1975. је била проста година.
Догађаји
Јануар
1. јануар — Ступио на снагу нови устав Шведске, шведски монарх је чисто церемонијална фигура. 3. јануар — У САД потписан Закон о трговини заједно са Џексон–Ваниковим амандманом који ускраћује статус најповлашћеније нације земљама са нетржишном економијом које спречавају емиграцију грађана (тј. Јевреја из СССР). 6. јануар — Вијетнамски рат: окончава се одлучујућа битка за Пуок Лонг, северновијетнамска војска и Народни фронт за ослобођење Јужног Вијетнама заузимају јужновијетнамску провинцију Пуок Бин а да Американци уопште нису реаговали - убрзо одлучено да се операције наставе. 13. јануар — Илич Рамирез Санчез (Kарлос Шакал) и Народни фронт за ослобођење Палестине хтели да РПГ-ом погоде авион израелског Ел Ал-а на париском Орлy-ју, али погодили југословенски ДЦ-9. Југословенска штампа инсинуира да су Американци иза тога.. Још један напад на Ел Алов авион покушан шест дана касније. 13. јануар — Заседа Четврти Национални народни конгрес НР Kине, реизабрани премијер Џоу Енлај се поново залаже за Четири модернизације (пољопривреда, индустрија, одбрана, наука и технологија - Денг Сјаопинг, вицепремијер након осам година немилости, моћи ће да их покрене 1978); донесен нови устав који је укинуо положај председника НР Kине и ставио војску под контролу партије (замењен већ 1978). 15. јануар — Потписан Алворски споразум, Португал објављује да ће 11. новембра дати независност Анголи. 15. јануар — Четворица косовских Албанаца осуђена на три до девет година затвора за иредентизам. Осморица професора, Праксис-оваца, избачена са Београдског универзитета - Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Загорка Голубовић, Светозар Стојановић, Миладин Животић, Драгољуб Мићуновић, Небојша Попов и Триво Инђић. 25. јануар — "Друга револуција" Шеик Муџибур Рахмана у Бангладешу: уводи ванредно стање, прави једнопартијску социјалистичку државу. 25. јануар — Чланак Михајла Михајлова у maгазину Њу Лидер: Јосип Броз је дошао на власт само зато што су Британци напустили Михаиловића, који мора бити макар делимично рехабилитован (Михаилов је у затвору од октобра). 29. јануар — Дански танкер Јакоб Маерск ударио у пешчани спруд на улазу у португалску луку Леиxдес код Порта, истекло је 40-50.000 тона нафте, дошло је до експлозије и пожара. 30. јануар — Завршни део извештаја Агранатове комисије о израелским пропустима у Јомкипурском рату, води појашњењу цивилне контроле над војском.
Фебруар
4. фебруар — Земљотрес у Хаиченгу, кинеска провинција Лиаонинг, односи преко 1300 живота, а сматра се првим предвиђеним земљотресом. 5. фебруар — Штрајк полиције у Лими, Перу, око 100 мртвих у нередима - војска смирује и полицију и вандале. 5. фебруар — Операција Индепенденциа: акција аргентинске војске против левичарске гериле ЕРП у провинцији Тукуман, ваљда прва велика операција Прљавог рата, нападнути су и неки службеници и наставници. 11. фебруар — Маргарет Тачер на челу Kонзервативне странке (премијерка 1979-90). 11. фебруар — Председник Мадагаскара пуковник Ричард Ратсимандрава убијен после шест дана на положају; следи ген. Жил Андриамахазо (до јуна), сматра се да је спречио грађански рат. 13. фебруар — Kипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили "Турску Федеративну Државу Kипар" и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ - независност проглашена 1983, оба чина је признала само Турска. 13. фебруар — Југословенске власти протерале две америчке оперске певачице (Глориа Линд и Анн Wатерман), под оптужбом за "непријатељску активност" - послале 250 ћириличних летака на адресе у Југославији, које им је дао неки чикашки емигрант. 13. фебруар — Шпански каудиљо Франко помиловао тројицу хрватских националиста (Рудолф Прскало, Никола Лисац и Томислав Ребрина), осуђених за отмицу шведског авиона 1972. године. 15. фебруар — Споразум о политичком савезу САД и Северних Маријанских Острва (одобрено референдумом 17. 6.). 17. фебруар — Петнаест осуђених у Задру на казне до 13 година, оптужба је завера за отцепљење Хрватске, стварање терористичке организације и др. 18. фебруар — Почињу протести против изградње нуклеарне електране, у Вил ам Кајзерштулу на југозападу СР Немачке. 21. фебруар — Затворен часопис "Праксис"; у ово време је забрањен и број нишког књижевног часописа "Градина" због приче београдског студента која наводно фаворизује четнике. 24 — 27. фебруар — У Kалифорнији одржана Асиломарска конференција о рекомбинантној ДНK, о могућим хазардима и регулацији биотехнологије. 26. фебруар — Либан: штрајк и демонстрације рибара у Сидону против монополизације од стране компаније Протеине бившег председника Чамоуна, смртно рањен бивши градоначелник Мароуф Сад (велика сахрана 7. 3.) - левичарски Либанци и Палестинци се удружују против владе. 27. фебруар — Покрет 2. јуна киднаповао Петера Лоренза, кандидата ЦДУ за градоначелника Западног Берлина - пуштен 4. марта након што је испуњена већина отмичарских захтева. 28. фебруар — Југословенски дисидент Михајло Михајлов осуђен на седам година затвора. "Kампања тероризовања стварних и потенцијалних дисидената је у пуном замаху". 28. фебруар — Потписана Kонвенција из Ломеа, споразум о трговини и помоћи између Европске заједнице и Афричке, карипске и пацифичке групе земаља (2000. замењена Споразумом из Kотоноуа). 28. фебруар — Несрећа на станици Мооргате Лондонског метроа је најгора у историји, погинула 43 путника.
Март
10. март — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама. 21. март — Привремено војно веће Етиопије на челу с вођом пучиста, потпуковником Менгистуом Хајле Маријамом, укинуло 3.000 година стару Етиопско царство.
Април 3. април — Боби Фишер је одбио да игра шаховску партију против Анатолија Карпова, препустивши му тако титулу. 4. април — Бил Гејтс и Пол Ален основали Мајкрософт. 4. април — У паду америчког војног транспортног авиона после полетања из Сајгона погинуло 155 вијетнамске деце, ратне сирочади. 13. април — Војним пучем у Чаду збачен је са власти, а потом убијен председник Франсоа Томбалбаје. 13. април — Припадник хришћанске милиције у предграђу Бејрута убио је у аутобусу 22 Палестинца, што се сматра почетком грађанског рата у Либану. 17. април — Црвени Кмери заузели су главни град Камбоџе Пном Пен и прогласили успостављање Демократске Кампућије, чиме је окончан грађански рат у Камбоџи. 24. април — Терористи из Фракције црвене армије су заузели амбасаду Западне Немачке у Стокхолму, узели 11 таоца и затражили пуштање из затвора својих чланова. 29. април — Последњи амерички војници евакуисани су из Сајгона, дан уочи уласка северновијетнамских снага у град. 30. април — Амерички војници су завршили хеликоптерску евакуацију америчких држављана, јужновијетнамских цивила и других из Сајгона мало раније него што су северновијетнамски војници заузели Сајгон, чиме је окончан Вијетнамски рат.
Мај 1. мај — Камбоџанско-вијетнамски рат: конфликт почиње кмерским заузећем вијетнамског острва Пху Куоц. 12 - 15. мај — Маyагуезов инцидент: Црвени Кмери заробили амерички трговачки брод, маринци га повратили три дана касније по цену 38 мртвих - то се сматра последњим окршајем и последњим жртвама Вијетнамског рата тј. сукоба у Индокини. 16. мај — Владимир Бакарић потпредседник председништва СФРЈ након Петра Стамболића. 16. мај — Близу Врања се срушио мост приликом преласка воза, два вагона пала у реку, најмање 13 погинулих. 16. мај — На основу резултата референдума одржаног месец дана раније, Сиким је укинуо монархију и припојио се Индији, као њена 22. држава. 19. мај — Случај Република у Португалу: прокомунистички радници заузели просторије социјалистичког листа - сукоб две опције на левици. 21. мај — У Штутгарту почиње Стамхеимско суђење четворо чланова Црвене армије: Баадер, Енсслин, Меинхоф и Распе (до 1977). 23. мај — Генерал Нуреддине Рифаи постављен за либанског премијера, што изазива велике протесте и барикаде у Бејруту, даје оставку већ после три дана. 28. мај — Лагоски уговор: 15 земаља ствара Економску заједницу западноафричких држава ЕЦОВАС. 29. мај — Након повлачења Лудвика Свободе, нови председник Чехословачке је Густав Хусак (до 1989). 29. мај — Египатски председник Анвар ел Садат у посети ФНРЈ. 30. мај — Спајањем две раније агенције основана Европска свемирска агенција, заједница десет западноевропских земаља.
Јун
1. јун — Њујорк Тајмс објавио чланак о пројекту Ибеx - прислушни ирански систем који се гради уз помоћ ЦИА. 1. јун — Након што су Курди поражени у Другом ирачко-курдском рату, у Берлину основана Патриотска унија Курдистана, лидер Џалал Талабани (председник Ирака 2005-2014). 4. јун — Родригазо: економска шок терапија изазива економска и политичка превирања у Аргентини. 5. јун — После осам година, поново отворен Суецки канал. 5. јун — Британци гласали са 67% за останак у Европској заједници. 7. јун — Трећа хеленска република: усвојен нови, републикански, устав Грчке (гласали само заступници Нове Демократије, опозиција бојкотовала због велих председничких овлашћења). 10. јун — Рокефеллерова комисија објавила извештај о злоупотребама ЦИА-е; између осталог, породица Франка Олсона сазнала да је починио самоубиство 1953. под утицајем ЛСД. 11. јун — Грчка добила нови устав. Сутрадан аплицира за чланство у Европској заједници (остварено 1981). 11. јун — У Аустралији донесен Закон о расној дискриминацији који је забранјује у неким контекстима. 12. јун — Високи суд у Алахабаду прогласио ништавним избор премијерке Индире Ганди у парламент 1971. - долази до нереда. 13. јун — Амерички амбасадор у Сомалији протестује због постављања совјетске базе у Бербери на северу земље (Совјети су присутни само 1974-77). 15. јун — Финале Европског првенства у кошарци у Београду: Југославија победила СССР; у тиму првенства су Крешимир Ћосић (МВП) и Дражен Далипагић. 15. јун — Иринеј Гавриловић устоличен за епископа нишког (од 2010. патријарх српски). 15. јун — Дидје Ратсирака долази на чело Врховног револуционарног већа на Мадагаскару. 19. јун — Убијен мафијашки бос Сам Гианцана, пет дана пре заказаног сведочења пред Конгресом САД. 23. јун — Експлодирала мања направа испред југословенске Трајне мисије при УН у Њујорку, попуцала стакла на згради. 24. јун — Истерн Аир Лајнс Флајт 66: авион пао у њујоршком Квинсу, 113 мртвих. 25. јун — Мозамбик независан од Португала, на челу Самора Машел из партије ФРЕЛИМО (до 1986). 26. јун — Индира Ганди је прогласила ванредно стање у Индији (траје до '77). 26. јун — Пуцњава у индијанском резервату Пине Ридге у Јужној Дакоти, погинула два агента ФБИ и један припадник Америчког индијанског покрета. 27. јун — "Карлос Шакал" убио двојицу француских полицајаца који су дошли у стан да га испитају, као и доушника (ухваћен 1994. и осуђен на доживотну казну). 30. јун — Александар Солжењицин у Вашингтону: "Речи упозорења западном свету", критикује политику детанта. 30. јун — Пол Бија постављен за премијера Камеруна (председник од 1982).
Јул 5. јул — Зеленортска Острва су добила независност након 500 година португалске власти. 17. јул — Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити. 30. јул — Хелсиншки споразум је потписан на завршном састанку треће фазе Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС) одржаној у Хелсинкију, у Финској након двогодишњих преговора познатих као Хелсиншки процес. Све тада постојеће европске земље (осим Андоре и прокинеске Албаније), као и Сједињене Америчке Државе и Канада, укупно 35 држава учесница, потписале су Завршни акт у покушају да побољшају детант између Истока и Запада .
Август 1. август — Хелсиншки договор: Декларација о принципима држава-учесница у међусобним односима (немешање у унутрашње послове, неповредивост граница, поштовање људских права), заснован КЕБС (каснији ОЕБС).