Демографија Војводине обухвата приказ демографске структуре Аутономне Покрајине Војводине. Према попису из 2022. године, Војводина има 1.740.230 становника.
мини|Демографски развој Војводине у периоду од 1880. до 2002.
Становништво Војводине у старом веку мини|десно|220п|Индоевропски народи на подручју данашње Војводине у античко доба
Пре римског освајања, на подручју данашње Војводине су живели индоевропски народи илирског, трачко-дачког и келтског порекла. Од илирских (панонских) племена, овде су живели Амантини и Бреуци, од трачко-дачких племена Агатирзи, Гети, Дачани и Синги, а од келтских племена Скордисци, Боји и Ерависци. Касније се досељавају Римљани, Сармати и Готи. Од сарматских племена, овде су живели Јазиги, Роксолани и Лимигани.
Становништво Војводине у средњем веку За време Велике сеобе народа, на подручју данашње Војводине је у периоду од 5. до 7. века дошло до значајних демографских промена, које су се огледале у досељавању Авара и Словена. У време доласка Мађара у Панонску низију (896. године), ову регију су насељавали искључиво Словени.
Становништво Војводине од 16. до 18. века У време успостављања турске власти (1521—1552) на подручју Војводине је дошло до значајних демографских промена, које су посведочене подацима из турских пописних дефтера. У време османске управе, од 16. до почетка 18. века, Срби су чинили апсолутну већину становништва на подручју данашње Војводине.
1690. године, у Војводини (без Срема) живело је око 210.000 Срба.Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад. 1990. pp. 26. У ово време, готово целокупно становништво региона чинили су Срби, уз које је живео и мањи број Шокаца.Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад. 1990. pp. 27.
Становништво Војводине током 19. и почетком 20. века
У овом периоду израђен је читав низ карата које су приказивале тадашњу демографску ситуацију на просторима данашње Војводине. На некима од ових карата постоје извесни пропусти и грешке, тако да ове карте на појединим местима не приказују стварни састав становништва на одређеним подручјима.
Пописи становништва у Хабзбуршкој монархији Након ослобођења Бачке и Горњег Срема (1699), односно Баната и Доњег Срема (1718) од турске власти, Хабзбуршка монархија је на тим подручјима спровела неколико пописа.
Бачка - Попис становништва 1715. године Према аустријском попису у Бачкој из 1715. године, Срби, Буњевци и Шокци су чинили 97,6% становништва региона. У целом попису нађено је само 40 старешина домова који нису били Јужни Словени.Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком XVIII века, Нови Сад. 1966. pp. 19.
Бачка - Попис становништва 1720. године Попис у Бачкој из 1720. године, забележио је да у региону живи 104.569 становника, од чега:Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин. 2007. pp. 28. народност број % Срби 76.000 73 Буњевци и Шокци 22.000 21 Мађари 5.019 / Немци 750 / укупно 104.569 100
Банат - Пописи становништва после 1718. године После Пожаревачког мира из 1718. године, први аустријски попис у Банату, забележио је око 20.000 становника, углавном Срба.Милан Туторов, Банатска рапсодија, Нови Сад. 2001. pp. 261.
Бачка - Попис становништва 1820. године Становништво Бачке, 1820. године: народност број % Срби, Буњевци и Шокци 170.942 44 Мађари 121.688 31 Немци 91.016 23 укупно 387.914 100
Попис становништва 1880. године мини|десно|240п|Језички састав Војводине по насељима 1880—1884 (територијална организација из 2002.) мини|десно|240п|Верски састав Војводине по насељима 1880—1884 (територијална организација из 2002.)
језик број % српски 416.116 35,5 немачки 285.920 24,4 мађарски 265.287 22,6 хрватски, буњевачки и шокачки 72.486 6,2 румунски 69.668 5,9 словачки 43.318 3,7 русински и украјински 9.299 0,8 остали 10.635 0,9 укупно 1.172.729 100
Попис становништва 1890. године
језик број % српски 457.873 34,4 мађарски 324.430 24,4 немачки 321.563 24,2 хрватски, буњевачки и шокачки 80.404 6 румунски 73.492 5,5 словачки 49.834 3,7 русински и украјински 11.022 0,8 остали 12.525 1 укупно 1.331.143 100
Попис становништва 1900. године Језички састав језик број % српски 483.176 33,7 мађарски 378.634 26,4 немачки 336.430 23,5 хрватски, буњевачки и шокачки 80.901 5,6 румунски 74.718 5,2 словачки 53.832 3,8 русински и украјински 12.663 0,9 остали 12.394 0,9 укупно 1.432.748 100
Верски састав религијаСаша Кицошев - Драго Његован, Развој етничке и верске структуре Војводине, Нови Сад, 2010. број % Католицизам 679.533 47,4 Православље 556.128 38,8 Протестантизам 152.980 10,7 Јудаизам 23.510 1,7 остали 20.597 1,4 укупно 1.432.748 100
Попис становништва 1910. године
Последњи попис становништва у Аустроугарској одржан је 1910. године. Овај попис није бележио етничку припадност, па ни искључиво матерњи језик становништва, већ „најчешће говорен језик“A. J. P. Taylor, The Habsburg Monarchy 1809-1918, 1948., тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији.
Језички састав језик број % српски 510.754 33,8 мађарски 425.672 28,1 немачки 324.017 21,4 хрватски, буњевачки и шокачки 91.016 6 румунски 75.318 5 словачки 56.690 3,7 русински и украјински 13.497 0,9 остали 16.019 1,1 укупно 1.512.983 100
Језичке карте Војводине 1910. Језички састав Српски Мађарски Немачки Румунски Словачки 100п 100п 100п 100п 100п 100п
Верски састав мини|десно|220п|Верски састав становништва Војводине по насељима 1910. године
религија број % Католицизам 719.471 47,5 Православље 593.215 39,1 Протестантизам 160.221 10,6 Јудаизам 22.218 1,5 остали 20.179 1,3 укупно 1.515.304 100
Верске карте Војводине 1910. Верски састав Православна Католичка Лутеранска Калвинистичка Гркокатоличка 100п 100п 100п 100п 100п 100п
Пописи становништва након 1918. године Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) и дефинисањем државних граница према суседним државама (Румунија и Мађарска), означен је почетак новог раздобља у демографској историји Војводине.
Попис становништва 1921. године Први попис становништва у Краљевини СХС спроведен је 31. јануара 1921. године, а резултати пописа су објављивани сукцесивно, у периоду од 1924. до 1932. године.
Језички састав мини|десно|220п|Језици у Војводини 1921. године
језик број % српски 533.466 34,9 мађарски 363.450 23,8 немачки 335.902 22 хрватски, буњевачки и шокачки 129.788 8,5 румунски 67.675 4,4 словачки 59.540 3,9 русински и украјински 13.644 0,9 остали 24.773 1,6 укупно 1.528.238 100
Верски састав религија број % Католицизам 724.958 47,2 Православље 611.940 39,8 Протестантизам 159.182 10,4 Јудаизам 19.528 1,3 Ислам 1.870 0,1 остали 18.316 1,2 укупно 1.535.794 100
Попис становништва 1931. године Језички састав језик број % српски 613.910 37,8 мађарски 376.176 23,2 немачки 328.631 20,2 хрватски, буњевачки и шокачки 132.517 8,2 остали 172.924 10,6 укупно 1.624.158 100
Према другим подацима, у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, који су говорили следеће језике: српски, хрватски, словеначки, и македонски - 813.274 (46,75%) остали словенски - 99.227 (5,70%) мађарски - 391.720 (22,52%) немачки - 358.604 (20,61%) арнаутски - 642 остали - 76.268 (4,38%)
Верски састав религија број % Католицизам 727.213 44,8 Православље 689.296 42,4 Протестантизам 158.280 9,8 Ислам 1.654 0,1 остали 47.715 2,9 укупно 1.624.158 100
Напомена: на попису из 1931. године је било и 21.000 (или 1%) Јевреја
Према другим подацима, у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, подељених у следеће вероисповести: Католичка - 789.183 (45,36%) Православна - 727.049 (41,79%) Евангеличка - 171.831 (9,88%) Исламска - 1.884 (0,11%) остали - 49.788 (2,86%)
Верске карте Војводине 1931. Верски састав Православна Католичка Евангеличка Гркокатоличка 100п 100п 100п 100п 100п
Попис становништва 1941. године Напомена: подаци са пописа становништва у Бачкој из 1941. године, који је обављен у време мађарске окупације, комбиновани су овде са подацима са пописа у Банату и Срему из 1931.
језик број % српски 577.067 35,3 мађарски 465.920 28,5 немачки 318.259 19,4 хрватски, буњевачки и шокачки 105.810 6,5 остали 169.311 10,3 укупно 1.636.367 100
Попис становништва 1948. године мини|десно|220п|Одлука из 1945. године, којом се наређује подвођење Буњеваца и Шокаца под Хрвате
Приликом спровођења пописа из 1948. године, извршено је неколико политички мотивисаних захвата у области прикупљања и обраде пописних података. Тако су у заједничку (обједињену) категорију сврстани Русини и Украјинци, док је слободно изјашњавање онемогућено Буњевцима и Шокцима, који су на основу посебне одлуке из 1945. године подведени под Хрвате.
Укупно - 1.663.212Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад. 1999. pp. 33.
Срби - 841.246 (50,6%) Мађари - 428.932 (25,8%) Хрвати (са прибројаним Буњевцима и Шокцима) - 134.232 (8,1%) Словаци - 72.032 (4,3%) Румуни - 59.263 (3,6%) Немци - 31.821 (1,9%) Црногорци - 30.589 (1,9%) Русини и Украјинци - 22.083 (1,3%) Македонци - 9.090 (0,5%) Роми - 7.585 (0,4%) Словенци - 7.223 (0,4%) Руси - 5.148 (0,3%) Чеси - 3.976 (0,3%) Бугари - 3.501 (0,2%) Југословени - 1.050 (0,1%) остали - 5.441 (0,3%)
Етничке карте Војводине 1948. Етнички састав Срби Мађари Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима Словаци Румуни Немци Црногорци Русини и Украјинци 100п 100п 100п 100п 100п 100п 100п 100п 100п
Попис становништва 1953. године мини|десно|190п|Етнички састав Војводине по општинама 1953. године мини|десно|190п|Срби у Војводини (1953)
Приликом спровођења пописа из 1953. године, поново су извршени разни (политички мотивисани) захвати у области прикупљања и обраде пописних података. Тако су Русини и Украјинци приликом обраде пописних података поново сврстани у заједничку (обједињену) категорију, док су Буњевци и Шокци поново подведени под Хрвате.
Етнички састав народностVladimir Djurić, Slobodan Ćurčić and Saša Kicošev, The Ethnic Structure of the Population in Vojvodina, The Serbian Questions in The Balkans, University of Belgrade, publisher - Faculty of Geography, Belgrade 1995. број % Срби 865.538 50,9 Мађари 435.179 25,6 Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима 127.027 7,5 Словаци 71.153 4,2 Румуни 57.218 3,4 Црногорци 30.516 1,8 Русини и Украјинци 23.038 1,4 Македонци 11.622 0,7 остали 78.254 4,6 укупно 1.699.545 100
Верски састав религија број % Православље 775.722 45,3 Католицизам 561.617 32,8 Протестантизам 105.173 6,2 Ислам 3.254 0,2 Јудаизам 651 / остали 266.202 15,5 укупно 1.712.619 100
Попис становништва 1961. године Приликом спровођења пописа из 1961. године, настављено је са праксом из претходних пописа (1948, 1953), тако да су поново извршени разни (политички мотивисани) захвати у области прикупљања и обраде пописних података. И овога пута, Русини и Украјинци су приликом обраде података сврстани у заједничку (обједињену) категорију, док су Буњевци и Шокци поново подведени под Хрвате.
Укупно - 1.854.965Попис Становништва 1961. Књига 6. Витална, Етничка, и Миграциона Обележја. Београд, 1967. XXIX
Срби - 1.017.713 (54,86%) Мађари - 442.560 (23,86%) Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима - 145.341 (7,84%) Словаци - 72.830 (3,93%) Румуни - 57.259 (3,09%) Црногорци - 34.782 (1,88%) Русини и Украјинци - 24.548 (1,3%) Македонци - 15.190 (0,82%) Словенци - 5.633 (0,30%) Бугари - 3.852 (0,21%) Југословени - 3.174 (0,17%) Чеси - 3.086 (0,17%) Албанци - 1.995 (0,11%) Муслимани - 1.630 (0,09%) Турци - 953 (0,05%) Италијани - 214 (0,01%) Остали и непознато - 47.753 (2,57%) (међу "Осталима" су и Роми - 3.312)Попис Становништва, Домаћинстава, и Станова у 1961. Години. Национални Састав Становништва ФНР Југославије. Књига 3. Београд, 1994.