мини|Аутономија и делови брдског бицикла мини|Аутономија и делови друмског бицикла Опрема и делови за бицикле
Саставни делови бицикла Рам мини|Челични Ле Монд рам. мини|Алуминијумски ГТ рам са задњим амортизером. Рам бицикла представља основу сваког бицикла, скелет који држи бицикл на окупу. Некад су били рађени само од челика, а данас је технологија специјализована на лакше и отпорне материјале, шта се нарочито користи у спортске сврхе, док се за јефтиније и теже материјале произвођачи одлучују због цене.
Геометрија женског рама се разликује од геометрије за мушки бицикл (женски имају понекад назив Фемин).
материјали рама :
Челик Хром-молибден (Cr-Mo) АлуминијумЧланак о Алуминијумским рамовима на сајту -{cikloberza.com}-, Приступљено 17. 4. 2013. Скандијум Угљеник - Карбонска влакна Титанијум Хибридно - комбинација више материјала. Рамови за друмски и триатлон бицикл Друмски бицикл (слопинг или класичне геометрије) Бицикл за трке на хронометар () Триатлон бицикл Бицикл за велодромске трке
Рамови за брдски бицикл мини|Карбонски рам са крутом задњом вилом за Крос Кантри -{XC}-. Крос Кантри - () Слободним стилом - () Даунхил - () Рамови за брдске бицикле се могу најгрубље поделити у 2 групе, а то су: рамови са крутом задњом вилом () - лакши рам без задњег амортизера, користе се за Крос Кантри -{XC}-. рамови са задњим амортизером () () - компромис између рамова са крутом задњом вилом и са задњим амортизером, поседују мали ход задњег амортизера који се не активира ротацијом задње виле око зглобова, већ увијањем саме виле.
Рамови бицикли за X - спортове () () ()
Погонски део Средњи погон и осовина средњег погона
мини|150п|Шимано 105 спредњи погон (дупла) са Шимано 105 предњим мењачем за друмски бицикл.
Средњи погон је погонски део бицикла, који је у последњих неколико година доживео највећу еволуцију. Његова функција је да оствари пренос силе бициклисте са педала на ланац. Средњи погон брдског бицикла (МТБ) се састоји од осовине, леве и десне курбле које се на осовину навлаче и у које се шрафе педале. Десна (погонска) курбла носи ланчанике (1 до 3 комада у зависности од концепта). На старијим бициклима постоји један ред ланчаника, на модернима су то два реда (за друмске бицикле) или три реда (за брдске и остале). На великом ланчанику стандардни број зуба за брдске бицикле је 42-44, док је код остала два ланчаника углавном 22 и 34. Код друмског бицикла број зуба великог ланчаника је нешто већи и износи 49-53, а који је неопходан ради могућности преласка преко високих препрека. Ова разлика се код МТБ-а надокнађује чињеницом да најмањи ланчаник на задњем точку има 11 док код друмских бицикала 12 зуба. мини|десно|150п|Дијаграм погонског дела бицикла. Од настанка МТБ-а 1977. као најбоље решење кориштен је систем конусне четвртке као краја осовине на коју се са обе стране помоћу завртња навлаче курбле. Због великог и дуготрајног оптерећења, системи са четвртастим пресеком крајева осовине су у последње време замењени звездастим профилом који је омогућио далеко већу издржљивост и крутост комплетног система. Поред прелаза са четвртастог на звездасти профил крајева осовине, Шимано је патентирао халовтек () систем шупљих курбли, који је представио револуцију у свету средњих погона јер је његовом појавном крутост средњих погона и трајност лежаја осовине драстично повећана, при чему је тежина истог додатно смањена. Овде је осовина знатно већег пречника од осовина претходних система, веома танких зидова (одатле и назив шупља технологија). По први пут осовина није део лежаја (патроне или моноблока) већ курбле. Саме осовине се производе од челика или титанијума, а тела у које је упакована осовина „патрона“ се производе од челика, алуминијума па некада и карбона.
Ланац мини|лево|125п|Ланац. Ланац преноси снагу са средњег погона на задње ланчанике и представља део бицикла који се најбрже троши и најчешће захтева замену. С обзиром на напредак производне технике и развоја материјала очекивало се да ће његов животни век из генерације у генерацију бити све дужи, међутим није тако. Са повећањем броја брзина, ланац је постајао ужи, а самим тим се и брже трошио. На старијим бициклима, користећи ланце старијих генерација пре је било могуће прећи до 10.000 -{km}- без замене, док је данас потребно мењати на сваких 3000-4000 -{km}- код друмских бицикли, односно на сваких 1000 -{km}- код брдских (због терена по коме се вози). Критеријум за промену је његово развлачење по дужини од око 2 -{cm}- на 100 пинова, што чини око 1% дужине. Последица развученог ланца може бити узрок прескакању брзина на задњим ланчаницима. Стављање новог ланца је потребно извршити тако да буде усклађен са осталим деловима у погонској спрези (иста класа). То је најбоље извршити тако што ће се на основу класе предњих ланчаника који се најређе мењају куповати ланац и задње ланчанике. При измени потребно је узети ланац са еквивалентним бројем пинова колико на је на старом ланцу, а не исту дужину. Односно ланац је потребно ускладити са бројем брзина бицикла, јер осмофазни ланац неће радити правилно на бициклу који позади има 9 ланчаника пошто неће имати довољно простора за кретање. Такође деветофазни ланац не би требало стављати на задње паковање са 8 ланчаника. Што се одржавања тиче потребно је да буде што чистији, али и никада сув. За подмазивање ланца користите тефлонске или силиконске спрејеве на којима је наглашено да су намењени за ланац бицикла. Ова средства уједно и умањују количину прашине која је штетна по погонски систем бицикла. С обзиром на то, уље је препоручљиво користити само ако се иде на дужу вожњу или када се не напуштају асфалтирани и бетонски путеви.
Задњи ланчаници мини|десно|150п|() механизам на задњим ланчаницима мини|десно|150п|Осамфазна касета Шимано CS-HG51 11-32 Задњи ланчаници се налазе са десне стране задње осовине, а у жаргону се зову касета. Подела задњих паковања ланчаника се могу извршити према следећим параметрима. Подела према броју брзина на задњем точку бицикла. Број брзина је продукт броја задњих и предњих ланчаника, којих може бити стандардно од 6 до 10. Код модерних брдских бицикли обично је то 7 или 8 (редно), док је код друмских 9 или 10. шестофаз (за 6 брзина) седмофаз (за 7 брзина) осмофаз (за 8 брзина) деветофаз (за 9 брзина) десетофаз (за 10 брзина) Подела према механизму који се користи: класични задњи ланчаници (на навој) - примењују се још само код бицикала ниске класе. () са механизмом који омогућава директну спрегу са точком у смеру кретања, а у супротном слободу без покретања точка. Задњи ланчаници су по правилу мањег обима него предњи. За разлику од предњих, мењају се након неколико хиљада пређених километара (услед трошења зупчића). При промени је потребно ланчанике ускладити са квалитетом ланчаника средњег погона како би трајање погонског дела бицикла било максимално. А, исто тако обратити пажњу на број брзина код ручице мењача. Једна касета углавном има 2 животна века ланца. Због функције мењања брзина, облици свих зупчића нису исти. Колико су ланчаници потрошени може се закључити поређењем оних које се највише користе са онима које се користе најмање.
Педале мини|лево|125п|Педала мини|125п|лево|Шиманова СПД педала мини|десно|150п|Педала са системом клипсера (корпица) мини|десно|150п|Лук Кео Карбон () - професионална педала за друмски бицикл Педала је у општем смислу подножица или подножје које се притискује како би се вршио користан рад. Претеча бицикла није имала педале, а данас бицикл има две педале на којима возач ногама преноси снагу. Снага се даље преноси преко педала и средњег погона на точкове бицикла како би се постигло кретање. Обично се састоје из темена (врата) помоћу којег педала ротира у лежишту и тела које обезбеђује везу са ногом бициклисте. Постоји неколико типова, па је могуће извршити следећу поделу: Обична педала, Педала са системом клипсера (корпица) и () спортска педала или СПД педала по Шимановом патенту. До последње деценије 20. века у масовној употреби је био систем клипсера (корпица) на педалама у које се стопало постављало ради сличних добити као и са СПД системом. Код овог система није постојао механизам који би аутоматски ослобађао ногу, тако да је ово решење због безбедносних разлога данас потпуно запостављено.
СПД педала () коју је развио Шимано је наследила педале са корпицом. За њихово кориштење је потребно имати и бициклистичке патике, које на потпетици имају систем за спрегу са педалом. На ђон патике за СПД педалу монтира се метална плочица чији се облик разликује у зависности од произвођача педала и модела. Плочица када нагазимо на педалу упада у канџе педале које помоћу неке врсте опруга фиксирају плочицу. Оваква педала омогућава да при вожњи педалу не само притискамо него тако су нам обе ноге активне током целог круга па је оптерећеност мишића равномернија током целог циклуса. Такође током вожње по терену не постоји могућност да вам нога склизне са педале, што је веома честа појава код класичних педала. Помоћу СПД педала олакшан је прелазак преко свих препрека јер задњи точак далеко лакше подижемо и контролишемо. Већина клиплес система има и могућност подешавања напрегнутости опруга те док учите опруге можете потпуно ослабити како би „вађење“ ноге из педале било што лакше. СПД педала за брдске бицикле се по дизајну разликују од СПД педала за друмски бицикл.
Мењач брзина Предњи мењач мини|десно|150п|Шиманов, Деор -{XT}- предњи мењач за брдски бицикл (e-тип). Мењач је механизам за промену брзина, састоји се из фиксног и покретног дела (кавеза). Према конструкцији фиксног дела предњих мењача, разликујемо мењаче који се везују обујмицом за рам и мењаче који се монтирају на осовину средњег погона, познат је и као е-тип (). Е-тип мењача се монтира директно на шољице средње осовине чиме је знатно олакшано подешавање (приказан на слици), али отежана демонтажа која захтева скидање целог средњег погона. Најчешће се користи код рамова са задњим амортизером конструисаних тако да монтажа ма које од обујмица није могућа или код крутих рамова чија је цев у коју улази штицна већег пречника од стандардних обујмица. Мењачи који се помоћу обујмице фиксирају за рам деле се у 2 групе и то су они којима се обујмица налази изнад осовина око којих се кавез покреће () и оне код којих се покретање кавеза врши изнад обујмице (). Поред ове поделе која је наведена, предњи мењачи се разликују и према потезу сајле: Потез сајле одозго - чешће код МТБ бицикли, јер је ланац заштићен од прљавштине Потез сајле одоздо - чешће код друмских бицикли Са прегибом, оба потеза () - новији изум, универзална примена. Предњи мењач има стандардно две или три брзине, зависно од предњег погона. Двобрзински (назван и дупла) је углавном код друмских бицикала, тробрзински (назван и трипла) је стандардан код брдских бицикала, за лакшу контролу код мањих брзина на лошим путевима.
Задњи мењач мини|десно|150п|Кампањолов задњи мењач из 1983. Задњи мењач управља применом брзина на задњем ланчанику, која се врши одговарајућом ручицом мењача (тригер, твистер или шифтер) посредством скраћивања или продужавања сајле. При промени брзине на виши степен, сајла се продужује а мењач затеже ланац чиме се помера у десну страну на већи ланчаник и виши степен брзине. При пребацивању у нижу брзину процес је супротан, сајла се затеже (скраћује), а мењач попушта ланац који се помера на леви ланчаник, тј. на нижу брзину. Мењачи се разликују према дужини кавеза (растојању између горњег и доњег точкића (пулија) мењача), па према томе постоје три различите дужине задњег мењача (кавези се праве у три величине): Задњи мењач са кратким кавезом Задњи мењач са средњим кавезом Задњи мењач са дугим кавезом Величином кавеза је је одређен капацитет мењача, тј. разликом броја зуба најмањег и највећег ланчаника како код средњег погона, тако и код задњих ланчаника. Ово је разлог зашто су кавези на друмским бициклима краћи од кавеза на мењачима МТБ-ова.
Ручице мењача мини|десно|150п|Мењач са системом полуге.