Марија Палеолог била друга супруга српског краља Стефана Уроша III Дечанског Немањића, односно краљица Србије у периоду од 1324. до септембра 1331. године.
Краљица Марија Палеолог се поприлично млада удала за српског краља Стефана Уроша III Дечанског. Имала је око 12 година. Међутим, њене године су биле далеко прихватљивије, у односу на године њене тетке краљице Симониде Палеолог Немањић, која је, као петогодишња девојчица, удата за краља Стефана Уроша II Милутина. Са краљем Стефаном Урошем III, краљица Марија је имала троје деце: сина Симеона (Синишу), и кћери Јелену и Теодору. Међутим, овај брак није дуго трајао. Августа 1331. године, краљ Стефан Дечански збачен је са престола, и убрзо је, убијен у Звечану. Поједини извори тога доба наводе да је однос између краља Стефана Уроша III Дечанског и његовог сина, “младог краља”, Стефана Душана, реметила, управо, млада и амбициозна краљица Марија Немањић, настојећи да, уз подршку Византије, обезбеди престо Србије своме сину Симеону. Тиме би, млади и амбициозни млади краљ Душан, био потиснут у други план.
Но, и поред преврата, бивша краљица није напустила Србију. Можда би се и вратила у отаџбину, да је од тога нису одвратиле неповољне политичке прилике. Наиме, од 1328. године, Византијом је владао њен рођак, цар Андроник III Палеолог, чији су противници, у борби за престо, били и краљ Стефан Урош III Дечански Немањић и чланови Маријине породице у Цариграду и Солуну, дајући подршку цару Андронику II Палеологу. Стога се, врло брзо, након смрти супруга краља Стефана Уроша III Немањића, замонашила, поневши монашко име Марта. Нови владар Србије, краљ Стефан Урош IV Душан Силни Немањић, није правио никакве сметње ни удовици свога оца, а ни њеном сину, Симеону (Синиши ). Напротив, Душанов полубрат ће, у време највећег сјаја српске средњовековне државе, понети једну од највиших титула на српском царском двору - титулу деспота. Монахиња Марта умрла је 7. априла 1355. године. Сахрањена је у Скопљу.
Краљица Марија у изворима и литератури О другој супрузи краља Стефана Уроша III Дечанског говори неколико наративних историјских извора. Поред тога, помен краљице Марије као монахиње Марте сачуван је у Дечанском поменику. Сачувана је и надгробна плоча српске краљице, која представља прворазредни материјални извор о датуму њене смрти.
Како је била грчког порекла, краљица Марија је привлачила пажњу како српских, тако и византијских историчара. Краљица Марија Немањић се помиње у оба животописа њеног супруга. Старије житије краља Стефана Дечанског написао је ученик архиепископа Данила. Стефаново житије је тако ушло у чувени корпус познат под називом "Животи краљева и архиепископа српских", који је обухватао и житија краљева од краља Стефана Радослава до краља Стефана Душана. Време писања Стефановог житија није познато. Могуће да га је отпочео и сам архиепископ Данило II, што би значило да је почетак житија настао пре 1337. године, када је архиепископ Данило II умро. Брак краљице Марије Палеолог и краља Стефана Уроша III Дечанског Немањића описан је у првом делу житија. Стефанова побуна из 1314. године, није исписана у Стефановом, већ у Милутиновом житију. Стефанов животопис од Даниловог ученика почиње његовим доласком на власт.Мак Даниел (1991), 221-222
Краљица Марија Палеолог Немањић се помиње и у житију које је почетком 15. века, саставио Григорије Цамблак. Како је Григорије Цамблак писао са знатне временске дистанце, његово дело сматра се поузданијим од дела архиепископа Данила II. И архиепископ Данило II и Григорије Цамблак описују краљицу Марију Немањић у лепом светлу, помињући је као блажену и достојну српског краља. Краљица Марија Палеолог је поменута у два грчка наративна извора. Закључење брака краља Стефана Уроша III Немањића и краљице Марије описано је у једном поглављу историје Нићифора Григоре.ВИИНЈ 6 (1986), 194-196 Такође, брак помиње и каснији византијски историчар, цар Јован VI Кантакузин у својој "Историји".
Посебно поглавље је овој српској краљици посветио Михаило Ласкарис у својој књизи "Византинске принцезе у средњовековној Србији". У скорије време биографија краљице Марије Палеолог Немањић поново је обједињена на једном месту.
Порекло 250px|мини|лево|Стефан Дечански, фреска у Дечанима Краљица Марија Палеолог била је кћи византијског паниперсеваста Јована Палеолога, који је био, синовац византијског цара Андроника II Палеолога. Самим тим, била је у сродству са бившом српском краљицом, Симонидом, супругом краља Стефана Уроша II Милутина. Паниперсеваст Јован Палеолог је био византијски државник, који је током своје каријере носио титуле кесара, паниперсеваста и управника Солуна. Узео је учешћа у грађанском рату двојице Андроника који је током 1320-тих година, вођен у Византији.Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Kaplaneres, Sokrates; Leontiadis, Ioannis (1989). "21479. Παλαιολόγος Ἱωάννης". Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). 9. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. Његов отац Константин био је син цара Михаила VIII Палеолога, те је тако краљица Марија била праунука оснивача династије Палеолога и ослободитеља Цариграда.Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Kaplaneres, Sokrates; Leontiadis, Ioannis (1989). "21492. Παλαιολόγος Κωνσταντῖνος". Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). 9. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften.
Година рођења, детињство и младост Година рођења краљице Марије Палеолог може се приближно одредити. Нићифор Григора даје податак да је приликом склапања брака са краљем Стефаном Урошем III она била дванаестогодишња девојчица, што би значило да је рођена око 1312. године, (или 1314. године ,по новој хронологији).ВИИНЈ 6 (1986), 211 Податак Нићифора Григоре о Маријиним годинама у потпуности се слаже са подацима о времену склапања брака њених родитеља. Наиме, цар Андроник II је у потпуности контролисао судбину Маријиног оца паниперсеваста Јована, покушавајући да га отуђи од оца Константина. Разлог овог непријатељства сеже још из времена цара Михаила VIII. Наиме, цар Михаило VIII је много волео Константина и намеравао му је основати посебну област у Солуну. Цар Михаило VIII умире 1282. године, те је Андроник преузео престо. Он је 1293. године, утамничио свога брата и држао га у тамници све до смрти 5. маја 1306. године.Баришић (1983), 43-57, Константин Порфирогенит Палеолог, ЗРВИ 22 (1983) 43—57. Тако је паниперсеваст Јован одрастао под надзором свог стрица који му је 1307. године, дао титулу паниперсеваста, оженивши га убрзо потом Ирином, ћерком великог логотета Теодора Метохита.ВИИНЈ 6 (1986), 195 Како се Марија родила око 1312. године, она је по годинама била много ближа Стефановом сину Душану, него свом супругу. Краљ Стефан Дечански је имао двојицу синова (Душмана и Душана), који су били старији од Марије.
Стефанова породица пре Марије Краљ Стефан Урош III Дечански Немањић је пре брака са Маријом био ожењен бугарском принцезом Теодором, ћерком цара Смилеца. Овај брак био је закључен око 1306. године, током грађанског рата краља Сефана Драгутина и краљ Стефана Уроша II Милутина. У том браку рођена су двојица Стефанових старијих синова. Након неуспешне побуне против оца 1314. године, краљ Стефан Дечански Немањић, је са синовима послат у Цариград, док је Теодора највероватније остала у Србији. Краљ Стефан Урош III се вратио тек пред крај очева живота. По доласку на власт, краљ Стефан Урош III Дечански је раскинуо брак са Теодором и упустио се у преговоре о женидби са ћерком кнеза Филипа Тарентског, који су завршени неуспехом. Потом су отпочели преговори о склапању брака са Маријом Палеолог.Вукићевић, Ћосовић (2005), 75
Преговори о склапању брака 250px|мини|Теодор Метохит, Маријин деда. У браку краљице Марије Палеолог Немањић и краља Стефана Уроша III треба препознати политичке интересе обе стране. Византијско царство се у овим годинама налазило у вртлогу грађанског рата између цара Андроника II и његовог унука цара - савладара Андроника III. Поред тога, избио је сукоб између Византије и Другог бугарског царства, којим је владао цар Михаило III Шишман. Заједнички непријатељ зближио је Византију и Србију. Поред тога, краљ Стефан Дечански Немањић је седам година провео у Цариграду и стога је био у блиским односима са старим царем, Андроником II.
Преговори су отпочели мисијом будућег српског архиепископа Данила II у Цариграду. О Даниловој мисији говори његов ученик у житију Стефана Дечанског. Данило је отишао у Цариград и "ту сврши вољу господара". Данило је тамо требало да обави "неколико царских послова". Марица Ђукић Маловић је претпоставила да је циљ Данилове мисије био склапање савеза Србије и Византије, односно да је архиепископ Данило IIтребало да пренесе жеље српског краља да се ороди са династијом Палеолога. Не треба заборавити да је на сличан начин Стефанов отац краљ Милутин поступио 1299. године, када се оженио Андрониковом ћерком краљицом Симонидом Немањић. Претходно је Данило посетио Бугарску, где је преговарао са царем Михаилом III Шишманом. Марица Маловић смешта ову мисију на пролеће 1324. године. Услед зближавања цара Андроника II и краља Стефана Уроша III Дечанског Немањића, кораке ка зближавању са царем Андроником III предузео је цар Михаило III Шишман. Он је отерао Стефанову сестру царицу Ану Немањић и оженио се Теодором, сестром цара Андроника III. Тако су две словенске државе укључене у унутрашње размирице у Византији. Стварањем два блока направљен је пут околностима које су довеле до сукоба код Велбужда. У вези са тим, Нићифор Григора пише да се Стефан неће смирити док се не освети цару Михаилу III Шишману.
Хронологија закључења брака Стефана Дечанског и Марије Палеолог Хронологија године закључења другог брака краља Стефана Дечанског била је предмет историјских расправа још на почетку 20. века. Нићифор Григора, чини се, даје јасне хронолошке податке. Он наводи да је млади цар Андроник III 2. фебруара 1325. године крунисан за цара. Након тога, прелази на причу о доласку Марије у Србију: "Следеће године отпутовала је ћерка паниперсеваста да би постала супруга краља Србије". Дакле, по Григори, брак краља Стефана Уроша III и Марије Палеолог био је закључен 1326. године. Цар Јован VI Кантакузин такође помиње склапање брака, али не даје никакве хронолошке податке. "Следећа година" коју спомиње Григора била би 6834. византијска година, која обухвата период од 1. септембра 1325. до 31. августа 1326. године. На основу ових вести, Иларион Руварац је сматрао да се "Дечански оженио Гркињом око 1326. године". Исту годину прихватио је и Константин Јиречек у својој "Историји Срба".
Григориној хронологији наизглед се противе подаци једне повеље цара Андроника II манастиру Хиландару, датиране у децембар 1324. године. Византијски цар назива српског краља својим зетом (γαμβρός). На повељу је први указао Јован Радоњић, који је померио хронологију закључења брака, сматрајући да је он склопљен током 1324. године. Његове податке прихватили су и Ђорђе Радојчић и Михаило Ласкарис. У историографији је доскоро била једногласно прихваћена хронологија Михаила Ласкариса, који се најдетаљније бавио биографијом краљице Марије Палеолог. Тако је податак о 1324. години, ушао у први том "Историје српског народа". Иста хронологија прихваћена је и коментару вести Нићифора Григоре у "Византијским изворима за историју народа Југославије".ВИИНЈ 6 (1986), 195, нап. 78 Мирјана Живојиновић је на основу једног ватопедског акта од септембра 1324. године, додатно сузила хронолошки оквир, сматрајући да је брак склопљен на лето исте године.Живојиновић (1999/2000), 327-330 Претпоставка је била да је брак био закључен до те године, а да је Марија можда дошла у Србију две године касније.