NGC 5139 (ω Cen, NGC 5139, или Caldwell 80) јесте збијено звездано јато у сазвежђу Кентаур које се налази на NGC листи објеката дубоког неба. Деклинација објекта је - 47° 28' 51" а ректасцензија 13-{h}- 26-{m}- 47,0-{s}-. Привидна величина (магнитуда) објекта -{NGC}- 5139 износи 5,3 а фотографска магнитуда 6,1. -{NGC}- 5139 је још познат и под ознакама -{GCL 24, ESO 270-SC11, Omega Cen}-. Процењује се да садржи приближно 10 милиона звезда и укупну масу која је еквивалентна 4 милиона соларних маса, што га чини најмасовнијим познатим глобуларним јатом на Млечном путу.
Омега Кентаури се веома разликује од већине других галактичких глобуларних јата до те мере да се сматра да је настао као остатак језгра поремећене патуљасте галаксије.
Историја посматрања 250px|мини|left|Омега Кентауро- (NGC 5139)
Године 150, грчко-римски писац и астроном Птоломеј је каталогизовао овај објекат у свом Алмагесту као звезду на леђима коња, „Quae est in principio scapulae“. Немачки картограф Јохан Бајер користио је Птоломејеве податке да означи овај објекат „Омега Кентаури“ у својој публикацији Уранометрија из 1603. године. Available at: Linda Hall Library (University of Missouri (Kansas City, Missouri, US)) The pages of this book are not numbered. However, towards the end of the book there appears "Tabula quadragesima prima, Centaurus." (Forty-first table, Centaur). The table lists Omega Centauri as "21 ω In imo dorso" (21 ω At the bottom of the back). The following page shows the constellation Centaur and Omega Centauri as a star labelled ω at the base of the Centaur's back. Користећи телескоп са јужноатлантског острва Света Хелена, енглески астроном Едмонд Халеј поново је открио овај објекат 1677. године, наводећи га као незвездани објекат. Године 1716, Халеј га је објавио као део свог списка од шест „светлећих тачака или мрља“ у Филозофским трансакцијама Краљевског друштва.See: ; see p. 391. Reprinted at: SEDS: The Messier Catalog
Швајцарски астроном Жан-Филип де Шезо укључио је Омега Кентаура у своју листу од 21 маглине из 1746. године,Cheseaux compiled a list of nebulae during 1745–1746. He sent the list to his grandfather, in the form of a letter. The letter was read before the French Academy of Sciences in 1746. However, it was first published only in 1892 as part of a large article by the French astronomer Guillaume Bigourdan. Cheseaux's letter (in French) appears on pp. G-8 – G-9. An English translation of Cheseaux's letter appears in: An English translation of Cheseaux's letter appears on pp. 105–106. Available at: SAO/NASA Astrophysics Data System See also: Philippe Loys de Chéseaux (May 4, 1718 – November 30, 1751) at SEDS: The Messier Catalog као и француски астроном Лакај 1755. године, одакле је каталошки број означен као L I.5. ; see in the table on p. 196: "Nébuleuse du Centaure ... " Note: The catalog number "L I.5" designates: that the nebula is listed in Lacaille's catalog of 1755 (hence the "L"); that Omega Centauri is a nebula of the "first type" (première espèce, namely, nebulae that do not seem to be accompanied by stars when viewed via a telescope that is 2 feet long; hence the Roman numeral "I"); and that Omega Centauri is listed fifth among the nebulae of the first type (hence the "5"). See: Deep Sky Observer's Companion – the online database Као глобуларно јато први пут га је препознао шкотски астроном Џејмс Данлоп 1826. године, који га је описао као „прелепу куглу звезда веома постепено и умерено компримовану до центра“.
Особине
На удаљености од око 17.090 светлосних година (5.240 парсека) од Земље, Омега Кентаури је једно од ретких глобуларних јата видљивих голим оком — и изгледа скоро једнако велико као пун Месец када се гледа из мрачног, руралног подручја. То је најсјајније, највеће и, са 4 милиона соларних маса, најмасовније познато глобуларно јато повезано са Млечним путем. Од свих глобуларних јата у Локалној групи галаксија, само је Мајал II у галаксији Андромеда светлији и масивнији. Орбитирајући кроз Млечни пут, Омега Кентаури садржи неколико милиона звезда Популације II и стар је око 12 милијарди година.
Звезде у језгру Омега Кентаури су толико претрпане да се процењује да су у просеку удаљене само 0,1 светлосну годину једна од друге. Унутрашња динамика је анализирана мерењима радијалних брзина 469 звезда.
Доказ централне црне рупе thumb|right|250px|
Једна студија из 2008, представила је доказе за црну рупу средње масе у центру Омега Кентаури, на основу запажања свемирског телескопа Хабл и опсерваторије Гемини на Серо Пачону у Чилеу. Хаблова напредна камера за истраживања показала је да се звезде скупљају у близини центра Омега Кентаури, о чему сведочи постепени пораст светлости звезда у близини центра. Користећи инструменте у опсерваторији Гемини за мерење брзине звезда које се ковитлају у језгру јата, Е. Нојола и његове колеге су открили да се звезде ближе језгру крећу брже од звезда које су удаљеније. Ово мерење је протумачено да значи да невидљива материја у језгру гравитационо реагује са оближњим звездама. Упоређујући ове резултате са стандардним моделима, астрономи су закључили да је највероватнији узрок гравитационо привлачење густог, масивног објекта као што је црна рупа. Израчунали су масу објекта на 40.000 соларних маса.
Међутим, новији радови су довели у питање ове закључке, посебно оспоравање предложене локације кластер центра. Прорачуни који су користили ревидирану локацију за центар открили су да брзина звезда у језгру не варира са растојањем, као што би се очекивало да је присутна црна рупа средње масе. Исте студије су такође откриле да се светлост звезда не повећава према центру, већ остаје релативно константна. Аутори су приметили да њихови резултати не искључују у потпуности црну рупу коју су предложили Нојола и колеге, али је не потврђују и ограничавају њену максималну масу на 12.000 соларних маса.
Поремећена патуљаста галаксија
Нагађало се да је Омега Кентаури језгро патуљасте галаксије коју је пореметио и апсорбовао Млечни пут. Заиста, сматра се да Каптејнова звезда, која је тренутно удаљена само 13 светлосних година од Земље, потиче од Омега Кентаура. Хемија и кретање Омега Кентаурија у Млечном путу такође су у складу са овом сликом. Попут Мајала II, Омега Кентаури има низ металности и звездано доба које сугерише да се није све формирало одједном (како се сматра да се формирају глобуларна јата) и да би заправо могла бити остатак језгра мање галаксије давно уграђене у Млечни пут.
Види још Нови општи каталог
Референце
Литература
Revised New General Catalogue and Index Catalogue, Wolfgang Steinicke, 2012. Доступно у овом фајлу са објашњењем на овој страници SIMBAD база података, Стразбуршки центар астрономских података (CDS), Стразбур
Спољашње везе
Интерактивни каталог NGC, IC и Месјеових објеката -{SIMBAD}- база података StarDate: Omega Centauri Fact Sheet Hubblesite - Peering into the core of a globular cluster Omega Centauri: Former Core of a Dwarf Galaxy? Omega Centauri: Proud Cluster or Sad Remnant? Omega Centauri at ESA/Hubble - link not operational Omega Centauri on Wikisky.org - Link not operational Omega Centauri, Galactic Globular Clusters Database page
Omega Centauri at Constellation Guide
Категорија:Нови општи каталог сазвежђе Кентаур Категорија:Збијена звездана јата