Односи Србије и Либана су односи Републике Србије и Либанске Републике.
Билатерални односи мини|Краљ Петар II у резговору са Председником Либанске Републике током Другог светског рата
Дипломатски односи Србије и Либана су успостављени 1946, након Другог светског рата и пошто се Либан изборио за своју независност. Србија има амбасаду у Бејруту, а Либан има амбасаду у Београду.
Билатерална сарадња Србије и Либана на политичком нивоу је слабо развијена већ дужи низ година, иако две земље немају отворених проблема. Тим пре што Србија у погледу Блискоисточне кризе, као кључног питања за Либан, има принципијелан став подршке изналажењу мирног и трајног решења, уз право Палестинаца на независну државу. Либан је чланица покрета Несврстаних, организације у којој је бивша Југославија била доста утицајна. Либан није признао независност Косова.
Либан је гласао против пријема Косова у УНЕСКО 2015.
Економски односи У 2020. години извоз Србије је износио 22,54 милиона долара, а увоз 247.000 УСД. У 2019. години извоз је износио 15 милиона долара, а увоз 370.000 УСД. У 2018. години извоз Србије је износио 7,55 милиона УСД, а увоз из Либана 541.000 долара.
Дипломатски представници У Београду Нада Ал Акл, амбасадор, 2018—Вучић примио акредитиве амбасадора Либана, УАЕ и Египта Туфик Жабер, амбасадор, 2013—2017. Ехаде Моалем, амбасадор, 2005— Жилбер Аун, амбасадор, 2003— Хасан Хашаш, амбасадор Јахја Махмасани, амбасадор Мухамед Малек, амбасадор Исам Бејум, амбасадор Мунир Тачи ал-Дин, амбасадор, 1967—1971. Мухамед Али Хамадех, амбасадор
У Бејруту
Милан Тројановић, амбасадор, 2024— Емир Елфић, амбасадор, 2016. - 2022. Богдан Исоски, амбасадор, 1990. - Станимир Лазаревић, амбасадор, 1985. - 1989. Драгослав Пејић, амбасадор, 1983. - 1985. Радмило Тројановић, амбасадор, 1979. - 1983. Нусрет Сеферовић, амбасадор, 1975. - 1979. Милић Бугарчић, амбасадор, 1971. - 1975. Чедомил Цврље, амбасадор, 1968. - 1971. Петар Здравковски, амбасадор, 1965. - 1967. Радомир Радовић, амбасадор, 1962. - 1965. Владо Малески, посланик а затим и амбасадор, 1958. - 1962. Милош Лаловић, посланик, 1958. Михаило Јаворски, посланик, 1951. - 1957.
Поређење Либан Србија Становништво 4.017.095 7.498.001 (без КиМ) Површина 10.400 km² 88.361 km² Густина насељености 386,26 /km² 96,78/km² (без КиМ) Престоница Бејрут Београд Највећи град Бејрут - 1.250.000 (2.600.000 шире подручје) Београд - 1.182.000 (1.630.000 шире подручје) Облик владавине Председничка република Парламентарна република Званични језик Арапски (службени), француски Српски Вероисповест 59,7% Ислам, 39% хришћанство, 1,3%остали 84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам, 1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти Етничка структура 95% Арапи, 4% Јермени и 1% остали 82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци, 1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали ГДП (по становнику) 11.100 $ (2008) 10.900 $ (2008)
Види још Спољни односи Србије
Референце
Спољашње везе Амбасада Републике Србије у Бејруту - Либанска Република Министарство спољних послова Либанске Р. ОДЛУКА О ОТВАРАЊУ АМБАСАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ ЛИБАН
Категорија:Политика Либана Либан