Милош Тривунац (Алексинац, 16/28. јул 1876 — Београд, 30. децембар 1944) био је српски и југословенски германиста и универзитетски професор. Тривунац је оснивач и професор катедре за немачки језик и књижевност Београдског универзитета. Био је министар просвете у Влади Милана Недића. После ослобођења Београда, осуђен је од стране комунистичке власти на смрт и стрељан је под оптужбом да је био члан квинслишке владе и сарадник немачког окупатора.
Биографија Тривунац се школовао у Нишу, Београду, Минхену и Лајпцигу. Године 1902, у Минхену је одбранио докторску дисертацију посвећено делу Гијома Бидеа, једног од напознатијих француских класичних филолога. Тривунац је објавио велики број студија на немачком и српском језику. У академију је примљен 8. фебруара 1940, у приступној беседи је говорио о свом професору и старијем колеги Божи Кнежевићу."Време", 9. феб. 1940, стр. 10. digitalna.nb.rs
За време Другог светског рата био је министар просвете у Недићевој Влади народног спаса од августа 1941. до октобра 1942. Потписник је Апела српском народу. После ослобођења Београда је стрељан као сарадник окупатора. Срђ је о њему писао.
Одабрана дела Aus dem Leben G. Bude‘ s, 1902. Guillaume Budes De l‘Instution du Prince. Ein Beitrg zur Geschichte der Renaissancebewung in Frankreich, 1903. Жена у Гетеовој поезији, 1908. Гетеов Фауст, 1921. Гете, 1931. Гетеова светска књижевност, 1933. Немачки утицај на наш језик, 1937. Гетеов Клавихо, 1938.
Референце
Литература
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Александар Бачко: Породица Тривунац (1. новембар 2015)
Категорија:Рођени 1876. Категорија:Умрли 1944. Категорија:Књижевници из Алексинца Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски преводиоци Категорија:Српски филолози Категорија:Академици САНУ Категорија:Колаборационисти у Другом светском рату Категорија:Доктори филологије Категорија:Жртве револуционарног терора у Југославији