У Кини је постојао врло сложен систем употребе владарских имена. Кинески цареви су имали бар једно владарско име, које су користили током своје владавине, а после смрти су добијали постхумно и храмовно име. У историографији се користе различити начин навођења имена кинеских владара из различитих династија. Да би се избегла забуна, у свакој табели ће писати која се конвенција користи за навођење.
Видети још: Кинески владари
Сва имена владара и династија написана су упрошћеним кинеским карактерима.
Династија Сја
Кинески: 夏朝 (Xià cháo).
На власти од око 2237. п. н. е. до око 1766. п. н. е.
Име Период владавине1 Напомена Ји禹 (Yǔ) 2237-2227. п. н. е. Познат и као: Велики Ји (大禹, Dà Yǔ) Ћи启 (Qǐ) 2227-2188. п. н. е. Јиов син; успостављање наследне титуле по мушкој линији Таи Канг太康 (Tài Kāng) 2188-2159. п. н. е. Џунг Канг仲康 (Zhòng Kāng) 2159-2146. п. н. е. Сјанг相 (Xiāng) 2146-2079. п. н. е. Шао Канг少康 (Shào Kāng) 2079-2057. п. н. е. Џу予 (Zhù) 2057-2040. п. н. е. Хуаи槐 (Huái) 2040-2014. п. н. е. Манг芒 (Máng) 2014-1996. п. н. е. Сје泄 (Xiè) 1996-1980. п. н. е. Бу Ђијанг不降 (Bù Jiàng) 1980-1921. п. н. е. Ђијунг扃 (Jiōng) 1921-1900. п. н. е. Ђин廑 (Jǐn) 1900-1879. п. н. е. Кунг Ђија孔甲 (Kǒng Jiǎ) 1879-1848. п. н. е. Гао皋 (Gāo) 1848-1837. п. н. е. Фа发 (Fā) 1837-1818. п. н. е. Ђије桀 (Jié) 1818-1766. п. н. е. Познат и као: Ли Гуи (履癸, Lǚ Guǐ) 1. За први тачан датум у кинеској историји узима се 841. година пре нове ере. Сви датуми пре тога предмет су научних расправа. Датуми у овим табелама написани су према Пројекту за хронологију династија Сја, Шанг и Џоу који је под покровитељством владе НР Кине.
Династија Шанг
Кинески: 商朝 (Shāng cháo)
На власти од око 1778. п. н. е. до око 1122. п. н. е.
Ист. записи1 Ђија-гу-вен2 Лично име Постхумно име Храмовно име Владавина3 Конвенција за навођење: име коришћено у Историјским записима С’-ма Ћијена. Танг汤 (Tāng) Танг唐 (Táng) Ц’ Ли子履 (Zǐ Lǚ) Краљ Таи-ву太武王 (Tàiwǔwáng) Гао-цу高祖 (Gāozǔ) 1778-1742. п. н. е. Таи Динг太丁 (Tài Dīng) Да Динг大丁 (Dà Dīng) непознато Краљ Даи代王 (Dàiwáng) Таи-цу太祖 (Tàizǔ) 1741. п. н. е. Ваи Бинг外丙 (Wài Bǐng) Бу Бинг卜丙 (Bǔ Bǐng) Ц’ Шенг子胜 (Zǐ Shèng) Краљ Аи哀王 (Āiwáng) нема 1741-1734. п. н. е. Џунг Жен仲任 (Zhòng Rén) нема Ц’ Јунг子庸 (Zǐ Yōng) Краљ Ји懿王 (Yìwáng) нема 1734-1730. п. н. е. Таи Ђија太甲 (Tài Jiǎ) Да Ђија大甲 (Dà Jiǎ) Ц’ Џ’子至 (Zǐ Zhì) Краљ Вен文王 (Wénwáng) Таи-цунг太宗 (Tàizōng) 1730-1720. п. н. е. Во Динг沃丁 (Wò Dīng) нема Ц’ Сјуен子绚 (Zǐ Xuàn) Краљ Џао昭王 (Zhāowáng) нема 1720-1691. п. н. е. Таи Генг太庚 (Tài Gēng) Да Генг大庚 (Dà Gēng) Ц’ Бијен子辩 (Zǐ Biàn) Краљ Сјуен宣王 (Xuānwáng) нема 1691-1666. п. н. е. Сјао Ђија小甲 (Xiǎo Jiǎ) нема Ц’ Гао子高 (Zǐ Gāo) Краљ Ђинг敬王 (Jìngwáng) нема 1666-1649. п. н. е. Јунг Ђи雍己 (Yōng Jǐ) нема Ц’ Ми子密 (Zǐ Mì) Краљ Јуен元王 (Yuánwáng) нема 1649-1637. п. н. е. Таи Ву太戊 (Tài Wù) Да Ву大戊 (Dà Wù) Ц’ Џоу子伷 (Zǐ Zhòu) Краљ Ђинг景王 (Jǐngwáng) Џунг-цунг中宗 (Zhōngzōng) 1637-1562. п. н. е. Џунг Динг仲丁 (Zhòng Dīng) Џунг Динг中丁 (Zhōng Dīng) Ц’ Џуанг子庄 (Zǐ Zhuāng) Краљ Сјао-ченг孝成王 (Xiàochéngwáng) нема 1562-1549. п. н. е. Ваи Жен外壬 (Wài Rén) Бу Жен卜壬 (Bǔ Rén) Ц’ Фа子发 (Zǐ Fā) Краљ С’思王 (Sīwáng) нема 1549-1534. п. н. е. Х’ Дан Ђија河亶甲 (Hé Dǎn Jiǎ) Ђијен Ђија戋甲 (Jiān Jiǎ) Ц’ Џенг子整 (Zǐ Zhěng) Краљ Пинг I前平王 (Qián Píngwáng) нема 1534-1526. п. н. е. Цу Ји祖乙 (Zǔ Yǐ) Ћије Ји且乙 (Qiě Yǐ) Ц’ Тенг子滕 (Zǐ Téng) Краљ Му穆王 (Mùwáng) нема 1526-1507. п. н. е. Цу Сјин祖辛 (Zǔ Xīn) Ћије Сјин且辛 (Qiě Xīn) Ц’ Дан子旦 (Zǐ Dàn) Краљ Хуан桓王 (Huánwáng) нема 1507-1491. п. н. е. Во Ђија沃甲 (Wò Jiǎ) Ћијанг Ђија羌甲 (Qiāng Jiǎ) Ц’ Ји子逾 (Zǐ Yú) Краљ Сји僖王 (Xīwáng) нема 1491-1466. п. н. е. Цу Динг祖丁 (Zǔ Dīng) Ћије Динг且丁 (Qiě Dīng) Ц’ Сјин子新 (Zǐ Xīn) Краљ Џуанг庄王 (Zhuāngwáng) нема 1466-1434. п. н. е. Нан Генг南庚 (Nán Gēng) нема Ц’ Генг子更 (Zǐ Gèng) Краљ Ћинг顷王 (Qǐngwáng) нема 1434-1409. п. н. е. Јанг Ђија阳甲 (Yáng Jiǎ) Сјанг Ђија象甲 (Xiàng Jiǎ) Ц’ Х’子和 (Zǐ Hé) Краљ Дао悼王 (Dàowáng) нема 1409-1402. п. н. е. Пан Генг盘庚 (Pán Gēng)4 Бан Генг般庚 (Bān Gēng) Ц’ Сјин子旬 (Zǐ Xún) Краљ Вен-ченг文成王 (Wénchéngwáng) Ш’-цу世祖 (Shìzǔ) 1402-1374. п. н. е. Сјао Сјин小辛 (Xiǎo Xīn) нема Ц’ Сунг子颂 (Zǐ Sòng) Краљ Џанг章王 (Zhāngwáng) нема 1374-1353. п. н. е. Сјао Ји小乙 (Xiǎo Yǐ) нема Ц’ Лијен子敛 (Zǐ Liǎn) Краљ Хуи惠王 (Huìwáng) нема 1353-1325. п. н. е. Ву Динг武丁 (Wù Dīng) нема Ц’ Џао子昭 (Zǐ Zhāo) Краљ Сјанг襄王 (Xiāngwáng) Гао-цунг高宗 (Gāozōng) 1325-1266. п. н. е. Цу Ђи祖己 (Zǔ Jǐ) Ћије Ђи且己 (Qiě Jǐ) непознато непознато нема 1266-1259. п. н. е. Цу Генг祖庚 (Zǔ Gēng) Ћије Генг且庚 (Qiě Gēng) Ц’ Јуе子跃 (Zǐ Yuè) Краљ Пинг II后平王 (Hòu Píngwáng) нема 1259-1226. п. н. е. Цу Ђија祖甲 (Zǔ Jiǎ) Ћије Ђија且甲 (Qiě Jiǎ) Ц’ Цаи子载 (Zǐ Zǎi) Краљ Динг定王 (Dìngwáng) Ш’-цунг世宗 (Shìzōng) 1226. п. н. е. Лин Сјин廪辛 (Lǐn Xīn) нема Ц’ Сјен子先 (Zǐ Xiān) Краљ Гунг共王 (Gòngwáng) Ђија-цунг甲宗 (Jiǎzōng) 1226-1220. п. н. е. Генг Динг庚丁 (Gēng Dīng) Канг Динг康丁 (Kāng Dīng) Ц’ Сјао子嚣 (Zǐ Xiāo) Краљ Ан安王 (Ānwáng) Канг-цу康祖 (Kāngzǔ) 1220-1199. п. н. е. Ву Ји武乙 (Wǔ Yǐ) нема Ц’ Ћи子瞿 (Zǐ Qú) Краљ Лије烈王 (Lièwáng) Ву-цу武祖 (Wǔzǔ) 1199-1195. п. н. е. Таи Динг太丁 (Tài Dīng) Вен Динг文丁 (Wén Dīng) Ц’ Туо子托 (Zǐ Tuō) Краљ Куанг匡王 (Kuāngwáng) нема 1195-1192. п. н. е. Ди Ји帝乙 (Dì Yǐ) нема Ц’ Сјен子羡 (Zǐ Xiàn) Краљ Д’德王 (Déwáng) нема 1192-1155. п. н. е. Ди Сјин帝辛 (Dì Xīn) нема Ц’ Шоу子受 (Zǐ Shòu) Краљ Џоу纣王 (Zhòuwáng) нема 1155-1122. п. н. е. 1. Владарско име забележено у Историјским записима С’-ма Ћијена из династије Хан. 2. Име откривено на записима на костима за прорицање које су се користиле у време династије Шанг. 3. За први тачан датум у кинеској историји узима се 841. година пре нове ере. Сви датуми пре тога предмет су научних расправа. Датуми у овим табелама написани су према Пројекту за хронологију династија Сја, Шанг и Џоу који је под покровитељством владе НР Кине. 4. Од времена Пан Генга, династија Шанг се често назива и династија Јин (殷朝, Yīn cháo) зато што је престоница пресељена у истоимени град Јин.
Династија Џоу
Кинески: 周朝 (Zhōu cháo)
На власти од око 1182. п. н. е. до 256. године п. н. е.
Традиционално, династија Џоу се дели на четири раздобља: Династија Западни Џоу (око 1046-771. године п. н. е.), кинески: 西周 (Xī Zhōu) Династија Источни Џоу (770—256. п. н. е.), кинески: 东周 (Dōng Zhōu) Период пролећа и јесени (770-476. п. н. е.), кинески: 春秋时代 (Chūnqiū shídài) Период зараћених држава (476-221. п. н. е.), кинески: 战国时代 (Zhànguó shídài)
Све одреднице као што су Северни, Јужни, Рани, Позни и сличне придодате су називима династија тек у каснијој кинеској историографији, ради лакшег разликовања династија са истим именима.
Постхумно име Лично име Период владавине1 Конвенција за навођење: постхумно име. Краљ Вен文王 (Wénwáng) Ђи Чанг姬發 (Jī Chāng) 1108-1058. п. н. е. Краљ Ву武王 (Wǔwáng) Ђи Фа姬发 (Jī Fā) 1058-1042. п. н. е. Краљ Ченг成王 (Chéngwáng) Ђи Сунг姬诵 (Jī Sòng) 1042-1021. п. н. е. Краљ Канг康王 (Kāngwáng) Ђи Џао姬釗 (Јī Zhāo) 1021-996. п. н. е. Краљ Џао昭王 (Zhāowáng) Ђи Сја姬瑕 (Jī Xiá) 996-977. п. н. е. Краљ Му穆王 (Mùwáng) Ђи Ман姬满 (Jī Mǎn) 977-922. п. н. е. Краљ Гунг共王 (Gōngwáng) Ђи Ји-ху姬繄扈 (Jī Yīhù) 922-900. п. н. е. Краљ Ји懿王 (Yìwáng) Ђи Ђијен姬囏 (Jī Jiān) 900-892. п. н. е. Краљ Сјао孝王 (Xiàowáng) Ђи Пи-фанг姬辟方 (Jī Pìfāng) 892-886. п. н. е. Краљ Ји夷王 (Yíwáng) Ђи Сје姬燮 (Jī Xiè) 886-878. п. н. е. Краљ Ли厉王 (Lìwáng) Ђи Ху姬胡 (Jī Hú) 878-841. п. н. е. Гунг-х’ (регентство)共和 (Gōnghé) 841-828. п. н. е.1 Краљ Сјуен宣王 (Xuānwáng) Ђи Ђинг姬静 (Јī Jìng) 828-782. п. н. е. Краљ Јоу幽王 (Yōuwáng) Ђи Гунг-није姬宫涅 (Jī Gōngniè) 782-771. п. н. е. Краљ Пинг平王 (Píngwáng) Ђи Ји-ђију姬宜臼 (Jī Yíjiù) 771-720. п. н. е. Краљ Хуан桓王 (Huánwáng) Ђи Лин姬林 (Jī Lín) 720-697. п. н. е. Краљ Џуанг庄王 (Zhuāngwáng) Ђи Туо姬佗 (Jī Tuó) 697-682. п. н. е. Краљ Ли厘王 (Líwáng) Ђи Ху-ћи姬胡齐 (Jī Húqí) 682-677. п. н. е. Краљ Хуи惠王 (Huìwáng) Ђи Ланг姬阆 (Jī Láng) 677-675. п. н. е.673-652. п. н. е. нема Ђи Туи姬颓 (Jī Tuí) 675-673. п. н. е. Краљ Сјанг襄王 (Xiāngwáng) Ђи Џенг姬郑 (Jī Zhèng) 652-619. п. н. е. Краљ Ћинг顷王 (Qǐngwáng) Ђи Жен-чен姬壬臣 (Јī Rénchén) 619-613. п. н. е. Краљ Куанг匡王 (Kuāngwáng) Ђи Бан姬班 (Jī Bān) 613-607. п. н. е. Краљ Динг定王 (Dìngwáng) Ђи Ји姬瑜 (Jī Yú) 607-586. п. н. е. Краљ Ђијен简王 (Jiǎnwáng) Ђи Ји姬夷 (Jī Yí) 586-572. п. н. е. Краљ Линг灵王 (Língwáng) Ђи Сје-сјин姬泄心 (Jī Xièxīn) 572-545. п. н. е. Краљ Ђинг景王 (Jǐngwáng) Ђи Гуи姬贵 (Jī Guì) 545-520. п. н. е. Краљ Дао悼王 (Dàowáng) Ђи Менг姬猛 (Jī Měng) 520. п. н. е. Краљ Ђинг敬王 (Jìngwáng) Ђи Гаи姬丐 (Jī Gài) 520-476. п. н. е. Краљ Јуен元王 (Yuánwáng) Ђи Жен姬仁 (Jī Rén) 476-469. п. н. е. Краљ Џен-динг贞定王 (Zhēndìngwáng) Ђи Ђије姬介 (Jī Jiè) 469-441. п. н. е. Краљ Аи哀王 (Āiwáng) Ђи Ћи-ђи姬去疾 (Jī Qùjí) 441. п. н. е. Краљ С’思王 (Sīwáng) Ђи Шу姬叔 (Jī Shū) 441. п. н. е. Краљ Као考王 (Kǎowáng) Ђи Веи姬嵬 (Jī Wéi) 441-426. п. н. е. Краљ Веи-лије威烈王 (Wēilièwáng) Ђи Ву姬午 (Jī Wǔ) 426-402. п. н. е. Краљ Ан安王 (Ānwáng) Ђи Ђијао姬骄 (Jī Jiāo) 402-376. п. н. е. Краљ Лије烈王 (Lièwáng) Ђи Сји姬喜 (Jī Xǐ) 376-369. п. н. е. Краљ Сјен显王 (Xiǎnwáng) Ђи Бјен姬扁 (Jī Biǎn) 369-321. п. н. е. Краљ Шен-ђинг慎靓王 (Shènjìngwáng) Ђи Динг姬定 (Jī Dìng) 321-315. п. н. е. Краљ Нан赧王 (Nǎnwáng) Ђи Јен姬延 (Jī Yán) 315-256. п. н. е. Краљ Шун顺王 (Shùnwáng)2 Ђи Ђије姬杰 (Jī Jié) 256-249. п. н. е. 1. За први тачан датум у кинеској историји узима се 841. година пре нове ере. Сви датуми пре тога предмет су научних расправа. Датуми у овим табелама написани су према Пројекту за хронологију династија Сја, Шанг и Џоу који је под покровитељством владе НР Кине. 2. Племство из породице Ђи прогласило је Ђи Ђијеа за новог краља када је 256. године пре нове ере војска династије Ћин освојила дотадашњу престоницу Луојанг. Међутим, у кинеској се историографији сматра да је краљ Нан био последњи владар ове династије.
Династија Ћин
Кинески: 秦朝 (Qín cháo)
На власти од 221. до 206. године пре нове ере.
Владарско име Постхумно име Лично име Период владавине Конвенција за навођење: постхумно или владарско име. Напомена: Краљ Џао-сјанг је владао 51 годину пре него што је 256. године пре нове ере победио династију Џоу. Кинески историчари као прву годину династије Ћин рачунају 255. годину пре нове ере, односно 52. годину владавине краља Џао-сјанга. Период кинеског царства почиње са Првим царем, Ћин Ши Хуангом, 221. године пре нове ере. Краљ Џао-сјанг秦昭襄王 (Qín Zhāoxiāngwáng) Јинг Ц’/Јинг Ђи嬴则/嬴稷 (Yíng Zé/Yíng Jì) 255-251. п. н. е. Краљ Сјао-вен秦孝文王 (Qín Xiàowénwáng) Јинг Џу嬴柱 (Yíng Zhù) 251. п. н. е. краљ Џуанг-сјанг秦庄襄王 (Qíng Zhuāngxiāngwáng) Јинг Ц’-чу嬴子楚 (Yíng Zǐchǔ) 251-247. п. н. е. Први кинески цар秦始皇 (Qín Shǐhuáng) нема1 Јинг Џенг嬴政 (Yíng Zhèng) 247-209. п. н. е. Други кинески цар秦二世 (Qín Èrshì) нема Јинг Ху-хаи嬴胡亥 (Yíng Húhài) 209-206. п. н. е. нема2 нема Јинг Ц’-јинг嬴子婴 (Yíng Zǐyīng) 206. п. н. е. 1. Јинг Џенг је по узимању титуле Првог цара забранио давање постхумних имена, зато што је сматрао да нису у складу са начелом синовље оданости и култа предака, јер преко њих „син процењује оца, а министар процењује владара“. 2. Каснији историчари Јинг Ц’-јингу приписују владарску титулу Трећег цара (秦三世, Qín Sānshì), иако је он никада није користио.
Династија Хан
Кинески: 汉朝 (Hàn cháo)
На власти од 206. године пре нове ере до 220. године нове ере.
Традиционално, династија Хан се дели на два раздобља: Династија Западни Хан (206. п. н. е.-8. године н. е.), кинески: 西汉 (Xī Hàn) Династија Источни Хан (25—220), кинески: 东汉 (Dōng Hàn)
Између ова два периода, од 8. године до 25. године нове ере, на власти је била династија Сјин.
Династија Западни Хан