Рак, такође познат као злоћудни тумор или малигна неоплазма, представља групу болести која укључује абнормални раст ћелија са потенцијалном могућношћу да нападне или се прошири на остале делове тела. Нису сви тумори канцерозни; бенигни тумори се не шире на остале делове тела. Могући знаци и симптоми укључују: нови чворић, абнормално крварење, продужени кашаљ, необјашњиви губитак тежине, као и промене у пражњењу црева између осталог. Мада ови симптоми могу да указују на рак, они се такође могу јавити и због неких других проблема. Познато је више од 100 различитих врста рака од којих људи обољевају.

Употреба дувана је узрочник код око 22% смртних случајева од рака. Додатних 10% чини гојазност, лоша исхрана, недостатак физичке активности и конзумирање алкохола. Међу осталим факторима се налазе неке инфекције, изложеност јонизујућем зрачењу и загађивачи из животне средине. У земљама у развоју скоро 20% случајева рака је последица инфекција као што су хепатитис Б, хепатитис Ц и хумани папилома вирус. Ови фактори делимично делују тако што мењају гене ћелије. Обично је потребно да дође до већег броја таквих генетских промена пре него што се развије рак. Приближно 5–10% случајева рака је последица генетских дефеката које је нека особа наследила од својих родитеља. Рак се може открити на основу одређених знакова и симптома или скрининг тестова. Након тога се обично врше даља испитивања путем медицинског имиџинга и потврђује биопсијом.

Многе врсте рака се могу спречити избегавањем пушења, одржавањем здраве телесне тежине, избегавањем прекомерног конзумирања алкохола, конзумирањем мноштва поврћа, воћа и интегралних житарица, вакцинацијом против неких заразних болести, умереном употребом црвеног меса у исхрани, као и избегавањем претераног излагања сунцу. Рано откривање путем скрининга је корисно у случају рака грлића материце и код колоректалног рака. Предности скрининга код рака дојке су спорне. За лечење рака се често користи нека комбинација радијационе терапије, хирургије, хемиотерапије и циљане терапије. Контрола бола и симптома је једна од важних ставки током неге. Палијативна нега је посебно значајна код оних са узнапредовалом болешћу. Шансе за преживљавање зависе од типа рака и степена болести на почетку лечења. Код деце са дијагнозом која су млађа од 15 година, у развијеном свету просечна петогодишња стопа преживљавања износи 80%. У Сједињеним Државама просечна петогодишња стопа преживљавања код рака износи 66%.

У 2012. години појавило се приближно 14,1 милион нових случајева рака на глобалном нивоу. То је довело до око 8,2 милиона смртних случајева или 14,6% свих смртних случајева код људи. Најуобичајенији типови рака код мушкараца су рак плућа, рак простате, колоректални рак и рак желуца, док се код жена најчешће јављају рак дојке, колоректални рак, рак плућа и рак грлића материце. Рак коже, изузев меланома, није укључен у ову статистику, а да јесте, чинио би најмање 40% случајева. Код деце се најчешће јављају акутна лимфобластна леукемија и тумори мозга, осим у Африци, где се чешће јавља нон-Хочкин лимфом .Највише смртног исхода је било код Апластичне Анемије од које умире око 91% оболелих и Дишенове мишићне дистрофије од које умире преко 70% оболелих. Ризик од рака значајно расте са старошћу, а многи типови рака се много чешће јављају у развијеним земљама. Стопе се повећавају са повећањем броја људи који живи до познијих година и са променама начина живота у земљама у развоју. Процењује се да финансијски трошкови рака износе 1,16 милијарди америчких долара годишње од 2010. године.

+Број оболелих сваке годинеВрста ракаСветСрбија Рак плућа1,2 милиона6,000Рак дојке1 милион4,500Рак дебелог црева950,0003,700Рак грлића материце500,0001,400Рак простате250,0001,250Извор: Новости, новембар 2014.

Дефиниције Канцери су велика фамилија болести при којима долази до абнормалног ћелијског раста са могућношћу ширења на друге делове тела. Они формирају подскуп неоплазми. Неоплазма или тумор је група ћелија које су подлегле нерегулисаном расту, и често формирају масу или израслину, мада могу да буду дифузно распоређене.

Предложено је шест карактеристика канцера: самодовољност у сигнализацији раста инсензитивност на сигнале заустављања раста избегавање апоптозе омогућавање неограниченог репликационог потенцијала индукција и одржавање ангиогенезе активација метастазе и инвазија ткива.

Прогресија од нормалних ћелија до ћелија које могу да формирају приметну масу непосредног канцера обухвата више корака који су познати као малигна прогресија.

Знаци и симптоми

мини|Симптоми метастазе канцера зависе од локације тумора.

Кад се канцер зачне, он никад не производи симптоме. Знаци и симптоми се јављају са порастом масе или улцератиса. Резултирајући налази зависе од типа и локације канцера. Мали број симптома је специфичан, и многи се често јављају код особа са другим обољењима. Канцер је велики имитатор. Стога, није неуобичајено за људе код којих је дијагнозиран канцер да су били лечени од друге болести, за које се сматрало да узрокују симптоме.Holland Chp. 1

Локални ефекти Локални симптоми се могу јавити услед масе тумора или његове улцерације. На пример, ефекти масе рака плућа могу да узрокују блокаду бронхија доводећи до кашља или пнеумоније; рак једњака може да узрокује сужавање једњака, узрокујући потешкоће и бол при гутању; а колоректални канцер може да доведе до сужавања или блокаде црева, резултирајући у променама рада црева. Масе у дојкама или тестисима се могу лако опипати. Улцерација може да узрокује крварење које, ако се јави у плућима, може да доведе до искашљавања крви, у цревима до анемије или ректалног крварења, у бешици до крви у мокраћи, и у утерусу до вагиналног крварења. Мада се локализовани бол може јавити код узнапредовалог канцера, иницијално отицање је обично безболно. Неки канцери могу да узрокују накупљање флуида у грудима или абдомену.

Системски симптоми Општи симптоми се јављају услед удаљених ефеката канцера који нису везани за директно или метастатичко ширење. Они могу да обухвате: ненамеран губитак тежине, грозницу, осећај претераног умора, и промене коже. Хоџкинова болест, леукемије, и канцери јетре или бубрега могу да узрокују перзистентну грозницу непознатог порекла.

Неки канцери могу да узрокују специфичне групе систематских симптома, зване паранеопластични феномени. Примери обухватају појаву миастенија гравис код тимома и витоперење ноктију код рака плућа.

Метастаза

Канцер се може раширити са свог оригиналног места путем локалног ширења, лимфним ширењем до локалних лимфних чворова или путем крви (хематогеним ширењем) до удаљених места, што је познато као метастаза. Кад се канцер шири хематогеним путем, он се обично рашири по целом телу. „Хипотеза земљишта и семена“ метастазе канцера постулира да „семе“ канцера расте само у појединим локацијама.

Симптоми метастатичких канцера зависе од локације тумора, и могу да обухватају увећане лимфне чворове (који се могу опипати или понека видети под кожом, и типично су тврди), увећана јетра или увећана слезина, која се може опипати у абдомену, бол или прелом погођених костију, и неуролошки симптоми.

Узроци Постоји низ фактора који узрокују рак. Најчешћи узрок рака плућа у савременом свету је пушење. Дуже излагање азбестним материјама може да проузрокује мезотелиому.

Највећи број случаја канцера, око 90–95%, се јавља услед фактора животне средине. Преосталих 5–10% су последица наследне генетике. Животна средина, на начин на који је референцирају истраживачи канцера, се односи на било који узрок који није генетички наследан, као што су животни стил, економски и бихевиорални фактори, а не само загађење. Чести фактори средине који доприносе смрти од рака су дуван (25–30%), дијета и гојазност (30–35%), инфекције (15–20%), радијација (јонизујућа и нејонизујућа, до 10%), стрес, недовољна физичка активност, и загађење животне средине.

Готово је немогуће доказати шта је узрок канцера код било које особе, јер већина канцера има вишеструке могуће узроке. На пример, ако тешки пушач развије рак плућа, онда је до тога вероватно дошло због коришћења дувана, али пошто скоро свако има извесне шансе развоја рака плућа услед загађења ваздуха и радијације, онда постоји мала шанса да је канцер развијен због тих узрока упркос пушењу дувана. Изузев ретких случајева преноса до којих долази при трудноћи и маргиналног малог броја донација органа, канцер у општем случају није преносива болест.

Хемикалије

мини|десно|Учесталост рака плућа има висок степен корелације са пушењем. Излагање појединим супстанцама је повезано са специфичним типовима канцера. Те супстанце се називају карциногенима. Пушење дувана, на пример, узрокује 90% случајева рака плућа. Оно исто тако узрокује канцер у гркљану, глави, врату, стомаку, бешици, бубрезима, једњаку и панкреасу. Дувански дим садржи више од педесет познатих карциногена, укључујући нитрозамине и полицикличне ароматчне угљоводонике. Дуван је одговоран за приближно једну трећину свих смртних случајева од канцера у земљама у развоју, и за једну петину глобално. Стопа смртности од рака плућа у Сједињеним Државама одражава патерне пушења, при чему је повишењу заступљености пушења следило драматично повећање броја смртних случаја од рака плућа и, однедавно смањењу нивоа заступљености пушења од 1950-их је следело смањење стопе морталитета од рака плућа од 1990.

У западној Европи, 10% канцера код мушкараца и 3% свих канцера код жена се може приписати излагану алкохолу, посебно канцера јетре и цревног тракта. Канцер узрокован излагању супстанцама на радном месту се сматра да представља између 2–20% свих случајева. Сваке године, бар 200.000 људи умре широм света од рака узрокованог условима на радном месту. Милиони радника су изложени ризику развоја канцера попут рака плућа и мезотелиома услед удисања дуванског дима и азбестних влакана на радном месту, или леукемије услед излагања бензену.

Дијета и вежбање

Дијета, недовољна физичка активност, и гојазност су повезани са око 30–35% смртних случајева од канцера. У САД је прекомерна телесна тежина асоцирана са развојем многих типова канцера и фактор је у 14–20% свих канцером узрокованих фаталности. Слично томе, једна УК студија, која је обухватила податке за преко 5 милиона људи, је показала да је повећани индекс телесне масе повезан са најмање 10 типова канцера, и да је одговоран за око 12.000 смртних случајева сваке године у тој земљи. Сматра се да физичка инактивност доприноси повећању ризика појаве канцера, не само путем њеног утицаја на телесну тежину него и путем негативног утицаја на имунски систем и ендокрини систем. Више од половине ефекта исхране је узроковано прекомерним јелом, а не толико неконзумирањем поврћа и друге здраве хране.

Неки специфични типови хране су повезани са специфичним канцерима. Исхрана са високим садржајем соли је повезана са раком желуца. Афлатоксин Б1, фреквентни прехрамбени контаминант, узрокује канцер јетре. Жвакање арека ораха узрокује орални канцер. Разлике у начину исхране могу делимично да објасне разлике у учесталости рака у различитим земљама. На пример, рак желуца се чешће јавља у Јапану због веома слане исхране док је рак дебелог црева превалентнији у Сједињеним Државама. Имигранти подлежу ризику њихове нове земље обично у току једне генерације, што сугерише постојање значајне везе између исхране и канцера.

Инфекција

Широм света приближно 18% смртних случајева од канцера је узроковано инфективном болестима. Ова пропорција варира у различитим регионима света од високих 25% у Африци до 10% у развијеном свету. Вируси су обично инфективни агенси који узрокују канцере, мада канцерне бактерије и паразити такође могу да имају ефекта.