десно|безоквира
Догађаји и трендови 1880. — започео је Први бурски рат, који ће трајати двије године. 1881. — започео је Махдијски рат у Судану. 1881. — рођен Мустафа Кемал Ататурк, туски политичар. 1882. — Британци окупирају Египат. 1882. — укинута је Војна крајина. 1882. — Кнежевина Србија је, захваљујући подршци Аустро Угарске уздигнута на ранг краљевине и постаје Краљевина Србија, а Милан Обреновић постаје њен први нововјековни краљ. 1882. — умро Ђузепе Гарибалди, италијански револуционар. 1883. — експлодирао је Кракатау, вулкан у Индонезији, притом усмртивши 36.000 особа, већином становника околних острва који су страдали од цунамија, којег је покренула ерупција. 1883. — на власт у Хрватској долази бан Куен Хедервари, који проводи политику мађаризације. 1884. — на Берлинској конференцији договорена колонијална подјела Африке. 1884. — започео је Кинеско-француски рат који је довео до формирања Француске Индокине. 1884. — у Француској легализовани синдикати. 1884. — Гринички меридијан установљен као универзалан, нулти меридијан, од ког се рачунају географске дужине и временске зоне на Земљи. 1885. — започео је Српско-бугарски рат. 1886. — основан Скореновац. 1886. — основан Јоханезбург. 1886. — Руско-черкешки рат се завршио поразом и протјеривањем многих Черкеза. 1888. — у Бразилу је укинуто ропство. 1888. — Србија добија нови устав. 1889. — срушено је Бразилско царство и проглашена је Републике Бразил. 1889. — завршио се Махдијски рат у Судану. 1888. — рођен Александар I Карађорђевић, краљ Краљевине Југославије.
Наука 1881. — рођен Александер Флеминг, шкотски бактериолог. 1882. — рођен Ханс Гајгер, немачки физичар. 1882. — умро Чарлс Дарвин, британски научник. 1885. — рођен Нилс Бор, дански физичар. 1886. — Карл Бенц представио aутомобил. 1887. — Хајнрих Херц је открио фотоелектрични ефекат.
Култура 1881. — рођен Пабло Пикасо, шпански сликар. 1881. — умро Фјодор Достојевски, руски књижевник. 1881. — умро Аугуст Шеноа, хрватски књижевник. 1882. — рођен Џемс Џојс, ирски књижевник. 1883. — Фридрих Ниче је објавио први дио дјела Тако је говорио Заратустра. 1883. — умро Карл Маркс, немачки филозоф. 1884. — Марк Твејн је објавио Авантуре Хаклбери Фина. 1884. — умро Грегор Мендел, чешки свештеник и ботаничар. 1886. — рођен Јован Бијелић, српски сликар. 1887. — Артур Конан Дојл је објавио прву из серије прича о детективу Шерлоку Холмсу. 1889. — рођен Чарли Чаплин, британски филмски глумац, сценариста, режисер и продуцент. 1889. — умро Јаков Игњатовић, српски писац.
Музика 1880. — умро Жак Офенбах, француски композитор и челиста. 1881. — рођен Бела Барток, мађарски композитор и пијаниста. 1883. — умро Рихард Вагнер, немачки композитор. 1884. — рођен Милутин Ускоковић, српски књижевник. 1885. — рођен Стеван Христић, српски композитор.
Архитектура 1889 — отворен је Ајфелов торањ, тада највиша грађевина у свијету. Челична конструкција висока 300 метара је постала једно од главних знаменитости Париза.