Марк Сајмон Кевендиш (; Даглас, 21. мај 1985) бивши је британски професионални бициклиста са Острва Мен, који је последње возио за казахстански -{UCI}- ворлд тур тим Астана Казахстан. Сматра се једним од најбољих спринтера свих времена; освојио је двапут класификацију по поенима на Тур де Франсу, а по једном класификацију по поенима на Ђиро д’Италији и класификацију по поенима на Вуелта а Еспањи. Рекордер је по броју етапних побједа на Тур де Франсу, гдје их је остварио 35, једну више од Едија Меркса, а остварио је 17 етапних побједа на Ђиро д’Италији и три на Вуелта а Еспањи. Освојио је три пута Шелдепрајс, по два пута Кирн—Брисел—Кирн, Тур оф Катар и првенство Велике Британије у друмској вожњи, док је по једном освојио Свјетско првенство у друмској вожњи, Милано—Санремо, Стер ЗЛМ Тур, Дубаи Тур и Милано—Торино. На писти, освојио је сребрну медаљу на Олимпијским играма у дисциплини омнијум, а троструки је свјетски шампион у дисциплини медисон, освојивши златне медаље 2005. 2008. и 2016. године. Проглашен је за витеза команданта реда Британске империје, једног од највећих одликовања у Уједињеном краљевству.

Професионалну каријеру почео је 2005. када се фокусирао на писту и освојио је Свјетско првенство у дисциплини медисон 2005, као и златну медаљу на Играма Комонвелта 2006, у дисциплини скреч трка. Средином 2006, прешао је у тим Т—мобајл, са којим је 2007. освојио класик Шелдепрајс. Године 2008, освојио је Свјетско првенство у медисону по други пут, Шелдепрајс, двије етапе на Ђиро д’Италији и четири на Тур де Франсу. Године 2009, освојио је Милано—Санремо, а остварио је три етапне побједе на Ђиру и шест на Туру. Године 2010. остварио је четири етапне побједе на Тур де Франсу и три на Вуелта а Еспањи, гдје је освојио и класификацију по поенима.

Године 2011. освојио је Шелдепрајс по трећи пут, двије етапе на Ђиру и пет на Туру, гдје је освојио и класификацију по поенима, након чега је освојио Свјетско првенство у друмској вожњи и Лондон—Сари класик, а добио је награду за Би-Би-Си спортисту године Уједињеног краљевства. Године 2012, прешао је у тим Скај, након што се тим ХТЦ расформирао. Освојио је Курне—Брисел—Курне, двије етапе на Ђиру и Стер ЗЛМ Тур, прву етапну трку у каријери. На Тур де Франсу, возио је заједно са Вигинсом у тиму и остварио је три етапне побједе, док је Вигинс освојио Тур.

Године 2013. прешао је у Омега фарму Квик-степ. Освојио је Тур оф Катар, пет етапа на Ђиру и двије на Туру, а освојио је национално првенство у друмској вожњи по први пут. Године 2014. остварио је 11 побједа, није возио Ђиро, а пао је на првој етапи на Тур де Франсу, због чега је морао да напусти трку. Године 2015, освојио је Дубаи Тур и Курне—Брисел—Курне по други пут, док је на Тур де Франсу остварио једну етапну побједу.

Године 2016. прешао је у тим Дименжен дата. Освојио је Тур оф Катар по други пут, четири етапе на Тур де Франсу, као и сребрну медаљу на Олимпијским играма, док је Свјетско првенство у друмској вожњи завршио на другом мјесту. Године 2017, остварио је једну побједу, на Абу Даби Туру у фебруару, након чега је имао проблема са Епштајн—Баровим вирусом, а Тур де Франс је морао да напусти током четврте етапе, због пада након контакта са Петером Саганом. Године 2018, поново је остварио једну побједу, на Дубаи Туру у фебруару, а Тур де Франс је морао да напусти након етапе 11, јер је завршио ван временског лимита. Године 2019. није остварио ниједну побједу, а није уврштен у састав тима за Тур де Франс. Године 2020. прешао је у Бахреин—макларен; поново није остварио ниједну побједу и није уврштен у тим за Тур де Франс, док је на крају сезоне хтио и да заврши каријеру.

Године 2021. прешао је у Декунинк—Квик-степ, у који се вратио након шест година. На Тур оф Турки трци остварио је четири етапне побједе, што су му биле прве побједе након три године. У јуну, повриједио се први спринтер тима — Сем Бенет и Кевендиш је умјесто њега учествовао у главној примремној трци за Тур де Франс — Тур оф Белгијум, гдје је остварио једну побједу. Бенет се није опоравио на вријеме и уврштен је у тим за Тур де Франс, први пут након 2018. На Туру, остварио је четири етапне побједе, што су му биле прве побједе на трци након пет година, чиме је изједачио рекорд Едија Меркса од 34 побједе, а такође, освојио је класификацију по поенима други пут, први пут након десет година. Године 2022. освојио је Милано—Торино, на свом првом наступу, поставши први британски побједник, а такође и најстарији побједник трке. У наставку сезоне, возио је Ђиро д’Италију први пут након 2013. године и остварио је једну етапну побједу, након чега је освојио првенство Велике Британије у друмској вожњи по други пут, први пут након девет година. Након што тим није хтио да продужи уговор са њим, прешао је у Астану Казахстан 2023. године. Прву побједу у сезони остварио је на последњој етапи на Ђиро д’Италији, у Риму, што му је била 17 побједа у каријери на Ђиру. Возио је Тур де Франс са намјером да обори рекорд по броју побједа, али је пао на осмој етапи и морао је да напусти трку. Године 2024. остварио је побједу на Тур де Франсу, што му је била укупно 35 побједа, чиме је срушио рекорд Едија Меркса. На крају сезоне завршио је каријеру, а на Критеријуму Сингапур у новембру, што му је била последња трка у каријери, побиједио је испред Филипсена.

Дјетињство и аматерска каријера

Марк Кевендиш је рођен у Дагласу, на острву Мен, од оца Дејвида и мајке Аделе, која је из Јоркшира. Са 13 година почео је да вози бмх у националном спортском центру у Дагласу. Тада је упознао британског професионалног бициклисту Дејвида Милара. Наком што је завршио школу, радио је двије године у банци да би скупио довољно новца да почне професионалну каријеру.

Године 2003, освојио је три златне медаље на Острвским играма.

На Свјетском првенству у бициклизму на писти, у Лос Анђелесу 2005. у пару са Робом Хајлесом, освојио је злато у медисону. Њих двојица нису возили заједно прије тога.

Професионална каријера Почетак каријере

Професионалну каријеру почео је 2005. у тиму Спаркес. Возио је Тур Британије и Тур Берлина.

Године 2006, је почео у тиму Спаркес, који је био развојни тим за Т—мобајл тим.

На Туру Берлина, освојио је двије етапе и класификацију по поенима. Представљао је Острво Мен на играма Коменвола у Мелбурну и освојио је златну медаљу, након чега је дошао у пробу у први тим Т—мобајла. На Туру Британије освојио је класификацију по поенима и три пута је завршавао други на етапама. На крају сезоне потписао је професионални уговор са тимом.

Године 2007, је освојио класик Шелдепрајс, што му је била прва велика побједа на друму. Освојио је по етапу на тркама четири дана Данкека и Вуелта а Каталуња и ушао је у састав тима за Тур де Франс. Пао је и на првој и другој етапи и остварио је два финиша у првих десет, прије него је Тур напустио на осмој етапи, када се кренуло у Алпе.

У својој првој сезони, Кевендиш је остварио 11 побједа, чиме је изједначио рекорд који је до тада држао Алесандро Петаки.

2008.

thumb|upright|Марк Кевендиш и Бредли Вигинс освојили светско првенство у медисону 2008.

Године 2008, се вратио веледромском бициклизму на Свјетском првенству у Манчестеру, гдје му је партнер био Бредли Вигинс, јер је Хајлес пао на допинг тесту и био је суспендован. Током првог дијела трке, нису били конкурентни, а затим је Вигинс појачао на 35 кругова до циља и освојили су златну медаљу, што је било друго злато за Кевендиша.

У друмском бициклизму, остварио је прве побједе на гранд тур тркама. Освојио је двије етапе на Ђиро д’Италији и четири на Тур де Франс[у. Прву побједу на Туру остварио је на петој етапи, а затим је побиједио и на етапама 8, 12 и 13, а након етапе 14, напустио је Тур да би се спремио за Олимпијске игре у Пекингу. Кевендиш и Вигинс, као свјетски шампиони у медисону, били су први фаворити, али су завршили тек на деветом мјесту. Кевендиш је окривио Вигинса да није сконцентрисан на медисон и да није дао све од себе. Кевендиш је завршио Олимпијске игре као једини члан британског тима који није освојио медаљу.

До краја сезоне остварио је 11 побједа, по три на Туру Ирске и Туру Мисурија, где је освојио и класификацију по поенима. На Туру Романдије, Кевендиш је побиједио на прологу на отварању, испред Вигинса.

2009.

Године 2009, је почео на Туру Катара, гдје је водио нову борбу са Томом Боненом, који је освојио једну етапу и класификацију по поенима, док је Кевендиш освојио двије етапе. На Туру Калифорније освојио је двије етапе, оба пута побиједивши Бонена у спринту. Освојио је и класификацију по поенима. Био је и члан британског тима на Свјетском првенству у велодрому, али није освојио медаљу.

Сезону у Европи почео је на трци Тирено—Адријатико, гдје је освојио једну етапу. Након тога, учествовао је на Милано—Санрему. Кевендиш није био фаворит због успона којих је имало, али је успио да их пређе са групом и у спринту је побиједио Хејнриха Хауслера. На трци Три дана Депана, освојио је двије етапе.

На Ђиро д’Италији, екипа Колумбије (раније Т—мобајл) је освојила екипни хронометар на првој етапи, Кевендиш је први прошао кроз циљ и узео је розе мајицу и тако постао први возач са Мена који је обукао лидерску мајицу. На другој етапи, Кевендиш је изгубио у спринту од Петакија, а на трећој је остао затворен након пада и није могао да спринта за побједу. Ипак, побиједио је на три етапе и напустио је Ђиро након етапе 13, да би се спремио за Тур де Франс. Припреме је наставио у јуну на Туру Швајцарске, где је освојио двије етапе.

Током сезоне, Кевендиш је изградио велико пријатељство и партнерство са Марком Реншом, својим лид-аут возачем, који је касније играо кључну улогу за све Кевендишове успјехе. На Тур де Франсу, Кевендиш је остварио шест етапних победа, чиме је поставио нови британски рекорд. Побједом на трећој етапи, Кевендиш је такође поставио британски рекорд, јер је носио зелену мајицу два дана заредом. На последњој етапи, на Јелисејским Пољима, Марк Реншо је толико јако спроводио Кевендиша до побједе да је и сам завршио други.

Након Тур де Франса, Кевендиш је освојио трку Ђиро Бохума, а на Туру Ирске је освојио једну етапу. На Туру Мисурија освојио је двије етапе, али је напустио трку због инфекције, која га је спријечила да буде дио британског тима на Свјетском првенству.

2010.

Због здравствених проблема, 2010. је стартовао тек средином фебруара, на трци Вуелта Андалузија, гдје није остварио побједу, а са слабом формом наставио је и на Милано—Санрему, гдје је завршио на 89 мјесту, шест минута иза побједника. Циљеви за 2010. су му били освајање зелене мајице на Тур де Франсу и Свјетског првенства.

Након слабог почетка сезоне, форму је поправио на Вуелта а Каталуњи, гдје је завршио седми на хронометру и освојио једну етапу. Због увредљивог геста на Туру Романдије, након побједе на другој етапи, тим ХТЦ Колумбија је повукао Кевендиша са трке. У мају, возио је Тур Калифорније, умјесто Ђиро д’Италије, гдје је освојио једну етапу. На Туру Швајцарске, Кевендиш је пао током спринта на четвртој етапи, а са њим су пали Хауслер и још неколико возача, тимови су критиковали његов начин вожње.

На Тур де Франсу, Кевендиш је пао на првој етапи, на 3 km до циља и тако остао без могућности да обуче жуту мајицу први пут у каријери. Повреда није била тешка и Кевендиш је до краја остварио пет етапних побједа. Ипак, зелену мајицу је освојио Петаки, са 11 бодова испред Кевендиша.

Наредна трка била му је Вуелта а Еспања. Тим ХТЦ Колумбија је побиједио на екипном хронометру на отварању, Кевендиш је први прошао кроз циљ и узео је лидерску мајицу. На Вуелти је остварио три етапне побједе и освојио је класификацију по поенима.

2011.