Лактац је насељено мјесто у саставу општине Хрваце, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.
Географске карактеристике Лактачка Љут се налази на североисточној страни Цетине, према области Дубравама. Лактачка Љут и Дубраве су део исте подске површи. Границом ове површи и кречњачке стране Кошутице, која се диже према североистоку, пружа се удолина динарског правца, чије је дно под црвеницом и њивама. На површи и страни Кошутице су пашњаци и храстово жбуње. Североисточним оквиром удолине, на граници њива и пашњака, лежи Лактац, као и села Борковић и Винчић.
Лактац се налази 13 km југоисточно од Врлике и 20 километара северозападно од Сиња, у подножју планине Динаре, на реци Цетини тј. Перућком језеру.
Историја Период угарске власти (до 1513) Изградњи Перућке бране и стварању вештачког акумулационог језера претходила су археолошка истраживања локалитета на Цетини, која су почела 1954. године. На положају сеоског гробља у Лактацу нађени су остаци темеља једнобродне правоугаоне позносредњовековне цркве. Уз цркву је пронађено и неколико гробова из истог периода, покривених монолитним неукрашеним плочама. У темеље цркве су уграђени, као сполије, уломци античких натписа и раносредњовековних скулптура. За раносредњовековне уломке је откривено да припадају цркви у Кољану.
Даровница угарског краља Андрије II шибенском кнезу Домалду помиње насеље Лактен у жупанији Цетина с Триљем. Историчар Стјепан Гуњача је Лактен идентификиовао са данашњим Лактацем.
Период османске власти (1513—1718) Османска војска је 1513. заузела Сињ и његову област. Од 1524. се помиње Сињска нахија.
У османском пописном (tapu tahrir) дефтеру Клишког санџака из 1550. године, Лактац се не помиње. У пописном дефтеру из 1574. године, Лактац се помиње као село Лактач (вероватно услед недостатка слова са гласовном вредношћу ц у османском турском), а 1585. као истоимена мезра у нахији Сињ или Цетина (два имена за исту нахију). У последњем попису се наводи да су на мезри Лактач поседе имали један калуђер и један поп. У попису из 1604. године помиње се мезра Свети Вид и Лактач, која је у поседу становника села Бителић. Приходи од речене мезре процењени су на 200 акчи годишње.
По завршетку Морејског рата (1684—1699) Млетачка република је заузела одређене пограничне области, упркос одредбама Карловачког мира. Поседнут је био и Лактац. Османска војска је 1701. повратила спорне области. Лактац се у пописном дефтеру из исте године помиње као чифлук Лактач, који од давнина припада монасима цркве (при чему се готово сигурно мисли на манастир Драговић).
Период хабзбуршке власти (1797—1918) Од 1816. године, после стабилизације хабзбуршке власти, Лактац, дефинисан је подређен општини Дабар, која је припала судском котару у Сињу. Сам судски котар био је део котарског сатништва у истом граду, дела хабзбуршке Краљевине Далмације. По подели Аустријског царства на аустријски и угарски део, Далмација је припала аустријском делу. +Лактац према попису из 1862.кућаримокатоликагркокатоликаправославцапротестанатаЈеврејасво домаће присутно становништвостранциукупно присутно становништвосво домаће одсутно становништвоукупно становника20001640016201622164 +Лактац према попису из 1890.кућамушкарацаженаукупно становника5511292204
Југословенски и постјугословенски период (од 1918) До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Сињ. Током рата у Хрватској био је у саставу Републике Српске Крајине.
Становништво На попису становништва 2011. године, Лактац је имао само 2 становника.
Број становника по пописима— Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001. 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011. 164 0 7 204 257 291 0 282 275 321 163 121 123 124 0 2
Напомена: У 1869. и 1921. подаци су садржани у насељу Дабар. До 1900. исказивано као део насеља.
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Лактац је имало 124 становника, следећег националног састава:
Ранији пописи
Националност 1981. 1971. 1961. Срби 116 117 161 Југословени 7 Хрвати 4 2 остали и непознато Укупно 123 121 163
Црква У близини Лактаца, према Кољанима се налази српскоправославни манастир Драговић.
Презимена Боговац — Православци Бодрожић — Православци Борковић — Православци Винчић — Православци Катић — Православци Ковачић — Православци Миљковић — Православци Николић — Православци Пеовић — Православци
Референце Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Референце
Спољашње везе Тромеђа: Лактац
Мапа
Фотографије
Категорија:Општина Хрваце Категорија:Далматинска насеља са српским становништвом Категорија:Насеља у Хрватској Категорија:Насељена места у Сплитско-далматинској жупанији Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској