Акузатив је четврти падеж у српском језику и одговара на питање Кога? и Шта?, и зависи од глагола, придева и предлога. Појављује се и у већини других словенских језика где има сличну функцију, а понегде и облик. Акузатив је падеж који означава да глаголска радња потпуно обухвата неки предмет.
Употреба акузатива акузатив без предлога у реченици је прави објекат (Лиле воли Николу.) може означавати и логички субјекат (Боли ме зуб.) прилошку одредбу за време (То јутро сам рано устао.) акузатив с предлозима је прилошка одредба за место (Шетам кроз шуму.) неправи објекат (Кућа је личила на дворац.) прилошка одредба времена (Тако је то било у оно доба.) прилошка одредба намере (Осуђен је за убиство.) прилошка одредба начина (Мој је отац то увек радио на исти начин.) прилошка одредба погодбе (Уз главно јело нам треба и салата.) прилошка одредба допуштања (И уз сав наш труд нисмо их успели победити.) рекцијска допуна придева (Наше су очи осетљиве на светлост.) ... итд.
предлози с акузативом: кроз; низ; уз; за; међу; над; под; пред; у; на; о; по
Предлоге међу; над; под; и пред, акузатив дели са инструменталом и они у акузативу означавају где се радња завршава, док предлоге у; на; о; и по дели са локативом и у акузативу су увек везани за глагол кретања: Акузатив: Брод је упловио у луку. (динамички однос) Локатив: Брод је у луци. (статички однос'') Акузатив: Узео је дете на раме. Локатив: Дете је на рамену.
Предлози у и на могу бити и предлози времена и начина: у један глас; на лето; на смрт; у руке ...
Литература
Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад.
Категорија:Падежи
tr:İsmin hâlleri#-i hâli (belirtme hâli)