Вилијам Гилберт (; Колчестер, 24. мај 1544 — Лондон, 10. децембар 1603)While today he is generally referred to as William Gilbert, he also went under the name of William Gilberd. The latter was used in both his and his father's epitaphs and in the records of the town of Colchester. је био енглески лекар и физичар. Увео је назив за електрицитет, а његово дело „О магнетима“, у којем износи теорију о Земљи као магнету и магнетним силама између небеских тела, је имало значајан утицај на развој науке у 17. веку.

Живот и рад thumb|right|250px|Тимперлис, дом породице Гилберд из 15. века у Колчестеру. thumb|250px|Вилијам Гилберт М.Д. демонстрира своје експерименте пред краљицом Елизабетом (слика А. Окланд Ханта).

Вилијам је рођен у Колчестеру од оца Џерома Гилберда, градског судског службеника. Вилијам се школовао се на колеџу Сент Џонс у Кембриџу. Након што је дипломирао медицину на Кембриџу 1569. године и кратког периода као стипендиста на Ст Џоновом колеџу, отишао је да се бави медицином у Лондону и путовао по континенту. Године 1573, изабран је за члана Краљевског колеџа лекара. Године 1600. изабран је за председника колегија.Mottelay, P. Fleury (1893). "Biographical memoir". In Он је био је лекар Елизабете I од 1601. до њене смрти 1603. године, а Џејмса VI и I су обновили његову позицију.

Његов примарни научни рад — умногоме инспирисан ранијим радовима Роберта Нормана. Amsterdam. — био је De Magnete, Magneticisque Corporibus, et de Magno Magnete Tellure (О магнету и магнетним телима, и о великом магнету Земље) објављен у 1600. У овом раду он описује многе своје експерименте са својим моделом Земље званим терела. Из ових експеримената је закључио да је Земља сама по себи магнет и да је то разлог зашто компаси упућују на север (раније су неки веровали да је компас привукла поларна звезда (Поларис) или велико магнетно острво на северном полу). Он је био први који је тврдио да је центар Земље од гвожђа, а сматрао је да је важно и сродно својство магнета да се могу сећи, при чему сваки формира нови магнет са северним и јужним полом.

Енглеску реч „electricity“ је први пут употребио 1646. године сер Томас Браун, а изведена је из Гилбертовог новоглатинског electricus из 1600. године, што значи „као ћилибар“. Термин је био у употреби од 13. века, али је Гилберт био први који га је употребио у значењу „као ћилибар у својим привлачним својствима“. Он је препознао да трење са овим објектима уклања такозвани „ефлувиум“, који би проузроковао ефекат привлачности при враћању у објекат, иако није схватио да је ова супстанца (електрични набој) универзална за све материјале.

У својој књизи проучавао је и статички електрицитет користећи ћилибар; ћилибар се на грчком назива електрон, те је Гилберт одлучио да његов ефекат назове електричном силом. Он је осмислио први електрични мерни инструмент, електроскоп, у облику закретне игле коју је назвао верзоријум.

Као и други научници његовог времена, веровао је да је кристал (кварц) посебно тврд облик воде, формиран од компримованог леда:

Гилберт је тврдио да електрицитет и магнетизам нису иста ствар. Као доказ, он је (нетачно) истакао да, док је електрична привлачност нестала са топлотом, магнетна није (иако је доказано да магнетизам заправо постаје оштећен и ослабљен топлотом). Ханс Кристијан Ерстед и Џејмс Клерк Максвел су показали да су оба ефекта аспекти једне силе: електромагнетизма. Максвел је ово претпоставио у својој Расправи о електрицитету и магнетизму након много анализа.

Гилбертов магнетизам је био невидљива сила коју су многи други природни филозофи погрешно схватили да управља кретањима која су посматрали. Иако није приписивао магнетизам привлачности међу звездама, Гилберт је истакао да је кретање неба последица Земљине ротације, а не ротације сфера, 20 година пре Галилеја (али 57 година после Коперника који је то отворено изјавио у свом делу De revolutionibus orbium coelestium објављеном 1543. године) (види спољну референцу испод). Гилберт је први покушао да мапира површинске ознаке на Месецу током 1590-их. Његова карта, направљена без употребе телескопа, показивала је обрисе тамних и светлих мрља на Месечевом лицу. За разлику од већине његових савременика, Гилберт је веровао да су светле тачке на Месецу вода, а тамне тачке копно. . University of Illinois Astronomical Society

Гилберт је умро 30. новембра 1603. у Лондону. Сматра се да је узрок његове смрти била бубонска куга... National High Magnetic Field LaboratoryWilliam Gilbert (1544–1603). BBC

Гилберт је сахрањен у свом родном граду, у цркви Свете Тројице у Колчестеру. Његов мермерни зидни споменик се још увек може видети у овој саксонској цркви, сада деконсекратираној и коришћеној као кафић и пијаца.

Библиографија

Референце

Референце

Спољашње везе

The Galileo Project — biography of William Gilbert. — website hosted by NASA — Commemorating the 400th anniversary of "De Magnete" by William Gilbert of Colchester. High resolution images of works by and/or portraits of William Gilbert in .jpg and .tiff format.

On the Magnet — Translation of De Magnete by Silvanus Thompson for the Gilbert Club, London 1900. Full text, free to read and search. Go to page 9 and read Gilbert saying the Earth revolves leading to the motion of the skies. The Natural Philosophy of William Gilbert and His Predecessors De Magnete From the English Printing Collection in the Rare Book and Special Collection Division at the Library of Congress William Gilbert, the first electrician.

Категорија:Рођени 1544. Категорија:Умрли 1603. Категорија:Британски лекари Категорија:Енглески физичари