Птице () су класа двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу јаја. Птице су током јуре еволуирале од диносауруса подреда теропода, а најранија позната птица из касне јуре је -{Archaeopteryx}-. По величини варирају од ситних колибрија до крупних нојева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу копненим кичмењацима.
Данашње птице одликују перје, кљун без зуба, полагање јаја са чврстом љуском, висока стопа метаболизма, срце с две коморе и две преткоморе, те лаган, али јак скелет. Многе птице имају предње удове развијене као крила којима могу летети, иако су нојевке и неколико других, углавном ендемских острвских врста, изгубиле ту способност.
Многе птичје врсте сваке године крећу на селидбе у удаљене крајеве, а још више их предузима миграције које су краће и мање регуларне. Птице су друштвене животиње и комуницирају визуелним сигналима, гласовним позивима и певањем, учествују у друштвеном понашању што укључује заједнички лов, помоћ при одгајању подмлатка и понашање карактеристично за јато. Неке врсте птица су искључиво моногамне, друге првенствено моногамне уз повремено парење с другим јединкама. Друге врсте су полигине или полиандричне. Јаја обично полажу у гнездима где се она инкубирају, и већина птица дуже време проводи у подизању младих након излегања.
Људи искориштавају птице као важан извор хране кроз лов и живинарство. Неке врсте, првенствено певачице и папагаји омиљене су као кућни љубимци. Птице су истакнуто заступљене у свим погледима људске културе, од религије, поезије до популарне музике. Око 120 до 130 птичјих врста изумрло је као резултат људског деловања од 1600. године, а пре тога још и више. Данас многим врстама птица прети изумирање због деловања људи и врше се напори како би се заштитиле.
Еволуција и систематика мини|лево|270п|Фосил -{Archaeopteryx bavarica}- из Палеонтолошког музеја у Минхену мини|лево|270px|Модел птице -{Archaeopteryx}-, најраније познате птице Прву класификацију птица направили су Франсис Вилоби и Џон Реј у својој књизи из 1676. с насловом -{Ornithologiae}-. Тај рад је, иако донекле преобликован, био основа за данашњи класификацијски систем који је први осмислио Карл фон Лине 1758.
Птице су у Линеовој систематици категорисане као класа -{Aves}-. Кладистика њихову класу уврштава у таксон диносауруса -{Theropoda}-. Према тренутном консензусу, -{Aves}- и сестрински ред -{Crocodilia}- заједно чине заостале чланове таксона рептила -{Archosauria}-. У кладистици се обично сви дефинишу као потомци најкаснијег заједничког претка данашњих птица, -{Archaeopteryx litographica}-. -{Archaeopteryx}- из кимериџа касне јуре (пре око 155 до 150 милиона година) по овој дефиницији је најранија позната птица. Други их дефинишу тако да укључују само данашње птичје групе не узимајући у обзир фосилне остатке, делом како би се избегле несигурности око смештања -{Archaeopteryxa}- у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода. делом како би се избегле несигурности око смештања -{Archaeopteryxa}- у односу на животиње за које се претпоставља да су диносауруси таксона теропода.
Данашње птице деле се на два надреда: -{Paleognathae}- (већином птице које не лете, као нпр. нојеви), и изразито разнолике -{Neognathae}-, група у којој се налазе све остале птице. Зависно од таксономског гледишта, примери наведеног броја врста варирају између 8,8 хиљада до 10,2 хиљада познатих живих птичјих врста на свету.
Употреба појма мини|270px|Мужјак коса 270п|мини|Плава сеница - -{Cyanistes (Parus) caeruleus}-
Овај чланак користи појам „птица“ за назначавање животиња чланова класе Aves, укључујући и -{Archaeopteryxa}-, али се првенствено бави живућим птицама, које су све -{Neornithes}- и тако неупитно дио класе -{Aves}-. У популарној науци појам „птица“ се често користи неформално, означавајући било којег теропода с перјем и крилима, тако да се животињске врсте као што су -{Microraptor}- и -{Rahonavis}- понекад називају птицама, иако их већина научника на бази данашњих доказима не би сматрала делом класе -{Aves}-.
Диносауруси и порекло птица Постоји значајна количина доказа да су се птице развиле из диносауруса теропода, што укључује скупину Манираптора, што између осталих укључује породице -{Dromaeosauridae}- и Oviraptoridae. Како је откривено још нептичјих теропода који су с њима блиско повезани, претходно јасна разлика између птица и нептица све је теже одредива. Недавна открића у Лиаонингу, североисточној покрајини НР Кине, која показује да су многи мањи диносауруси тероподи имали перје, доприноси томе. Фосил првотне птице -{Archaeopteryx}- из јуре, пронађен у касном 19. веку, познат је као једна од пронађених недостајућих карика која подржава теорију еволуције, иако га се не сматра директним претком данашњих птица. Друга рана врста птице је -{Confuciusornis}- која је живела у раном раздобљу креде. Обе вероватно по старости претече -{Protoavis texensis}-, иако испрекиданост њеног фосила оставља знатне сумње у то је ли у питању птичји предак. Друге птице мезозоика укључују групе -{Enantiornithes}-, -{Yanornis}-, -{Ichthyornis}-, -{Gansus}-, те -{Hesperornithiformes}-, групу нелетећих водених птица које наликују гњурцима и пленорима.
Могуће је да су дромеосауриди -{Cryptovolans}- и -{Microraptor}- имали способност летења на сличан или бољи начин од -{Archaeopteryx}- врста. -{Cryptovolans}- је у својој грађи имао гребен, кост која служи као упориште за мишиће крила. По том критеријуму, -{Cryptovolans}- је пре птица него -{Archaeopteryx}- коме нека од ових обележја данашњих птица недостају. Због тога неки палеонтолози наводе на то да су у ствари дромеосаури првотне птице и да већи дио чланова те породице секундарно није способан да лети, тј. да су се дромеосаури развили из птица а не обрнуто. Докази за ову тезу тренутно нису довољно уверљиви, јер однос између најнапреднијих диносауруса манираптора и најпримитивнијих правих птица још није разјашњен.
Иако диносауруси надреда -{Ornithischia}- (са зделицом налик на данашње птице) имају исту структуру кукова као птице, оне су у ствари настале од диносауруса надреда -{Saurischia}- (зделице налик гуштерима) и тако независно наследиле анатомију кукова. У ствари је птичја структура зглобова по трећи пут развијена међу посебном групом теропода -{Therizinosauridae}-. Алтернативна теорија о диносаурском пореклу птица коју подржава неколико научника (најзначајнији су Лари Мартин и Алан Федуција), тврди како су птице (укључујући и диносаурусе групе манираптора које су еволуирале од раних архосаура као што је -{Longisquama}-. Tu teoriju osporava većina drugih znanstvenika u paleontologiji, kao i stručnjaci za razvoj i evoluciju perja.
Географско ширење данашњих птица мини|270px|Снежна сова Данашње птице класификују се у групу -{Neornithes}-, за коју је познато да је еволуирала крајем креде. Даље се деле на -{Paleognathae}- и -{Neognathae}-. Група -{Paleognathae}- укључује тинамуовке Средње и Јужне Америке као и нојевке. Нојевке су крупне птице које не лете и укључују нојеве, казуаре, кивије и емуе (иако неки научници сумњају да нојевке представљају вештачку групацију птица које су независно изгубиле способност летења кроз низ неповезаних еволуцијских токова). Прво одступање од остатка групе -{Neognathes}- представља надред -{Galloanseri}- у којем су редови паткарица (-{Anseriformes}-; патке, гуске и лабудови) и кокошки (-{Galliformes}-; фазани, тетреби и сродници). Еволуцијско раздвајање од остатка групе -{Neognathes}- догодило се пре нестанка диносауруса, али постоје различита мишљења о томе да ли се ширење преосталих врста групе -{Neognathes}- догодило пре или после тога.Ericson PGP, Anderson CL, Britton T, Elzanowski A, Johansson US, Kallersjo M, Ohlson JI, Parsons TJ, Zuccon D, Mayr G (2006) Ово неслагање делом је проузроковано одступањем између различитих доказа, при чему молекуларно одређивање старости сугерише ширење у доба креде, док фосилни остаци подржавају ширење у терцијару. Покушаји усклађивања ових двају доказа показали су се контроверзним.
Класификовање птица врло је контроверзна тема. Дело -{Phylogeny and Classification of Birds}- (Филогенеза и класификација птица) из 1990. Сиблија и Ахлквиста је међу најважнијим у том подручју, иако се о њему често расправља и непрестано преиспитује. Знатна превага када су у питању докази сугерише како данашње птице чине прецизне таксоне. Међутим научници се не слажу о односима између њихових редова; докази из анатомије данашњих птица, фосила и ДНК помогли су у решавању проблема, али до чврстог консензуса још није дошло. Новији молекуларни и фосилни докази пружају све јаснију предоџбу еволуције редова данашњих птица.
Редови птица
Кладограм модерног односа птица базиран на Јарвис, Е. Д. -{| display-authors = et al }- (2014) са неким именима кладаа по Јури, Т. -{| display-authors = et al }- (2013).
Ово је списак таксономских редова у подкласи -{Neornithes}-, тј. данашњих птица. Подразред -{Neornithes}- -{Paleognathae}-: -{Struthioniformes}-, ној, ему, киви -{Tinamiformes}-, тинаму
-{Neognathae}-:
Popis taksonomskih redova u класи -{Aves}- према традиционалном класификовању (тзв. Клементсов поредак; потпуно различити тип поделе на темељу молекуларних истраживања, "Сиблијев поредак", је још у фази потврде од стране научне заједнице). Тај поредак знатно је утицао на гледишта у систематици у којима је група кокошки попримала све чвршће доказе о свом птичјем пореклу молекуларним, фосилним и анатомским доказима. С повећањем квалитете доказа до 2006. године, постало је могуће да се провере значајнији предлози у систематици Сибли-Ахлквиста, с повољним резултатима, поготово у групама -{Charadriiformes}-, -{Gruiformes}- или -{Caprimulgiformes}-.
Разнолик број изумрлих птичјих таксона постојао је у ери мезозоика без данас постојећих потомака. То укључује групе -{Confuciusornis}-, зубате морске птице као што су -{Hesperornithes}- и -{Ichthyornithes}-, као и разнолик подразред -{Enantiornithes}- („супротне птице“).
Фамилије
-{Acanthisittidae }- -{Acanthizidae Bonaparte, 1854}- -{Accipitridae Vigors, 1824}- -{Acrocephalidae Salvin, 1882}- -{Aegithalidae }- -{Aegithinidae G. R. Gray, 1869}- -{Aegothelidae }- -{Alaudidae Vigors, 1825}- -{Alcedinidae }- -{Alcidae }- -{Anatidae Leach, 1820}- -{Anhimidae }- -{Anhingidae Reichenbach, 1849}- -{Anseranatidae }- -{Apodidae }- -{Apterygidae }- -{Aramidae }- -{Arcanatoridae }- -{Ardeidae Leach, 1820}- -{Artamidae Vigors, 1825}- -{Atrichornithidae }- -{Balaenicipitidae Bonaparte, 1853}- -{Bernieridae Cibois, David, Gergory & Pasquet, 2010}- -{Bombycillidae Swainson, 1831}- -{Brachypteraciidae }- -{Bucconidae }- -{Bucerotidae }- -{Bucorvidae }- -{Buphagidae Lesson, 1828}- -{Burhinidae Mathews, 1912}- -{Cacatuidae }- -{Calcariidae }- -{Callaeatidae Sundevall, 1836}- -{Calyptophilidae }- -{Campephagidae Vigors, 1825}- -{Capitonidae }- -{Caprimulgidae }- -{Cardinalidae }- -{Cariamidae }- -{Casuariidae }- -{Cathartidae Lafresnaye, 1839}- -{Certhiidae Leach, 1820}- -{Cettiidae }- -{Chaetopidae }- -{Charadriidae Leach, 1820}- -{Chionidae R. Lesson, 1828}- -{Chloropseidae Wetmore, 1960}- -{Ciconiidae Sundevall, 1836}- -{Cinclidae Sundevall, 1836}- -{Cisticolidae Sundevall, 1872}- -{Climacteridae }- -{Cnemophilidae Mayr, 1962}- -{Coliidae }- -{Columbidae }- -{Conopophagidae Sclater & Salvin, 1873}- -{Coraciidae }- -{Corcoracidae Mathews, 1925}- -{Corvidae Leach, 1820}- -{Cotingidae }- -{Cracidae }- -{Cracticidae Chenu & Des Murs, 1853}- -{Cuculidae }- -{Dasyornithidae }- -{Dicaeidae Bonaparte, 1853}- -{Dicruridae Vigors, 1825}- -{Diomedeidae G. R. Gray, 1840}- -{Donacobiidae Aleixo & Pacheco, 2006}- -{Dromadidae }- -{Dromaiidae }- -{Dulidae P. L. Sclater, 1862}- -{Emberizidae }- -{Erythrocercidae Fregin, Haase, Olsson & Alström, 2012}- -{Estrildidae Bonaparte, 1850}- -{Eupetidae }- -{Eurylaimidae }- -{Eurypygidae }- -{Falconidae Leach, 1820}- -{Formicariidae G. R. Gray, 1840}-