мини|300п|Призор Делиблатске пешчаре у Банату мини|300п|Типичан призор Суботичке пешчаре у Бачкој Пешчара је мања песковита површина изван пространих пешчаних области која има елементе пустињске климе. Настаје у условима раније сувљег периода са пустињским или степским климатским карактеристикама. Карактеристични облици рељефа за пешчаре су — дине, међудинске депресије, пешчани бедеми и др.
Данас су овакви облици рељефа најчешће затрављени или пошумљени. Најкарактеристичнији примери пешчара срећу се у Панонској низији — Делиблатска и Суботичко-хоргошка. мини|Покретни (еолски) песак Пешчаре у Србији У Србији постоји неколико области где се јављају ови фосилни облици еолског рељефаДр Млађен Јовановић (2014): Пешчаре у Србији. Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду. – то су Панонска низија и Подунавље: Банатска пешчара: Делиблатска пешчара – највећа континентална пешчара у Европи Суботичко-хоргошка пешчара: Суботичка пешчара Таванкутска пешчара Бајско-суботичка пешчара Хоргошка пешчара Пешчара Сентпетри Пешчаре пожаревачког Подунавља: Рамско-затоњска пешчара Градиштанска пешчара Пожеженска пешчара Пешчаре Тимочке крајине и Кључа: Кладовска пешчара Радујевачка пешчара Кобишничка–Неготинска пешчара
Референце
Види још Полупустиња Пустиња
Литература
Масило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд Петровић, Д, Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд Бранислава Буторац, Весна Хабијан-Микеш (1997): Пешчарска подручја Србије – Sand Terrain Areas in Serbia. Београд
*