Соломоново море је део јужног Тихог океана између Нове Гвинеје, острва Нова Британија и Соломонових острва. На северу га са Бизмарковим морем спаја мореуз Витјаз, а на југу, границу са Коралним море представља архипелаг Лујади ().
Захвата површину од 720.000 km². Највећа дубина је 9.140 метара. Шелф је развијен само уз обалу Нове Гвинеје. Температура површинског слоја воде износи 25—28 °C. Салинитет износи 34,5‰. Амплитуда морских мена је 2 метра.
Први Европљанин који је пловио Соломоновим морем био је шпански морепловац Алваро де Мендања и то 1567. године. У Другом светском рату у јужном делу вођена је велика поморско-ваздушна битка између јапанских и америчких снага. Море је добило назив према Соломону, библијском краљу Израела.
Опсег
Међународна хидрографска организација дефинише границе Соломонског мора на следећи начин:
На северозападу. До југоисточне границе Бизмарковог мора [линија од јужне тачке Нове Ирске дуж паралеле 4°50' јужно до обале Нове Британије, дуж њене северне обале и одатле линија од њеног западног екстрема кроз северну тачку острва УмбоиThe Influence of Overseas Trade on Housing Quality Among the Siassi of Papua New Guinea до тачке Телијата, Нова Гвинеја ()].
На североистоку. Линијом од јужне тачке Нове Ирске до северне тачке острва Бука, преко овог острва до северозападне тачке острва Бугенвил, дуж јужне обале Бугенвила, Чоисел [Чоисеул], Изабел [Санта Изабел], Малајта и Сан Кристобал [Макира] острва.
На југу. Северна граница Коралног мора између острва Сан Кристобал, Соломонских острва и острва Гадо-Гадоа, крај југоисточног екстрема Нове Гвинеје [острво Гадо-Гадоа близу његовог југоисточног екстрема (), низ овај меридијан до линије од 100 хвати, а одатле дуж јужних ивица гребена Улума (Саклинга) и оних које се протежу на исток све до југоисточне тачке гребена Лавик () од острва Тагула [Ванатинај], одатле линија до јужног краја острва Ренел и од његове источне тачке до рта Сурвил, источног краја острва Сан Кристобал].
На југозападу. Уз обалу Нове Гвинеје и линију од њене најјугоисточније тачке кроз архипелаг Луизијаде до острва Росел.
Најдубља тачка
Соломонско море отприлике одговара Соломонској морској плочи, тектонској карактеристици, укључује ров Нове Британије, и достиже своју максималну дубину на 29,988 стопа (9,140 m) испод нивоа мора у Планети Дип.
Види још Тихи океан Соломонова острва Корално море
Референце
Литература
Biskup, Peter, B. Jinks and H. Nelson. .
.
. (Country Travel Guide)
Waiko. John.
.
Tim Flannery Throwim' Way Leg: Tree-Kangaroos, Possums, and Penis Gourds (2000) memoir excerpt and text search famous anthropological account of the Trobriand Islanders; based on field work in 1910s
Whitaker, J.L. et al. eds.
Спољашње везе Мапа Соломоновог мора
Категорија:Мора Категорија:Тихи океан