Луксембург (, , ) је главни и највећи град Луксембурга. Према подацима из 2025. има 136.208 становника. Важан је финансијски центар и једно од три управна седишта Европске уније (остала два су Брисел и Стразбур). Унеско је старе квартове и утврђења Луксембурга уврстио у Светску баштину.
Географија Град се налази на 334 метра надморске висине, на ушћу реке Петрус у Алзет. Простире се на 51,24 km².
Град се налази у умереној климатској зони на прелазу из морске у континенталну. Зиме су топле и преовлађују температуре у плусу а лета су прохладна и температура ретко прелази 20 степени. Током целе године падају кише па су ведри дани ретки.
Флора и фауна су континенталне. Преовлађују храстове и букове шуме у којима живе веверице, јелени и срне. У градским парковима гаје се биљке попут ораха, кајсије и шимшира.
Историја града У првим писаним изворима Луксембург се спомиње 963. године. Статус града Луксембург је добио 1244. Град је често мењао власт, па је од 1606. до 1684. и од 1697. до 1724. припадао Шпанији а од 1684. до 1697. и од 1794. до 1815. Француској. Поред тога Луксембург је био под аустријском управом између 1714. и 1794. Коначно је стекао независност 1815. Током Првог и Другог светског рата Луксембург је био под немачком управом. У послератном периоду град се активно развијао, а у данашње време важи за један од најразвијенијих градова у Европи.
Становништво Луксембург је град са свега 92 хиљаде становника.
Становници се служе немачким и француским језиком, а поред њих у употреби је и луксембуршки језик који је настао из покрајинских дијалеката немачког језика са великим бројем речи из француског. Сва ова три језика су званична. Широко су распрострањени још енглески језик и језици имиграната.
Већина становника су католици.
Попис 15. фебруара 2010:
Националност Популација % Луксембуржани 35.534 46,34% Португалци 12.565 16,38% Холанђани 9.725 12,68% Французи 6.558 8,55% Италијани 5.052 6,59% Белгијанци 2.803 3,66% Немци 2.307 3,01% Срби 2.144 2,80%
Знаменитости Неоготичка богородична катедрала (-{Notre Dame}-) Градско утврђење Палата великог војводе Ратни споменик -{„Gëlle Fra“}- Манастир Нојминстер (-{Neumünster}-) Оружана палата Адолфов мост Градска кућа
Град је седиште универзитета, Радио Луксембурга, више институција ЕУ као Европски суд правде.
У предграђу Луксембурга налази се гробље америчких војника погинулих у Другом светском рату. Ту је сахрањен и генерал Џорџ Патон.
Привреда мини|Управна зграда компаније Арцелор Митал Од времена индустријске револуције у Луксембургу је развијена индустрија гвожђа и челика. Данас је у Луксембургу централа највећег светског произвођача челика Арцелор Митал (-{Arcelor Mittal}-). То предузеће је настало 2007. уједињењем луксембуршког концерна Арцелор и индијског концерна Митал стил (-{Mittal Steel}-).
Друга кључна привредна грана је банкарство које је потпомогнуто централним положајем земље у Европи и повољном финансијском и пореском политиком Луксембурга у послератном раздобљу. Финансијске институције су већином смештене у четврти Кирхберг.
Партнерски градови Праг London Borough of Camden Мец
Галерија
Референце
Спољашње везе
Категорија:Градови у Луксембургу Категорија:Википројект географија/Насеља у Луксембургу Категорија:Светска баштина у Луксембургу Категорија:Европска престоница културе