Камбоџа (), или званично Краљевина Камбоџа (; раније позната и као Кампућија) је држава у југоисточној Азији. На југозападу излази на Тајландски залив, део Јужног кинеског мора и Тихог океана. Граничи се на западу и северу са Тајландом, на северу са Лаосом а на истоку и југу са Вијетнамом.
Камбоџа је подељена на 24 провинције укључујући град Пном Пен као засебна област. Национална валута Камбоџе је камбоџански ријел, али је веома присутан и користи се амерички долар као валута.
Географија Камбоџа заузима површину од 181.035 km². Једна је од мањих азијских земаља, најмања је држава по површини и по броју становника у Југоисточној Азији у Индокини. На југу и југозападу излази на Тајландски залив, где има обалу која је претежно равна са пешчаним плажама и увалама и мањим острвима у Тајландском заливу која припадају Камбоџи. Земља је претежно равничарска и већи део земље је равница и долине реке Меконг са својим мањим притокама. Једине планине су на северу земље, тачније Данг Рек планински венац који је природна граница са Тајландом.
Положај Камбоџа се налази на самом југу Индокине, у ком пределу је и најмања земља. Државе са којима се граничи су: Лаос, Тајланд и Вијетнам, а на југу земља излази на Тајландски залив. Површина државе износи 181.035 km².
Геологија и рељеф Рељеф Камбоџе углавном је низијски, карактерисан централном алувијалном равни коју формира река Меконг, из које се постепено издвајају благо пошумљене прелазне равни. Севером државе протеже се формација од пешчара која се завршава стрмом литицом. Од Тајланда Камбоџу раздваја планина Дангрек, а на југозападу земље налазе се планински венци Краван и Дамреи (раније познате као Слоновске планине), које прекривају јужни, слабо насељен предео државе и одвајају га од саме обале, која је уско распрострањена и густо пошумљена. На овим венцима налази се и највиши врх Камбоџе, Пном Аурал, висок 1.774 метара. Земљиште у Камбоџи је поприлично сиромашно хумусом и непогодно за раст већине пољопривредних биљака, али се земља труди да га оплоди и обрађује га, пошто већи део становништва живи од пољопривреде. Јужна приобална регија која излази на Тајландски залив, заправо је уски низијски појас, добро пошумљен и слабо је насељен. изолиран од централне равнице због југозападних висоравни.
Воде
Водена тела која карактеришу Камбоџу су река Меконг и језеро Тонле Сап, највеће језеро у Југоусточној Азији. Меконг је убедљиво највећа текућа вода у држави; настаје у далеким висоравнима Тибета те у Камбоџу улази на северу кроз Лаос где на граници формира Коне водопад. Протиче кроз источни део Камбоџе и овде се у њу уливају притоке Срепок, Конг и Сан, мање реке углавном настале у комшијском Вијетнаму или у, а спојена је и са западним Тонле Сапом реком Саб. Долина реке Меконг је најплоднија регија и око пет милиона људи зависи од пољопривреде и наводњавања. Током кишних периода, Меконгова огромна количина воде се прелива у Саб и самим тим у Тонле Сап, чију површину и количину воде знатно повећава; током сушних периода, дешава се обрнуто, и река Саб мења смер тока. Због ове појаве Тонле Сап се сматра највећим извором слатководне рибе на целом свету. Меконг на југу Камбоџе скреће у Вијетнам, где се убрзо излива у Јужно Кинеско море.
Флора и фауна лево|мини|Макакији усликани у близини Ангкор Вата. Велики део Камбоџе прекривен је густим шумама. На планинама севера и југозапада могу се наћи четинари високи и до 30 метара, чији су доњи делови прекривени лијанама и густим популацијама палми и бамбуса, док се у мало нижим пределима налазе младе џунгле које достижу висине и до 45 метара. На обали, флора варира од густих, зимзелених шума до непробојних мангрова.
У овим пределима до скоријег времена, као и у остатку југоисточне Азије, живела је разна крупна дивљач, као што су слонови, носорози, дивљи волови, јелени, али је нагла промена њиховог станишта, углавном проузрокована људском руком, довела до истребљења или барем угрожавања већине ових врста. Ове промене станишта утичу лоше и на дивље предаторе као што су тигрови, леопарди, медведи, а и на друге мање сисаре, међу које се убрајају мајмуни и мање мачке. Змије отровнице у Камбоџи су нарочито опасне животиње; у овој земљи се могу наћи индијска кобра, раселова звечарка, па и чувена краљевска кобра. Од птица се често могу наћи ждралови, пеликани, вранци, фазани, и дивље патке.
Национална животиња Камбоџе је купри, дивље говече толико ретко да се до скоро није веровало ни да постоји.
Клима Преко целе територије Камбоџе преовладава тропска клима; монсунска у већини земље, то јест, клима сезонских киша, док су у приобаљу честе сталне кише током целе године. Монсуни у Камбоџи су активни од пролећног до средњег јесењег периода (од средине маја до октобра), током чега се искушавају тешке кише и висока влажност ваздуха. У другом делу године облачност је променљива, кише ређе и влажност ваздуха мања.
Температуре у Камбоџи су нарочито високе; најхладнији месец, јануар, има просечну температуру од 28 °C, док је у априлу очекивана температура чак 35 °C.
Камбоџу су 2001 и 2002. године погодиле јаке поплаве.
Историја
Праисторија Истраживања већ неколико деценија указују да је Индокина на простору Камбоџе била поприлично културно развијена за временски период Плеистоцена. Могуће је да је овај предео први на свету који је култивисао пиринач. Није сигурно колико дуго људске цивилизације уопште живе у Камбоџи, али је постојање културе забележено од барем 4.000 година п. н. е. по налазима артефакта као што су глинени ћупови што Камбоџу и кмерску античку цивилизацију чини једном од најстаријих цивилизација у Азији и на свету. Претпоставља се да су ови људи били слични у начину живота данашњим Камбоџанима, бавили су се риболовом и сточарством водених бивола. У Камбоџи су нађени натписи на санскриту из 3. века н.е. што указује да индијска култура имала јак утицај на Камбоџу од давнина. У пећинама Камбоџе нађени су остаци лобања и костију прачовека неандерталца.
Фунан и Ченла Индијски и кинески трговци су у данашњу Камбоџу долазили ради продавања разне робе као што су дрво, зачини, слоновача и злато, и из њихових записа знамо да се од првог века па до средине шестог у целој јужној Индокини протезала држава Фунан, која је по уређењу, као и већина држава овог историјског периода, била монархија. Фунан је изгледа био веома централизована држава са теоретски свемоћним господарем на врху друштвене хијерархије. Први детаљни извештаји о постојању некакве сложеније, политичке структуре могу се пронаћи у кинеским текстовима који говоре о постојању Краљевства Фунан у периоду од I do VI века нове ере, о политичком ентитету који је обухватао територију Камбоџе и најјужније делове Индокинеског полуострва. Фунан остаје упамћен као најстарија регионална хиндуистичка култура. Творитељи ове државе били су преци данашњих Кмера. Најинтензивнији описи ове земље су од двојице кинеских дипломата који су долазили из краљевине Ву у 3. веку. До краја VI века, цивилизација која се у кинеским аналима назива Ченла или Џенла, је потпуно заменила Фунлан, контролишући веће делове територија и имајући централизовану власт. Кинези су нарочито описивали утицаје индијске културе на Фунан, наводећи тада урбани мит да је један индијски Браман при посети Фунану потпуно реформисао државно уређење по принципу индијских модела. Археолошки је познато да су од Индијаца Кмери преузели и иригациони систем у овом периоду. У шестом веку ова држава почиње да пропада, али због недостатка записа не знамо шта се конкретно десило.
У овом периоду (6. и 7. век) појављују се и први списи на кмерском језику, мада ради историјског разазнања нису веома корисни, јер не успевају довољно да објасне политичке промене у Фунану током његове пропасти. Фунан наслеђују барем две нове земље чија су имена непозната, али историчари користе тада кинески назив за Камбоџу, „Ченла”, и разазнају две земље као „Водена Ченла” и „Земљана Ченла” уз помоћ кинеских докумената. Изгледа да се Водена Ченла протезала око јужног тока реке Меконг и залазила делом у Вијетнам, док је Земљана Ченла лежала северније уз Ток Меконга, што закључујемо по културном налазишту Ват Фу које је данас у јужном Лаосу и вероватно био центар ове државе. Вероватно је да се економија Водене Ченле базирала на интензивној трговини док је Земљана Ченла била агрикултурална земља. Индијски спомени говоре о мноштву Камбоџанских држава на тлу данашње краљевине у периоду од седмог до деветог века, али не улазе у детаље о постојању ових земаља те се о њима и не говори.
Успон и пад Кмерског царства (Ангкорске државе) мини|лево|Најпознатија туристичка атракција Камбоџе — Ангкор Ват 790. године појављује се млади камбоџански принц који за себе тврди да је потомак владара Фунана и за себе узима титулу Џајаварман II. Његов оригинални предео владавине био је источна Камбоџа, али је током своје владавине заузео многе територије уз ток реке Меконг и за себе евентуално узео титулу чакравартин (хиндуистички концепт владара света) а своје име променио у Парамесвара (буквално „врховни господар”). Изгледа да је владао из града у Куленским брдима. Иако се китио разним именима и титулама, археолошки налази не показују много свечаности и великих монумената из његовог периода, а они који су нађени изгледају брзо и неспретно направљени. Златно доба ове новонастале земље тек наилази.
мини|Кмер пред владавину Сурјаврамана другог. Џајаварман је створио идеју камбоџанске (кампућеанске) државе овим подухватом. Као и у Европи, за трон Кмерског царства бориће се разне факције (свештенство, ривалне династије, чланови царске породице) и политичка моћ владара варирала је из периода у период. Крајем деветог века, главни град премештен је негде близу језера Тонле Сап. Краљ Индраварман I (877—890.) у овом месту саградио је многе храмове, укључујући и Баконг, што је први кмерски храм направљен искључиво од камена. Син Индравармана, Јасоварман преместио је главни град у место које ће касније постати Ангкор, што буквално значи „град”. Ангкор је постао изгубљен и заборављен у прашумама Камбоџе све до поновног открића од стране Француза током њиховог колонијалног присуства у Индокини, од кад постаје једна од најупечатљивијих грађевина света и симбол целе земље до мере да је главни мотив на њеној застави. Ерин Муо, откритељ овог древног града о њему је писао да је „величанственији од свега што су Грчка и Рим оставили иза себе”. У 11. веку, у држави се јавља политичка криза у којој су се два, па у неким тренуцима три човека борила за титулу чакравартина. Из овог конфликта, као победник је изашао Сурјаварман II, који је и заслужан за изградњу Ангкор Вата. Био је нарочито суров и империјалистички владар; Напао је државу Чампу, данас у централном Вијетнаму, и проширио границе у јужни и северни Тајланд. Покушао је освојити и Вијетнамску државу, која је тада била само север данашње земље, али та експедиција није била успешна.
Сурјавапмана наследио је Јасовраман II, који је владао од 1160. до 1166, када је збачен са власти од стране једног од његових официра након што се вратио из Тајланда. Принц Џајаварман VII је у овом периоду био у Чампи, и када је чуо шта се десило, брзо се вратио кући да се бори за трон. Кући је дошао прекасно; Чами су искористили кризу у Кмеру и напали га, окупирајући све до Ангкора. Џајаварман је после чак десет година успео да истера Чаме из Кмера и обнови династијску власт, процес који је коначно завршио 1191. Након овога почео је да гради многе пројекте, најскупље у историји средњовековног Кмера од којих су многи, заједно са Ангкор Ватом, симболи Камбоџе данас. По Џајавармановим списима, у овим пројектима учествовало је на стотине хиљада људи. Најпознатији од ових пројеката је Бајон, храм невероватних пропорција. Сам Џајаварман је био мајахана будиста, али је, као и његови претходници, био религијски толерантан према хиндуистима и другим сектама будизма. Упамћен је по својој дугој владавини; умро је 1220.