Односи Србије и Мађарске су инострани односи Републике Србије и Мађарске.

Дипломатски односи су успостављени 1882. Србија има амбасаду у Будимпешти и почасни конзулат у Сегедину, а Мађарска има амбасаду у Београду и конзулат у Суботици. Деле заједничку државну границу у дужини од 151 -{km}-. Мађарска је чланица НАТО пакта и Европске уније. Србија се држи политике војне неутралности и има статус кандидата за чланство у ЕУ. Односи бележе у последњих десетак година изузетно узлазну путању, те се сматрају веома блиским савезницима.

Историја односа десно|мини|200п|Краљевина Угарска у средњем веку и разне територије које је некада заузимала

Средњи век Контакти започињу досељавањем мађарских племена у Панонију око 10. века. У прво време, то је био период наизменичних сукоба и сарадње. Борили су се међусобно за превласт на Балкану, али и заједнички ратовале против Византије, Бугарске, Млетака и Турака. Српска принцеза Јелена Вукановић, ћерка Уроша I Вукановића, била је супруга мађарског краља Беле II, док је жена краља Драгутина била мађарска принцеза, краљица Каталина. Постојало је и још много других брачних веза на нижем нивоу племства. Краљевина Угарска као најмоћније европско краљевство и овом делу Европе, често је утицала на политичке прилике у Рашкој и Босни (касније средњевековној Краљевини Србији и Српској Деспотовини). У грађанском рату између браће Стефана Првовенчаног и Вукана Немањића, на Вуканов позив мађарске снаге крећу на Србију чиме су дале предност у овом рату Вукановој страни. Такође су војно помогле долазак на власт краља Драгутина у његовом сукобу и преузимању власти од оца краља Уроша I. Током целог периода српске средњевековне државе, Србија је била између своја 2 моћна суседа: Мађарске и Византије, те је дипломатски и војни однос утицао и на унутрашњи политички живот.

У време краљевске власти Стефана Душана Силног, територија око манастира Жича је била поново на мети амбициозних мађарских освајача. Наиме, у лето 1335. године, угарски краљ Карло Роберт (1308—1342) продро је у северне делове српске државе, али је „био изненађен брзом противакцијом краља Душана, чији су одреди стигли до манастира Жиче”. И 1339. године, када је Карло Роберт предузео напад на Србију, подстакнут папиним обећањем да ће опростити свима „који буду пошли да се боре са паганима и шизамтицима”, угроженост манастира Жиче је била велика, посебно због карактера папиног позива мађарским витезовима. И наследник Карла Роберта, мађарски краљ Лајош I (1342—1381), наставио је да напада северне области Немањићке државе.

мини|лево|Споменик места где су хришћанске снаге победиле Турке 1456. Калемегданска тврђава, Београд Продором Турака, велики број Срба бежи у Угарску и Мађари и Срби заједничким снагама ратују против турске најезде. Српски деспот Стефан Лазаревић био је оснивач и члан витешког реда Змаја, на чијем челу је био угарски краљ Жигмунд Луксембуршки. То је период српско-мађарске сарадње и суживота у заједничкој борби против Турака. Угарски племић Јанош Хуњади, ког српска народна традиција бележи као Сибињанин Јанко, те се сматра да је био српског порекла, најистакунутији је предводник борби против Турака из 1440-их и 1450-их година. Падом Српске Деспотовине 1459. године, знатам број српских племића и витезова прелази у јужну Угарску где постају део војног племства у служби угарског краља.

19. век Односи између Срба и Мађара ће се покварити тек средином 19. века. Срби који су живели у деловима некадашње Јужне Угарске, а у том тренутку Аустријског царства, не прихватају мађарску доминацију прокламовану Мађарском револуцијом 1848. Долази до војног сукоба 1848—1849. Српски национални покрет проглашава Војводство Србија и Тамишки Банат које прихвата и аустријски цар. Српско Војеводство (данашња Војводина) је 1860. укинита од стране бечког двора, а догађаји попут Аустро-угарске нагодба из 1867. и Аустроугарске окупација Босне и Херцеговине 1878, оптеретили су додатно српско-мађарке односе.

Први светски рат и међуратни период Нападом Аустро-угарске на Краљевину Србију 28. јула 1914. одпочео је Први светски рат. Угарска (Транслајтанија) као конститутивна јединица Двојне монархије непријатељ је Краљевине Србије и подржава ратне напоре бечког двора за уништењем Краљевине Србије. Победа Србије и сила Антанте у рату доводи до нових геополитичких односа и стварања нових држава у Европи. У распаду Аустроугарске, будућа Мађарска покушава преговорима да оствари што боља територијална решења по себе.

мини|десно|200п|Подела аустроугарских територија после Париске конференције

Дана 3. новембра 1918. српске трупе почињу прелазак у Срем и Банат. Дана 5. новембра у Београд долазе мађарски парламентарци да моле за примирје. Делегати гроф Карољи и Бакон воде преговоре о закључењу мира. Од 6—13. новембра I српска армија је продужила наступање на правцима: Вршац—Темишвар и Нови Сад—Суботица. Дана 13. новембра у 20 часова ушао је први батаљон српске војске у Суботицу, а у 23.30 часова потписана је конвенција о примирју.Ратни албум: 1914-1918 Popović, Andra - аутор 1926 (страна 386) Дана 25. новембра Великом скупштином Барање, Бачке и Баната проглашено је припајање Краљевини Србији. Такође делови некадашње Угарске (Транслајтаније) у оквиру Двојне монархије: Хрватска и Славонија, Далмација, словеначке земље са Краљевином Србијом 1. децембра 1918. ступају у нову државу Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца

Ово проширење потврђено је и Тријанонским споразумом између сила победница и Мађарске. Те је Србија, односно Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, остварила значајну територију, у односу на мађарске претензије у оквиру Аустроугарске монархије, а успостављена је нова државна граница. Знатан део мађарског становништва остао је у оквирима Југославије, док је знатно мањи део југословенских народа (Срба, Хрвата и Словенаца) остао у оквирима Тријанонске Мађарске.

Други светски рат и послератно социјалистичко време мини|Споменик жртвама рације у Новом Саду у јануару 1942.|лево|170x170п У Другом светском рату, Југославија и Мађарска су биле на супротстављеним странама. Након немачко-италијанске окупације Југославије у априлу 1941. Југославија је подељена и престала да постоји. Као савезници Трећег рајха Мађарској је прикључена Бачка и Барања. На овој територији мађарски фашисти починилу су бројне злочине против цивилног становништва. Најпознатија је новосадска рација.

мини|Лидери Мађарске и Југославије Јанош Кадар и Јосип Броз Тито у Београду 1973.|231x231п

Након Другог светског рата, у обе земље се формира комунистички режим, а граница је поново успостављена на линији пре Другог светског рата. Током Мађарске револуције 1956. тадашња Југославија као комунистичка земља која није чланица Варшавског пакта, пружала је подршку револуционарима.

Током распада Југославије 1990-их, Мађарска се држала неутралном и својим потезима није распиривала даље ширење конфликата.

Постсоцијалистички период Након распада Југославије, Србија са Црном Гором 1992. оснива СРЈ, а изласком Црне Горе 2006. из заједнице, Србија аутоматски постаје поново суверена међународна држава. Током овог периода потписан је велики број билатералних споразума са Републиком Мађарском.

Мађарска је званично постала чланица НАТО пакта 12. марта 1999, а 12 дана касније НАТО је покренуо бомбардовање СР Југославије укључујући и прелете са територије Мађарске. Чланица ЕУ Мађарска постаје 2004, док је Србија 2008. потписала Споразум о стабилизацији и придуживању са ЕУ, а тек 2012. добила званично статус кандидата за ЕУ. Са НАТО пактом Србија има потписан статус Партнерство за мир од 2006. што је највиши облик сарадње са неком не чланицом НАТО-а. Србија се држи војне неутралности, те не претендује да буде чланица ниједног војног савеза.

У Србији мађарска национална мањина наставља да ужива сва национална права која је задобила током социјалистичког периода, што утиче и на коректне односе са Мађарском. Овај положај је додатно осигуран 2002. увођењем избора за националне савете националних мањина у Србији. А рад националних савета финасира Србија. Мађарска је одобрила давање држављанство за припаднике мађарског народа у другим државама, што је у складу са могућношћу поседовања двојног држављанства које одобрава Република Србија. Такође путем разних донација Мађарска директно помаже мађарску мањину у Србији. Националне партије Мађара у Србији су редовни конституент многих влада Србије, а њихови политичари се често налазе на местима министара. Стално присуство представника мађарских странка у највишем законодавном телу Народној скупштини Србије гарантује посебан цензус за странке националних мањина.

Односи између две земаља су се посебно побољшали када је, 21. јуна 2013. године, Народна скупштина Србије усвојила Декларацију о осуди злочина над Мађарима 1944. и 1945. А 26. јуна председник Мађарске Јанош Адер извинио се за све ратне злочине над невиним Србима које су починили Мађари. Истог дана, председници држава Томислав Николић и Јанош Адер одали су пошту жртвама српске и мађарске националности у месту Чуруг.

Мађарска је 29. по реду држава која је признала независност Републике Косово, а то је учинила 19. марта 2008, заједно са Хрватском и Бугарском. Мађарска је 2015. гласала за пријем Републике Косово у Унеско, иако тада захтев за пријем није прошао. Ово је био последњи пут да је у међународним дешавањима Мађарска деловала мимо националних интереса Србије.

Данашњи период мини|Виктор Орбан и Александар Вучић на приказу способности Војске Србије, под називом Гранит 2023. Данашњи период довео је до можда најбољих односа у целокупној историји две државе. Заснован је на поклапању истоветних интереса, истог виђења савремених светских изазова, а целу динамику расту односа дају добри лични односи лидера две земље, председника Србије Александра Вучића и премијера Мађарске Виктора Орбана.

Министар спољних послова Мађарске, Петер Сијарто, 15. децембра 2022. је рекао да ће Мађарска бити против покушаја аплицирања за чланство у ЕУ албанских власти на Косову и Метохији и да ће подржати став Србије.

Билатерални односи мини|Гранични прелаз Хоргош-Реске (Röszke) на главном путном правацу који повезује Србију и Мађарску Е75Две земље повезује један од главних европских коридора - река Дунав. Пруга Београд-Будимпешта и паневропски коридор 10, односно аутопут Е75. Постоји 6 гранични и малограничних прелаза за друмски саобраћај.

Посете Позитиван тренд развоја билатералних односа успешно је крунисан одржаним заједничким седницама две владе: у Нишу 20. и 21. новембра 2016.Орбан у посети Србији, заједничка седница две владе у Нишу, РТС, 20. нов 2016. у Будимпешти 2015. у Београду 1. јула 2014. децембра 2014. премијер Мађарске Виктор Орбан је посетио Београд приликом самита Кине и земаља средње и источне Европе. Председник Мађарске Јанош Адер је дошао у званичну посету Србији јуна 2013. Председник Србије Томислав Николић боравио је у званичној посети Мађарској 12—13. новембра 2012.

Економски односи У 2020. извоз у Мађарску је износио 922 милиона долара, док је увоз био 1,3 милијарде УСД. У 2019. извоз из Србије у Мађарску износио је 830 милиона УСД, док је увоз био 1,14 милијари долара. десно|мини|200п|Ограда на мађарско-српској граници постављена од стране Мађарске од средине 2015, због мигрантске кризеУ 2018. извоз у Мађарску износио је 778 милиона долара, док је увоз био 1,24 милијарде УСД. У 2012. извоз из наше земље у Мађарску био је 316 милиона, док је увоз износио 933 милиона долара. У 2007. извоз у Мађарску вредео је 249 милиона, док је увоз био 721 милион УСД.

Најважнији аспект сарадње Србије и Мађарске је у пољу инфраструктуре, тачније у пројекту реконструкције железничке пруге Будимпешта-Београд из кинеског фонда за ЦИЕЗ.

Мањине

Бивши мађарски председник, Ласло Шојом је, 13. марта 2010, изјавио да су права мањина у Србији „за пример” другима и да је задовољан тиме што у Србији не постоје закони који би спречавали Мађаре да користе свој језик и да уче децу њиме у школама.