Срце (), () је двофазна мишићна пумпа која својим ритмичким контракцијама прима крв из вена, и потискује је у артерије. На тај начин срце омогућава стални проток крви кроз циркулациони систем и нормалну размену материја у ткивима. Постојећи физиолошки механизми регулишу срчани ритам и на тај начин прилагођавају његов рад (упумпавање крви у циркулацију), тренутним потребама организма.
Срце се налази у средогруђу грудног коша, непосредно иза грудне кости између левог и десног плућног крила, са врхом окренутим надоле и косо улево. Доњом страном или базом срце широко належе на дијафрагму, која одваја грудни кош од абдомена. Срце је са спољне стране обмотано танком двослојном мембраном - срчаном кесом, која га одваја од осталих органа средишњег дела грудне дупље. Главна улога срчане кесе је да покрива срце и штити овај тако важан орган у телу, од разних унутрашњих и спољних утицаја.
Срце је отприлике величине стиснуте песнице, чија тежина варира од 300 до 350 грама. За један минут, у току 60 до 80 срчаних „откуцаја“ (контракција), кроз срце протекне 5 до 6 литара крви, што представља минутни волумен срца, и укупну количину крви у организму.
Историја мини|Цртеж срца и крвних судова Леонарда да Винчија из 15. век-а мини|Цртеж срца Томаса Бартолија из 1673. Већ од примитивног нивоа културе људи су срце сматрали најважнијим органом, или једним од најважнијих у телу животиња и човека. Од памтивека људи сматрају срце племенитим органом и за њега везује бројна магична и митска веровања. У језицима већине европских народа до данас очувани су трагови некадашњег веровања да је срце средиште самилости и немилосрдности, срчаности, љубави, беса и других емоција и карактерних особина неке личности. До таквих схватања довело је више фактора: нпр да свако узбуђење мења ритам и јачину срчаних откуцаја, да су рањавања срца животиња или људи по правилу смртоносна, да рад срца у живој особи никад не престаје, да је срце смештено у телу на привилегованом месту итд. Зато су сва магична значења срца повезана са разни жртвеним обичајима.
Најстарија научна расправа о срцу потиче из староегипатског Еберсовог рукописа из око 1550. п. н. е. Египћани су сматрали да је срце средиште душевног живота, у првом реду мишљења. Зато су њихови анатомски прикази срца били нејасни и нетачни. Али су они истовремено знали да је срце шупљи орган испуњен крвљу, да је полазиште великих крвних судова, и да његови откуцаји стварају пулс артерија.. Fayard, Paris, 1995, 591 pages.Richard-Alain Jean, Notes complémentaires sur le cœur en Egypte, Histoire de la médecine en Egypte ancienne, Cherbourg, 06 mai 2013 publication électroniqueRichard-Alain Jean, Notes complémentaires sur le cœur en place, embaumé, ou perdu en Égypte, Histoire de la médecine en Egypte ancienne, Cherbourg, 20 mai 2013.
Антички грчки лекари били су сложни у веровању да је срце средиште „природне топлоте“ организма и да се у њему пречишћава и греје крв, али су се истовремено размоимоилазили у схватањима о улози срца у психичком животу.
Алкмеон из Кротона у 6. века п. н. е. тврдио је да није срце већ мозак средиште интелектуалних и сензорних функција. Али већина грчких филозофа и лекара још дуго времена заступала је другу много старију теорију према којој је срце центар мишљења, осећаја и воље. За ову теорију највише се залагао Аристотел у 4. век п. н. е. , Vol, 341–359
Напредак у познавању грађе срца учинили су сандријски анатоми од 4. до 3. века пре нове ере. Еразистрат је схватио да је срце пумпа која по механичким принципима тера крв у крвне судове и вене, а не центар осећања.
Александријски анатоми су први описали залиске аорте и плућне артерије и донекле објаснили функције папиларних снопова.
Гален (129—199) дошао је до закључка да је срце покретач крви, која се креће кроз крвне судове, и добро познавао срчане коморе, перикард, срчане залиске, коронарне артерије и форамен овале. Галеново учење о срцу примењивано је све до 16. века.
мини|Слика вена из Харвијевог дела ()Exercitatio Anatomica de Motu Cordis et Sanguinis 1628. From Rare Book Room. Scanned first edition. Познавању структуре срца велики допринос дали су средњовековни физиолози и научници; Ибн ан-Нафис (који је открио плућну циркулацију). , А. Касалпино (који је први наслутио кретање крви кроз тело), Леонардо да Винчи (који је изучавао механичку функцију залистака) и Андреас Везалијус који је детаљно описао морфологију срца и изразио сумњу у исправност Галенове теорије о пропустљивости срчане преграде. Овај пионирски корак који је учинио Везалијус, у доба када је требало прећи преко свих предрасуда, није био нимало лак, али је имао велики значај за изучавање анатомије, па и анатомије срца у будућности Volume I. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod; −154..
Преокрет у познавању улоге срца насто је открићем великог крвотока од стране енглеског лекара Вилијама Харвија (1578—1657) који је експериментално доказао да је срце пумпа која по принципима термодинамике гура крв у велике артерије, прихвата крв који се у њега враћа из вена и тако својим ритмичким стезањем и растезањем одржава сталну циркулацију крви у организму.
Анатомија срца мини|Положај срца у средогруђу Срце је шупљи мишићни орган конусног облика, смештен у средогруђу између плућа. Затворено у перикарду, срце је у грудима косо постављено иза тела грудне кости и делова суседних грудних хрскавица, више у левој него на десној половини грудне шупљине, тако да се око једна трећина срца налази са десне, а две трећине са леве стране средишње равни тела.
На срцу се разликују база, врх, две површине и два руба. База срца () је шири део срца, усмерен према горе, десно и назад, а врх срца () усмерен је према доле, лево и напред. Уздужна ос срца спаја средину базе и врх, а протеже се укосо од горе, десно и позади према доле, лево и напред. Срце има предњу или грудноребарну површину () и задњу или дијафрагмалну површину (). Десни руб срца () који је оштар, и лева ивица срца која је заобљена, описују се као трећа површина или плућна страна () срца.
Срце је главни и централни орган циркулаторног система. На бази срца налазе се три велика крвна суда који заједно обликују круну срца (). Здесна налево, то су: горња шупља вена, трункус пулмоналисис и аорта.
Шупљина срца подељена је на: десну и леву преткомору (), те десну и леву комору (). Срчана преграда (), раздваја десну од леве стране срца. Део преграде између обе преткоморе назива се међупреткоморна преграда (), а део преграде између обе коморе назива се међукоморна преграда (). Преткоморе заузимају шири део срца уз базу, а коморе чине доњи ужи део уз врх срца. Врх срца припада левој комори.
Срце је, физиолошки гледано, са својим коморама и преткоморама, двострука мишићна пумпа која прима крв из целог организма и након оксигенације у плућима, пумпа је по целом организму. На тај начин срце својом активношћу покреће циркулацију крви у крвним судовима великог и малог крвотока.
Крв сакупљена са периферије венским системом доспева у десну преткомору, а потом прелази у десну комору из које наставља пут кроз плућа и његову циркулацију. Дакле десна страна срца садржи венску крв коју пумпа кроз мали (плућни) крвоток.
Артеријска крв (кисеоником обогаћена и од угљен-диоксида и других гасова „ослобођена“) из плућа прво доспева у леву преткомору, затим у леву комору која потом крв потискује у аорту. Дакле лева страна срца садржи артеријску крв коју пумпа у артеријски систем, односно покреће циркулацију крви кроз велики крвоток.
Величина Основни параметри величине срца одрасле особе (према Гајтоновој „Медицинској физиологији“) приказани су на овој табели: <center> {| class="wikitable float-center" ! colspan="2" |Неки кључни параметри људског срца(средње вредности) |- |valign="top"| Величина срца | style="vertical-align:top; background:#abcdef;"|<center>дужина 12 cm, ширина 8-9 cm, дебљина 6 cm |- |valign="top"| Маса срца | style="vertical-align:top; background:#abcdef;"|<center> ~300 g(мушкарци-280-350 g, жене 230-280 g) |- |valign="top"| Ударни волумен срца | style="vertical-align:top; background:#abcdef;"|<center> 70 cm³ |- |valign="top"|Срчани излаз -{(MVS)}- у мировању | style="vertical-align:top; background:#abcdef;"|<center> ~ 5,0 lit/min(мушкарци - 5,6 lit/min, жене - 4,9 lit/min) |- |valign="top"|Срчани излаз -{(MVS)}- у великом напору | style="vertical-align:top; background:#abcdef;"| 20–25 lit/min |- |valign="top"| Рад | style="vertical-align:top; background:#abcdef;"| 0,8 џула (лева комора)0,16 џула (десна комора)100.000 џула дневно (укупно) |} Здраво срце је тешко око 0,5% укупне телесне маса или у просеку од 250 до 350 грама. Тежина срца варира од особе до особе, и у мушкарца је од 280 до 340 грама, а у жена од 230 до 280 грама.
Након рођења заједно са осталим органима срце наставља да расте у величини и тежини све до краја периода раста, с тим што је раст срца више изражен код мушкараца него код жена.
Срце, изложено дуготрајном физичком оптерећењу (нпр код спортиста) или у току кардиоваскуларних болести, може увећати своју мишићну масу (тежину). Увећање срчане масе изнад 500 грама (тзв. критична тежина срца), може изазвати поремећаје у раду срца због неадекватног снабдевања срца кисеоником, као последице несклада у развоју срчаних (коронарних) артерија које се не увећавају у истој мери са срчаним мишићем.
Супротно ранијим претпоставкама, човек у току свог живота, обнавља ћелија срчаног мишића, али само у ограниченој мери. У узрасту од 25 година, годишња регенерација ћелија срчаног мишића је око један одсто, да би до 75 године она пала на 0,45%..
Границе мини|Пројекција срца на предњој страни грудног коша мини|Границе срца у грудној дупљи и пројекција срчаних ушћа (означено словима): М - митрално, Т - трикуспидално, А - аортноР - плућно
Скелетотопски описују се следеће спољне границе срца, или његове пројекције, на предњем (прсном) зиду грудног коша. Горња граница је водоравна линија у нивоу другог међухондралног простора. Доња граница је хоризонтална линија која пролази границом трупа и ксифостилоидног наставка грудне кости, тако да врх срца лежи у петом међуребарном простору прст унутар медиоклавикуларне линије. Десна граница је вертикална линија удаљена два до три сантиметра од десне ивице грудне кости. Лева граница је коса линија која се спушта од другог левог међухондралног простора до петог левог међуребарног простора, за прст медијално (унутра) од медиоклавикуларне или до врха срца.
У односу на кичмени стуб срце је смештено од петог до деветог грудног пршљена. Међукоморна преграда смештена је скоро чеоно.
У оквирима ових граница срца важност има и пројекција појединих срчаних ушћа, не толико за анатомију, колико за дијагностику. Практично, значење ових места огледа се у аускултацији појединих ушћа (приказаних на слици десно) као што су: М — ушће дволисног залиска слуша у левом петом међуребарном простору близу грудне кости, Т — ушће тролисног залиска слуша се у подручју врха срца, Р — ушће плућног залиска слуша се у левом другом међуребарном простору близу грудне кости А — ушће аорталног залиска слуша се у десном другом међуребарном простору близу грудне кости
Положај мини|Положај срца и плућа у грудној дупљи мини|Предња страна срца мини|База и задња (дијафрагмална) страна срца Срце је смештено асиметрично у средњем и доњем делу средогруђа () грудног коша, готово увек с леве стране, између унутрашњих, страна левог и десног плућног крила, иза доње половине грудне кости и суседних ребарних хрскавица, а испред грудног дела кичменог стуба, аорте и једњака.
Срце има облик неправилне тростране пирамиде, са уздужном осовином нагнутом у сагиталној равни 40°, чија је база () окренута навише, удесно и уназад а врх је усмерен надоле, улево и напред. На срцу разликујемо три стране, две ивице, базу и врх. The Heart (Cor) In: Gray's Anatomy of the Human Body, V. Angiology. Pristupqeno 7. 10. 2013.
Стране срца