Ковачица (; ; ) је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Јужнобанатском управном округу.
Географија Налази се у Банату. Удаљена је 27 км од Панчева, 43 км од Београда, 41 км од Зрењанина, 255 км од Ниша и 79 км од Новог Сада. Од европских градова удаљена је 550 км од Братиславе, 97 км од Темишвара, 608 км од Кошица, 585 км од Беча, 872 км од Прага, 408 км од Софије, 1033 км од Минхена.
Историја мини|десно|СПЦ Покрова Пресвете Богородице |мини|десно|Позивница на прославу Матичног дана у организацији Матице словачке у Југославији и Словачке евангеличке а.в. цркве у Југославији, Ковачица (1932) Ковачица је основана 1802, али постоје подаци о постојању мањих насеља још из 1458. године. Словачкој насеобини је претходило мање српско насеље са тим именом. У једном турском документу из 1685. помиње се српско место Ковачица, на друму између Томашевца и Панчева. Село је затим запустело и до колонизовања граничара било пустара са добром травом, коју су арендатори узимали за испашу стоке. Један део ковачичке пустаре називао се "Суботина пустара" са ту ископаним "Суботиним бунаром", који су добили име по Суботи Владисављевом, арендатору из Томашевца.
После 1751. овде се опет насељавају Срби, сада граничари из Потисја и Поморишја, који ће као штација 1767. године званично ући у састав Немачко-банатског пука у Панчеву. По Елеру царском ревизору 1774. године постоји и пустара Ковачица у Бечкеречком дистрикту.Ј.Ј. Ерлер: "Банат", репринт Панчево 2003. године У Ковачици је рођен 1780. трговац Петар (Станисављевић) Рајић, који је као становник Пеште, 1826. године био један од првих оснивача Матице српске.Родољуб Маленчић: "Прича о Матици српској", Нови Сад 1998. Место је опет опустело, страдавши током аустријско-турског рата 1788. године. Словаци евангелисти из Ечке и других места долазе после 1800. године на плодну пустару Ковачица, и стварају нову велику граничарску штацију.
Неколико година (негде између 1835-1845) у команди граничарске компаније Ковачица, службује до пензије знаменити Србин, свестрани културни радник, лајтант управитељства Александар Андрић (1816-1876)."Пештанско-будимскиј скоротеча", Будим 11. март 1843. Поручник Андрић се интензивно бавио књижевним радом и превођењем са немачког на српски. Писао је приповетке, које су изашле и посебно, као књига "Приповетке" у Будиму 1845. године. У Сегедину је исте 1845. године штампао и практичну књигу о узгоју свилених буба - производњи свиленог конца. Објавио је и штампао у својој штампарији у Београду 1861-1862. године две књиге својих и преведених туђих приповедака, под насловом: "Целокупна дела Александра Андрића"."Гласник друштва српске словесности", Београд 1862. године Писао је песме и краће литерарне и историографске написе у туђим и својим листовима. Писао је дописе из Границе и прилоге у новинама: "Сербскиј народни лист" Пешта (1840-1845), "Пештанско-будимскиј скоротеча" Пешта (1841-1844), "Сербскиј летопис" Пешта (1842), "Нови сербски летопис" Пешта (1841). Издавао је и уређивао свој политички лист "Световид" између 1852-1870. године, који се сели од Темишвара, преко Беча у Београд. У оквиру тог листа излазила су два књижевна подлиска: "Зимзелен" (1847-1862) и "Светозор" (1854). Пред смрт бави се у Букурешту, где покреће "Восток" - српско-бугарски лист 1874. године. Као ангажовани и заслужни Србин, биран је 1848. године у Главни одбор Српског покрета, у Карловцима. Постао је 1861. године члан Матице српске у Новом Саду, и био кратко време у њеном Књижевном одељењу. Док је живео у Београду, изабран је за почасног члана Српског ученог друштва у Београду. Бавио се новинарством, а по пензионисању био издавач својих новина и календара, те држао дуго штампарију где су се штампали многи српски наслови."Световид", Беч 1857. Издавао је своје календаре "Бршљан" (1861) и Немачко-српски календар за 1864. годину - на немачком језику у Београду.
Када је укинута банатска војна граница у Ковачици је пописано 1873. године: 60 Шваба (Немаца), 15 Срба и 3159 Словака. Укупно је тада у месту било 3234 становника."Застава", Нови Сад 1873. године Године 1905. насеље Ковачица је у Торонталској жупанији, и у њему живи само 19 становника Срба.Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Ковачица 1910. године
У парку код данашње зграде Гимназије, 1924. године откривен је споменик новосадском адвокату Светозару Милетићу, председнику Српске народне странке, и вођи Срба у Угарској.Vek od druženja Miletića sa Kovačičanima . rtvok.com 28. jun 2024."Илустровани лист"; 1924. бр. 39, стр. 3 Милетић је био и велики поборник јединства свих Словена и осведочени пријатељ Словака, од времена када се школовао на универзитету у Пожуну (данашњој Братислави). Становници Ковачице окупљени у друштву "Покрок" - читаоници, исказали су свој пијетет на делу, у поводу тада државног празника Видовдана.
Ковачица је у 20. веку надалеко позната као колонија сељака сликара наиваца. Позната имена словачке наиве из Ковачице су Јан Сокол, Мартин Јонаш и Зузана Халупова .
У Ковачици је рођен 1933. године српски књижевник Брана Бранислав Црнчевић."Вечерње новости", Београд 2. август 2019.
Према попису из 2022. у Ковачици је живело 5.398 становника.
Поред барокног здања старе словачке евангелистичке цркве подигнуте 1828. године, у центру насеља, пре неколико година саграђена је нова православна црква, поред Дома здравља, на западној страни места. Храм је пројектован у српско-византијском стилу и посвећен празнику Покрову Пресвете Богородице, који се још опрема. Ковачичка православна парохија је дуго била парохијска филијала оне у Дебељачи. Месни парох је сада поп Веселин Тодоровић, родом из Панчева, који предаје веронауку у основној и средњој школи. Овде се налази Гимназија Михајло Пупин (Ковачица), која 2017. године обележава 50 година постојања.
Називи Ковачица је позната по још неким називима на другим језицима: , , .
Привреда Привреда општине Ковачица се традиционално ослања на пољопривреду, користећи плодно земљиште банатске равнице за узгој култура попут пшенице, кукуруза и сунцокрета. Прерађивачка индустрија представља највећег послодавца у општини, а затим следе трговина на велико и мало.
Последњих година, Ковачица је постала значајан центар за обновљиве изворе енергије у Србији. Ветропарк Ковачица, који је развила израелска компанија -{Enlight Renewable Energy}-, званично је почео са радом 19. септембра 2019. године. Са капацитетом од 104,5 -{MW}- из 38 ветрогенератора, у време отварања био је највећи ветропарк у Србији, производећи електричну енергију еквивалентну годишњим потребама 60.000 домаћинстава и смањујући емисију -{CO}-2 за приближно 250.000 тона годишње. Укупна вредност пројекта износила је 189 милиона евра, а финансирала га је Европска банка за обнову и развој. Друга фаза, Ветропарк Пупин капацитета 94 -{MW}- са 16 -{Nordex}- турбина, почела је са радом у децембру 2024. године.
Образовање Главна установа за средњошколско образовање у општини је Гимназија „Михајло Пупин". То је општа гимназија која нуди наставу на српском и словачком језику, одражавајући мултикултуралну демографију места. Школа такође нуди стручне програме као што је електротехника.
Познате личности Михајло Пупин (1854–1935), српско-амерички физичар, физички хемичар и филантроп, рођен у селу Идвор у оквиру општине. Бранислав Црнчевић (1933–2011), српски књижевник и политичар. Зузана Халупова (1925–2001), сликарка наиве, позната као „Мама Зузана". Мартин Јонаш (1924–1996), сликар наиве.
Демографија У општини Ковачица живи 17.244 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 103 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,70. Ово место је углавном насељен Словацима (према попису из 2002. године). Словаци из Ковачице су евангелисти, али такође у Ковачици делују и друге цркве.
мини|200п|Мапа општине Ковачица.
Град побратим Бањска Бистрица,
Галерија
Наивно сликарство у Ковачици
Види још Ликовна уметност Словака у Србији Словачка евангелистичка црква у Ковачици
Референце
Спољашње везе Општина Ковачица Радио-телевизија Ковачица Библиотека Ковачица Туристичка организација општине Ковачица Ликовна уметност војвођанских Словака Уметничка галерија Бабка Форум Општине Ковачица
Мапе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији