Михаил Александрович (; Санкт Петербург, 5. децембар 1878 — Перм, 12. јун 1918) био је велики кнез, млађи брат последњег руског императора Николаја II, генерал-лајтнант, генерал-ађутант и члан Државног савјета.
Неки историчари сматрају да је он био последњи руски император.
Породица
Михаил Александрович је био трећи по старости син императора Александра III Александровича што га је чинило тада готово неважним руским царевићем. Смрт старијег брата 1899, као и болест јединог сина императора Николаја II, Алексеја, изненада га поставља у близину центра политичке моћи. Он ће тамо коначно и доспјети када га 1912. брат Николај II јавно проглашава регентом престолонасљедника у случају своје преране смрти. Без обзира на његов државнички положај, наставио је опуштено уживати у животу. Доказ таквог стила живота је његово вјенчање тек у 33. години живота што је општи старосни рекорд у вјековима владања династије Романов.
Император
Суочен са Фебруарском револуцијом (1917), император Николај II Александрович је 15. марта одлучио да се одрекне престола у корист свог сина, малољетног цесаревића Алексеја, након чега би Михаил постао регент. Револуционарна влада је тај приједлог одбила пошто дјеца не могу абдицирати што је у супротности с њеним жељама подијељеним у два табора, гдје један захтијева да се потпуно укине монархија, а други да нови император постане Михаил. Под таквим ултиматумом, тог истог дана, Николај II Александрович потписује абдикацију у корист свог брата.
Такав развој догађаја је био прихваћен од стране предсједника Привремене владе Георгија Лавова, али тада се побунио будући предсједник Александар Керенски пријетећи револуцијом. Под његовим утицајем је састављен документ кога је нови император морао потписати. По њему ће Михаил Александрович прихватити круну само ако му се она понуди од народног представништва. У тренутку када је потписао овај документ 16. марта 1917, то је било прихваћено као абдикација пошто је он у тих 24 часа по руском закону био император, а Керенски није хтио допустити гласање народног представништва о овој теми.
мини|right|Немачка карикатура М. А. и расположење руске армије 1917. г. Побједом комуниста у Октобарској револуцији, Михаил Александрович неко вријеме проводи у миру без жеље за бјегом или било какве друге, проводећи своје дане у хотелу града Перм.
Тај мирни повучени живот нагло завршава 12. јуна 1918. када га цивилна лица хапсе и убрзо стрељају.
Занимљивости
Руска Империја је себе сматрала легалним насљедником Старог Рима и Константинопоља. Датум када император Николај II Александрович потписује своју абдикацију пред револуционарном владом је идентичан оном када је убијен Гај Јулије Цезар. Слично томе у римско-византијском традицији први владар који организује државу и последњи владајући морају имати исто име. Тако је оснивач Рима био Ромул, а творац послије грађанског рата тамошњег царског система био Август, док је последњи цар Западног римског царства у Италији био Ромул Августул. У Византији је први био Константин Велики, који је на темељима древног Византиона основао Константинопољ, а чија се мајка звала Јелена. Последњи Византијски цар је био Константин XI чија се мајка такође звала Јелена (Драгаш). Тако је и у Русији испало да први цар након пољске окупације буде Михаил I Фјодорович, а последњи Михаил Александрович.
Црна Гора му је доделила Орден књаза Данила I.
Породично стабло
Породица
Супружник
имесликадатум рођењадатум смрти Наталија Шереметјевска, грофица Брасова мини|50п 27. јун 1880. 26. јануар 1952.
Деца
имесликадатум рођењадатум смртисупружник Георгиј Михајлович, гроф Брасов 6. август 1910. 21. јул 1931. није био ожењен, преминуо од последица саобраћајне несреће
Литература
Мала енциклопедија Просвета, четврто издање, 1986.
Категорија:Рођени 1878. Категорија:Умрли 1918. Категорија:Романови Категорија:Руски генерали Категорија:Санктпетербуржани