Велика Кладуша је град и сједиште истоимене општине на крајњем сјеверозападу Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Великој Кладуши је пописано 5.009 лица.
Историја
Други свјетски рат
Крајем јуна 1941. године усташе су похапсиле много Срба у селима Маљевцу и Цетинграду, срез Слуњ, у Широкој Рјеци и свим осталим селима општине Крстиње, срез Војнић. Довезли су их камионима у Велику Кладушу и у православној цркви поклали ножевима.Дупан Вергаш, из Широке Ријеке, срез Војнић, Београд 22.1.1942. год.
Само из села Маљевца једном су поубијали чекићем у главу око 400 жена и деце.Милан Бошњак, обућар из Маљевца, срез Слуњ, Београд 16.9.1941. год.
У мучењу и убијању деце усташе су имале своје нарочите методе као и код људи и жена. У Цетинграду срез Слуњ, један очевидац овако описује страдање српске деце и њихових родитеља. „Усташе су похватале неколико стотина жена, деце и стараца и одвели их у Велику Кладушу. Ту су их затворили у цркву и тукли маљевима и кундацима. Када се спустила ноћ одвели су их у ровове и поубијали. Жене и децу нису убијали из пушака, него су их клали ножевима и притукли маљевима. Најпре су поубијали децу пред очима матера, а затим мајке. У близини тих ровова нашли су се неки људи и жене скривени у кућама. Они су чули ужасан јаук и врисак деце и жена, док су их усташе бацале у ровове, чули су се повици деце како моле мајке да се мало одмакну, јер им је тесно. Неку су децу засули живу кречом па онда земљом.
Стеван и Јован Мијатовић причају како су „виђали малу децу живу затрпану камењем, затим у повоју без главе, бачену поред пута, а није редак случај да су малу децу набијали на колац“.
Црква у Великој Кладуши служила је једно време за затвор Срба. Тако су усташе једном дотерале у цркву око 40 Срба са женама и децом из села Крстиња, срез Војнић ту су их мучили 4 дана, па их одатле одвели у село Мехино Стијење и побили.
Након Другог свјетског рата У Великој Кладуши је 16. септембра 1990. године одржан највећи скуп босанских муслимана са око 300.000 присутних. Био је то оснивачки скуп странке СДА у том крају. Присутнима се обратио Фикрет Абдић, успешан привредник из социјалистичког доба, директор Агрокомерца.
Током рата, Велика Кладуша је била главни град Аутономне Покрајине Западна Босна.
Насеља Босанска Бојна Буковље (Велика Кладуша) Грабовац (Велика Кладуша) Глиница (Велика Кладуша)
Становништво
Образовање Основне школе: 10 централних основних школа, 21 четвороразредна школа, ученика 5578, запослених у основним школама: 382 укупно. Средње школе: једна општа гимназија, двије средње мјешовите школе, укупно ученика 2.224, 142 запослених у средњим школама.
Здравство Здравствена установа Дом здравља Велика Кладуша са 7 здравствених амбуланти, има укупно 172 запослена, од којих је 27 доктора медицине и стоматолога, док је 11 виших и 75 медицинских техничара. Социјална заштита: Јавна установа Центар за социјални рад Велика Кладуша, запослено 2 социјална радника, један психолог, један правник.
Види још Аутономна Покрајина Западна Босна Општина Велика Кладуша Црква Светог Георгија у Великој Кладуши
Референце
Спољашње везе Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)
Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини Категорија:Општина Велика Кладуша