвезли у Стразбур, где се одржавала велика свечаност у њену част. Неколико дана касније кренули су према Версају. Марију је у Версају дочекао француски краљ Луј XV и остали чланови краљевске породице. Њен будући супруг, престолонаследник француског престола (дофен Луј Август) и будући краљ Француске Луј XVI, био је млад, стидљив момак, годину дана старији од ње.
Венчање је одржано неколико дана након доласка Марије Антоанете, 16. мајa 1770. Венчање је прослављено у Галерији огледала у Версајском дворцу. Пред венчање Марија Антоанета је добила велику колекцију дијаманата који су традиционално припадали француској круни и која је била процењена на око 2 милиона ливри. У тој колекцији је била дијамантска огрлица која је раније припадала Ани Аустријској, као и нешто од накита који је припадао краљици Марији Шкотској и Катарини Медичи. Свечаном пријему присуствовало је око 1.000 званица. Двор је након тога испратио младе у брачну постељу, коју је благословио надбискуп од Ремса. Међутим млади нису конзумирали брак ни те вечери ни много година након тога.
Живот на двору лево|мини|Марија Антоанета Млади престолонаследник Луј Август (Луј XVI) суочавао се и са мржњом мадам ди Бари, љубавницом краља Луја XV. Ди Бари је била куртизана, која се уздигла до статуса племкиње. Пошто је Марија Антоанета презирала такве жене, Ди Бари је окренула краља Луја XV против Марије Антоанете којекавим сплеткама и интригама, међутим, након краљеве смрти избачена је са двора.
Дневни живот Марије Антоанете није био много занимљив. Сваког јутра су јој помагале собарице и служавке да устане из кревета и да се обуче. Хијерархија је постојала и међу послугом, тако да су само служавке највишег ранга могле сређивати косу Марије Антоанете. За разлику од аустријског двора ручкови на француском двору су били јавни и могао је присуствовати свако ко је био пристојно обучен. Марија Антоанета се жалила својој мајци у писмима да мора да пере руке и уређује се пред целим светом.
Била је меланхолична и осећала је велику носталгију за кућом - аустријским двором. Посебно јој је недостајало друштво њене сестре Марије Каролине. На француском двору једина пријатељица јој је била принцеза Тереза де Ламбал. Политика је није занимала, што се одразило великим незадовољством на аустријском двору, јер се од ње очекивало да на француском двору ојача аустријски утицај, а она није ништа чинила о том питању.
Краљ Луј XV је умро од великих богиња 10. мајa 1774, те су Луј XVI и његова супруга Марија Антоанета, која је тада имала 19 година, ступили су на француски престо.
Крунисање и владавина мини|десно|200п|Марија Антоанета 1779. Крунисање је обављено 1774. у Ремсу за време велике несташице хлеба у Паризу. У томе контексту се Марија Антоанета неправилно цитира да је рекла „ако немају хлеба, нека једу колаче“ (француски "S'ils n'ont plus de pain, qu'ils mangent de la brioche."). Нема никаквога доказа да је Марија Антоанета то икада рекла.; Susan S. Lanser, article 'Eating Cake: The (Ab)uses of Marie-Antoinette,' published in , (ed. Dena Goodman). Када је чула за несташицу хлеба она је написала „Извесно је да су се људи према нама лепо односили упркос властитој несрећи. Ми смо сада још више обавезни да јаче радимо за њихову срећу.“
Били су дочекани са великим изливом народног одушевљења, а млада краљица је била специјално украшена. Након крунисања показало се да нема политички утицај на супруга. Покушала је да врати на двор војводу од Шоасела, кога је протерала мадам ди Бари због његове лојалности Марији Антоанети и савезу са Аустријом. Иако се нови краљ састао са војводом, није му допустио сталан повратак на двор. Када је постала краљица појачала су се и питања о томе зашто нема деце, што је њу доводило до плача. Марија Антоанета је бежала од досаде, а разговор у њеном кругу морао је бити далеко од светских или интелектуалних тема. Разговор о озбиљним темама није био пожељан у томе кругу, а остали дворани су се осећали искљученима из тога ексклузивног круга око краљице.
Убрзо је почела прерушена посећивати париске оперне балове. Причало се да она тако посећује тајне љубавнике. Почела је да троши много више новца јер није имала представу о његовој правој вредности. Углавном је трошила на одећу, дијаманте и коцкање. За свој двадесет и први рођендан учествовала је у великом коцкању, које је трајало три дана и где су огромне количине новца промениле власника.
Све мање времена је проводила на двору, а све више у малом дворцу Малом Тријанону. Тај дворац је дала да се реновира, а трошкови су се потпуно отргли контроли, посебно кад су вртови неколико пута реновирани по краљичиним хировима. Почеле су се ширити и гласине да спава са Шарлом X, братом Луја XVI. Појавили су се илегални памфлети у Паризу, који су показивали краљицу и Шарла X као љубавнике. Појавили су се и други памфлети, који су смањивали краљичину популарност.
У то време Француска се налазила у великим финансијским проблемима. Стајала је на ивици банкрота. Дуга серија ратова, који су водили Луј XIV и Луј XV довела је до огромног државног дуга, највећег државног дуга у Европи тога времена. Француска је тада имала ниске порезе, па је мало новца на тај начин прикупљано да би се спасила економија. Пјер Аугустин Карон де Бомарше је успео да наговори новог францускога краља Луја XVI да потпомаже америчку револуцију и борбу за независност од Велике Британије. Та одлука је била катастрофална за Француску, јер су трошкови упркос победи били огромни.
Брат Марије Антоанете, аустријски цар Јозеф II посетио ју је у априлу 1777. Дошао је да се распита о стању њенога брака, зато што је Аустрија била забринута због тога што се још није родило дете у том браку. Током дуге шетње по Малом Тријанону брат ју је критиковао због коцкања и одабира пријатеља. Цар је имао и дуг разговор са француским краљем, а дискусија се водила око сексуалних проблема француског краљевског пара. Иако се не зна шта је цар Јозеф II рекао француском краљу, постало је очито да је помогао, јер је брак био убрзо конзумиран. У мају 1778. краљица је објавила да је трудна.
Мајчинство мини|десно|200п|Марија Антоанета и њена деца, рад Елизабет-Луј Виге-Лебрин
Марија Антоанета није зачела све до седме године брака. Почеле су колати гласине да је Луј-Август (Луј XVI) импотентан или да има гениталну аномалију (наводно фимозу).
Прво дете, ћерка Марија-Тереза-Шарлота, родила се 19. децембра 1778. у Версају. Према француском обичају, порађала се пред стотинама чланова двора.
У складу са дворском етикетом, бебу су звали „Мадам Роајал“, како се увек звало најстарија ћерка француских краљева. Марија Антоанета је била посебно везана за своју кћерку, јер како је говорила, „син припада држави, а ћерка припада њој“. После мадам Ројал родило се још троје деце: Луј Жозеф, престолонаследник, рођен 1781. Луј Шарл, војвода од Нормандије (Луј XVII), рођен 1785. Софи Беатриз, рођена 1786.
Екстраваганција Марије Антоанете нестајала је са годинама. Посветила се деци и укључила се у добротворни рад. Када је напунила тридесет година, почела је да се прикладније и одмереније облачи и престала је да купује драго камење. Постала је скромнија и одмеренија особа.
Луј XVI је 1785. купио дворац Сен Клу за Марију Антоанету која је била убеђена да ће он бити добар за њихову децу.
Афера огрлица
мини|десно|200п|Једна од колиба изграђених у приватном селу Марије Антоанете Кардинал Луј од Роана, изасланик француског двора у Аустрији, био је члан једне од најистакнутијих аристократских кућа, али пао је у немилост, због ширења неистина о Марији Антоанети, као и о њеној мајци, Марији Терезији. Кардинал је међутим, имао амбицију да следи стазе славног кардинала Ришељеа и да постане председник француске владе. Да би то остварио било је потребно да поврати углед код краљице. За то је ускоро добио прилику, када му је његова љубавница, грофица де ла Мот, осиромашена аристократкиња, предложила да купи за краљицу Марију Антоанету огрлицу чију је куповину краљица управо одбила, под изговором да краљевска породица штеди. Краљица је драгуљару рекла да је одлучила да више не купује дијаманте, а кад је краљ хтео да јој купи огрлицу као поклон, она је и тада одбила.
Кардинал је сакупио новац и дао га грофици, која је отишла код драгуљара и однела огрлицу не плативши. Пошто је драгуљар знао да је огрлица намењена краљици, обратио се њој кад је требало да се плати, на шта је Марија Антоанета рекла да она није ни узела нити наручила огрлицу. Избио је велики скандал, а кардинал и грофица су ухапшени и иведени на суд, који је 31. маја 1786. кардинала ослободио оптужби, а грофица је осуђена на бичевање и затвор за проститутке.
Афера дијамантске огрлице битно је нарушила углед краљице међу Французима. Део њене непопуларности је могла да захвали свом аустријском пореклу као и својој екстравагантности и необузданом трошењу, међутим, овај скандал је учврстио став јавности против краљице. Веровало се да је извела вишемилионску превару да би уклонила политичког противника кардинала од Роана.
Уочи револуције мини|200п|Марија Антоанета 1783, портрет је рад њеног омиљеног сликара Елизабет-Луј Виге-Лебрин.
Поред политичке катастрофе изазване афером огрлице, краљевска породица је претрпела и личне трагедије. Најмлађа ћерка краљевског пара, Софи Беатриз, умрла је нешто пре првог рођендана, а ускоро се и најстарији син, престолонаследник Луј Жозеф, смртно разболео од туберколозе и умро.