Кабул (персијски:کابل - Kâb'l) је главни и највећи град Авганистана, који се налази у источном делу земље. Кабул је такође општина дела провинције Кабул која је подељена у 22 округа. Према проценама 2020. године у граду Кабулу живело је 4.222.000 становника. Једини је град са више од милион становника у Авганистану, његов је политички, културни и економски центар. Због брзе урбанизације, Кабул је постао 75. највећи град на свету.
Налази се у уској долини између планина Хинду Куш са надморским висином од 1790 м, што га чини једном од највиших престоница у свету. Град је стар више од 3.500 година, а помиње се у списима још из времена Ахеменидског царства. Кабул се налази на раскрсници у Азији, отприлике на пола пута између Истанбула на западу и Ханоје на истоку, на стратешкој локациј дуж трогачких путева Јужне и Средње Азије и кључном месту дрвеног пута свиле. Поред Ахмедениског, Кабул је био део Селеукидског, Мауријсог, Кушанског, Тимуриди, Могулског и део многих других царства док коначно није постао део Дурани царства 1747. године. Кабул је постао главни град Авганистана 1776. године током владавине Тимура Шаха Дуранија, сина Ахмада Шаха Дуранија који је био оснивач авганистанске националне државе и њен владалац.
Почетком 19. века Британци су заузели град, али након успостављања дипломатских односа повукли су своје снаге из Авганистана. Године 1979. град је окупирао Совјетски Савез, али су га напустили након потписивања Женевског споразума 1988. године. Грађански рат током деведесетих година 20. века између различитих побуњеничких група уништио је већи део града и резултирао са много жртава. Од краја 2001. године град се непрестано обнавља.
Кабул је познат по својим баштама, базарима и палатама. Упркос честим терористичким нападима у граду углавном талибанских побуњеника, град наставља да се развија и био је пети најбрже растући град на свету до 2012. године.
Процењено је да град настањује између 2 и 4 милиона становника. Кабул постоји више од 3.500 година, а 1776. је постао престоница. Налази се у уској долини реке Кабул, високо у планинама близу Киберског пролаза. Повезан је са Таџикистаном преко тунела који пролази кроз планину Хиндукуш. Индустрија је слабо развијена због честих ратова од 1979. године. Градско становништво је мултинационално и чине га Паштуни, Таџици и Хазари.
Историјат
Стари век Није познато у време ког царства је Кабул изграђен и модернизован у великој мери. Хиндуистичка ригведа састављена између 1500. и 1200. године пре нове и текстови зороастризма односе се на реку Кабул и на насеље звано Кубха. Долина Кабула била је део Медитеранског царства које је постојало до око 678 до 549. године п. н. е. Медијан царство је 549. године п.н.е припојено Ахеменидском царству чији је Кабул постао део. У том периоду град је био средиште образовања за зороастризам, а затим и за будизам. Натпис на надгробном споменику Дарија Великог наводи Кабул као једну од 29 земаља Ахемединског царства. Када је Александар Велики припројио Ахемединско царство, област Кабул дошла је под његову контролу. Након његове смрти, царство је заузео његов генерал Селеук чиме је Кабул постао део Селеукидског царства 305. године пре нове ере. Током Мауранског периода трговина у Кабулу је добро функционисала, развијени су уређају за наводњавање за јавну употребу, што је довело до повећања жетве усева. Људи из Кабула су у овом периоду били запослени као занатлије и столари.
Грчко-бактријско краљевство преузело је контролу над Кабулом од Мауранског царства у раном 2. веку пре нове ере, а затим су изгубили град од својих подређених Индо-грчског краљевства средином 2. века пре нове ере. Будизам је у том периоду била водећа религија у граду. Индо-грци су у то време протерали људе из Грчко-бактројског краљевства средином 1. века пре нове ере, али граду су изгубили и он је припао Кушанском царству 100 година касније.
Неки историчари приписују Кабулу санскритско име Камбоја. У неким списима помиње се име Кофхес или Копхене. Ксуан Санг је Кабул назвао Каофу у 7. веку пре нове ере што је назив једног племена који су населили долину Кабула почетком хришћанске ере. Кабул је остао у саставу Кушанског царства бар до 3. века нове ере. 魏略 by Yu Huan 魚豢: A Third Century Chinese Account Composed between 239 and 265 AD. Draft annotated English translation… Link The Kushans were Indo-European-speaking peoples based in Bactria (northern Afghanistan).A. D. H. Bivar, KUSHAN DYNASTY, in Encyclopaedia Iranica, 2010 Кушани су били индоевропски народи са седиштем у Бактрији (северни Авганистан). 200п|thumb|Стари цртеж тврђаве у Кабулу Око 230. године Кушане је поразило Сасанидско царство и Кабул је тада био у саставу њиховог царства. Током овог периода град се помињао под називом Капул, што на персијском језику значи краљевски мост, а верује се да је назван тако због главног моста на реци Кабул који је повезивао источни и западни део града.
Исламизација и монголска освајања Исламско освајање Авганистана било је 642. године у времену када је Кабул био независан. Извршене су бројне неуспешне експедиције ради исламизације региона. У једној од њих, Абдурахман ибн Авф стигао је у Кабул из Зарања крајем 600-их година и пребацио 12.000 становника у ислам пре него што је напустио град. Муслимани су били мањина све док Јабук-и Лајс Сафари није освојио Кабул 870. године и успоставио прву исламску династију у региону. Објављено је да су владари Кабула били муслимани са немуслиманима који су живели у њиховој близини. Током наредних векова, град су сукцесивно контролисали Саманиди, Газнавиди, Гуриди, Кваразмини, Карлугиди и династија Каљи.
Тимуридско, Могулско и Дурани царство У 14. веку Кабул је постао главни трговачки центар, за време владавине Тамерлана. Године 1504. град је заузео монголски цар Бабур, а Кабул је касније постао један од главних градова каснијег Монголског царства. Бабур је волео Кабул због чињенице да је у њему живео 20 година, а људи из града су му били одани. Сахрањен је у Кабулу по сопственој жељи, а на његовој гробници стоји натпис: اگرفردوس روی زمین است همین است و همین است و همین است (ако је рај на земљи, онда је то ово). Мирза Мухамед Хајдар Дугхат, песник из Хиндустана који је у то време посетио град, написао је: Једите и пјте у Кабулу, то је планина, пустиња, град, река и све остало.
Девет година након што су Надер Шах и његове снаге напале и заузеле град, извршен је атентат на његове официре, што је резултирало распадом његовом царства. Ахмад Шах Дурани потврдио је власт у Кабулу 1747. године додатно проширио своје царство. Његов успон на власт означио је почетак новог доба за Авганистан. Његов син, Тиму Шах Дурани га је наследио и именовао Кабул за главни град државе, 1776. године. Тимур Шах преминуо је 1793. године, а наследио га је његов син Заман Шах Дурани. Први посетилац Кабула из Европе био је Енглез Џорџ Фостер који је Кабул из 18. века описао као најбољи и најчистији град у Азији.
Године 1826. краљевство је преузео Дост Мухамед Кан, али 1839. године Шујах Шан Дурани је поново постављен на престо уз помоћ Британске Индије током Првог англо-авганистанског рата. Локални устанак из 1841. године резултирао је убиством Британаца и њиховим губитком у Кабулу, а из града су се повукли 1842. године. У другој половини 1842. године, Британци су се вратили у Кабул, пљачкајући тврђаву Бала Хисар, пре него што су се пребегли у Британску Индију (данас Пакистан). Индијске снаге предвођене Британцима извршиле су инвазију на Кабул 1879. године, а у то време град је био под влашћу Шер Али Кана. Британци су поново делимично уништили тврђаву Бала Хисар пре повлачења.
20. век thumb|250px|left|Центар Кабула 1979. године. Кабул је почетком 20. века постао утврђени град, познат по базарима, кожној и текстилној индустрији која је значајно развијена до 1916. године. Већи део становништва настањивао је јужну страну реке Кабула. Град се модернизовао током владавине краља Хабибулаха Кана, увођењем струје телефона и поштанских услуга.. Tehran. Прва модерна средња школа Хабибија, основана је 1903. године. Године 1919. након Трећег англо-авганистанског рата, краљ Аманулах Кан објавио је независност од Авганистана. Аманулах је био реформски расположен и имао је план да изгради нови главни град на земљишту удаљеном 6 километара од Кабула. Ово подручје је добило име Даруламан и састојало се од чувене палате Дарул Аман у којој је он касније боравио.
Многе образовне институције основане су у Кабулу током двадесетих година 20. века. Краљ Аманулај је 1929. године напустио Кабул због локалног устанка који направио Хабибулах Калкани, ипак Калкани је затворен и погубљен након девет месеци власти краља Надер Кана. Три године касније, 1933. године, нови краље је убијен током церемоније доделе награде у школи у Кабулу. Престо је препуштено његовом деветнаестогодишњем сину Захир Шашу, који је био последњи краљ Авганистана. За разлику од Аманулаха Кана, Надер Кан и Захир Шаш нису планирали да створе нови главни град, па је тако Кабул остао седиште свих државних институција и главни град.
Током међуратног периода, Француска и Немачка су помагале развој земље и одржавале средње школе у Кабулу, пружајући образовање деци из богатих породица. Универзите ту Кабулу отворен је 1932. године, а шездесетих година Авганистанци који су се образовали на западу били су већина наставника у држави. До шездесетих година већина професора на Универзитету била је школована у Европи.
Када је Захир Шаш преузео власт 1933. године, Кабул је имао само 10 километара железнице у држави, мало телефонских линија и путева. Захир се обратио Јапану Немачкој и Италији ради помоћи у развоју модерне транспортне комуникационе мреже. Радио-торањ у граду који су саградили Немци 1937. године омогућио је Кабулу комуникацију са околним селима. Организована је национална банка и државни картели, како би се омогућила економска модернизација. Изграђене су електране, покренуте фабрике тепиха и намештаја. thumb|250px|right|Серена хотел отворен 1945. године. Током четрдесетих и педесетих година 20. века урбанизација се убрзала, а град је изграђен у површини на 68 km² и био је четрнаест пута већи у односу на период 1925. године. Под премијером Авганистана, Мохамедом Даудом Каном педесетих година повећала су се страна улагања и развој града. Године 1955. Совјетски Савез проследио је Авганистану кредит од 100 милиона долара који је финансирао јавни превоз, аеродроме, фабрику цемента, механизовану пекару, аутопут од пет трака од Кабула до границе Совјетског Савеза, бране, укључујући и прелаз Саланг северно од Кабула. Током шездесетих година 20. века изграђена су совјетска стамбена имања у совјетском стилу, која садрже шездесет блокова.
Влада Авганистана је такође изградиле многе зграде министарства у бруталистичком архитектонском стилу. Током шездесетих година у граду је изграђена продавница -{Marks & Spencer}-, прва у средњој Азији. Зоолошки врт Кабул отворен је 1967. године уз помоћ немачких зоолога. Кабул је у овом периоду посећивао велики број странаца, а град је експериментисао са либерализацијом, смањио ограничења говора, што је довело до окупљања студената у главном граду, а касније и демонстрација. Од шездесетих до касних седамдесетих година 20. века, Кабул је био главно стајалиште на чувеној „Хипи стази”. Почетком седамдесетих година, Кабул је био познат по уличној продаји хашиша и постао је главна туристичка атракција углавном међу хипицима.