Теслић је град и центар истоимене општине у западном дијелу Републике Српске, БиХ. Према попису становништва из 2013. у граду је живјело 7.057 становника а на подручју општине 31.479.
Историја мини|Стећци код Теслића Жупа Усора је од 7. вијека до владавине Часлава Клонимировића била у саставу самосталне српске државе. Од доба владавине босанског бана Кулина (1170—1204) владајућа вјера у Босни је богумилство. Богумилство се до 15. вијека скоро у потпуности изгубило. Из тог времена најзначајнији споменици су стећци, којих је било доста и на овим подручјима, цијелој Гомјеници и подручју Рудопоља. Сам урбани центар Теслића је подигнут доласком Аустроугарске монархије, у посљедњој деценији 19. вијека. Прије подизања града на том мјесту није постојало никакво насеље, а сама пољана се звала Табор-поље. Мјеста у околини данашњег Теслића, као што су Чечава, Бања Врућица и Прибинић, далеко су старија од града Теслића. Нека од њих потичу још из средњег вијека.
Географија Општина Теслић се налази у сјеверном дијелу Централне Босне,односно захвата јужни дио западне половине Републике Српске. Са површином територије од 846 км² спада међу највеће општине Републике Српске. Граничне општине су јој Добој, Тешањ, Маглај, Жепче, Зеница, Травник, Котор Варош и Челинац. Сам град Теслић смјештен је у долини Велике Усоре, на надморској висини од 204 м, на магистралном путу Добој – Теслић – Котор Варош – Бања Лука. Од Бања Луке је удаљен 85 км, а од Добоја 26 км. Кроз град протиче ријека Усора, која извире на подручју општине, а улива се у ријеку Босну на подручју Добоја. Најближи аутопут је удаљен 27 км, а најближа жељезничка пруга 25 км.
Подручје општине смјештено је између 40° и 45° сјеверне географске ширине. Од Јадранског мора је удаљено 190 км, а од Атлантског океана 1400 км.
Рељеф, надморска висина и геолошка грађа
Подручје општине Теслић, укључујући и већи дио Крајине, припада пространој цјелини са специфичним геолошким, тектонским, морфолошким и сличним обиљежјима, која је позната под именом Перипанонски обод, или јужни обод Панонског басена. Цјелокупни простор овог краја, поред незнатних површина испод 200 м надморске висине, чини побрђе, ниске планине и планине средње висине .
Поред њих, ријечне долине са клисурама између њих, површи-платои и мањи број крашких пећина, чине основне морфолошке црте овог подручја.
Рељеф општине Теслић можемо подијелити на сљедеће висинске зоне. Сјевероисточни дио општине захвата око 40% укупног подручја и налази се у зони између 200 и 500 м надморске висине. То су углавном равничарска и брежуљкаста земљишта око ријека Велике и Мале Усоре, те Мале Укрине. Крајњи југозападни и јужни дијелови општине су на надморској висини изнад 1000 м ( Вучја планина достиже висину од 1387 м ), међутим већи дио овог подручја налази се у зони између 500 и 1000 м надморске висине.
Геолошку грађу ширег простора Теслића прате разноврсне минералне сировине. Пажњу заслужују налазишта мрког угља у неогеним наслагама теслићког басена. Лежишта угља, која су скромног квалитета, утврђена су на локалитетима Очауша и Младиковина, а скромне резерве магнезита на подручју Блатнице и Слатине. Налазишта хрома откривена су на неколико локалитета у подручју планине Борја.
Геотектонски односи у теслићком басену резултирали су појавом термо-минералних вода. Структура педолошког покривача представља важан елемент природног комплекса, јер могућност искориштавања појединих врста тла зависи од њихових квалитативних својстава.
Привреда мини|Мотел "Хајдучке Воде" на планини Борја Теслић је такође познат као туристичка дестинација, углавном због Бање Врућице, у којој се лече кардио-васкуларне болести. Са комплексом од пет хотела и капацитетом више од 1.000 лежајева, Бања Врућица је једно од највећих туристичких капацитета у Републици Српској, БиХ. Важна је и оближња планина Борја, са два хотела и спортским установама.
Такође, од 1896. у граду дјелује хемијско предузеће "Дестилација" која се бави прерадом дрвета, тачније производњом угља, брикета, сирћета итд.
Становништво
Познате личности Слободан Рељић, српски новинар и социолог. Жељка Цвијановић, српска политичарка и бивша председница и председница Владе Републике Српске. Драган Богданић, српски кардиолог и политичар
Галерија
Види још Општина Теслић Библиотека „Данило Киш“ у Теслићу Библиотека „Силвије Страхимир Крањчевић” у Теслићу Храм Светог пророка Илије у Теслићу
Референце
Литература
Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе Званична страница општине Теслић Туристичка организација општине Теслић Портал „Теслић онлајн” Портал „Теслић данас” Село Чечава Родослов Шкребића из Теслића
Категорија:Насељена места у Теслићу Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини