Александар Константинович Глазунов (; Санкт Петербург, 10. августа 1865 — Париз, 21. марта 1936), руски композитор и диригент.
Био је професор Петроградског конзерваторијума. Директор Санктпетербуршког конзерваторијума је био 1905. године. Од 1928. године живео је у Паризу. Најзначајнија је личност међу композиторима окупљених око Римског-Корсаковог, односно Бељајевског круга.
Првенствено је инструментални музичар, усавршио је руску симфонијску музику, у коју је унео могућности полифоног обликовања, потпунију углађеност форме и монументалност фактура (називан „руски Брамс“). Допринео је и даљем изграђивању руске концертне, коморне, клавирске музике и балета.
Дела: 8 симфонија; 4 симфонијске пјесме: „Кремљ“, „Стењка Разин"; 5 увертира; суите; фантазије: „Море"; балети: „Рајмонда“, „Љубавна лирика“, „Годишње доба"; сценска музика; кантате; зборови. Референце
Категорија:Рођени 1865. Категорија:Умрли 1936. Категорија:Руски композитори Категорија:Руски професори Категорија:Санктпетербуржани Категорија:Руски диригенти