мини|Географско порекло становништва Краљевине Србије крајем 19. и почетком 20. века (црвеном бојом означено шопско или торлачко становништво) мини|Карта Шоплука (према Јовану Цвијићу)
Шопи или Шопови је регионални називDnevni list Danas | Periskop | Orata, kopata, daj mi čiča momata који се употребљава за становнике настањене на централном Балкану, а који се по њима назива Шоплук или Шопско.
Шоплук
Према Јовану Цвијићу, Шоплук обухвата целу западну Бугарску (укључујући видинску, софијску и пиринску регију), источну Северну Македонију, део југоисточне Србије и веома мали део данашње Грчке. Шопски предео (Шопје) је почињао (према извору са почетка 20. века) од граница некадашње Кнежевине Србије. Шопска средишта била су у 19. веку Радомир, Ђустендил, Свети Никола, Кратово али и Врање, Ниш и Пирот."Правда", Београд 1927. године
Становништво
мини|десно|Карта српског етничког простора после Берлинског конгреса 1878. године, од Милојка В. Веселиновића
Овај планински предео данас насељавају етнички Бугари, Срби и Македонци. Становништво Шоплука је Цвијић поделио на три целине, прву са етничким Србима, другу са мешовитом популацијом и трећу која је ближа Бугарима.
У књизи Путовање од Москве до Константинопоља из 1817/18. године, аутор Вилијам Макмајкл говори о земљи Мезији (територија која обухвата цео Шоплук), пореклу њеног становништва и језику којим оно говори:
Шоплук се везује и за словенско становништво Старе Србије — Македоније, у местима: Овче Поље, Штип, Радовиш и Струмица. Карактерне црте тих становника су идентичне: повученост, вредноћа и штедљивост."Београдске новине", Београд 1917. године
Говор десно|мини|Тимочко-лужнички дијалекат српског језика Сви Шопи у Србији говоре тимочко-лужничким дијалектом српског језика.
десно|мини|Српски дијалекти према Александру Белићу - српски се говори до Искра, Софије и Риле Остали Шопи говоре западним бугарским говорима који се простиру до Јатове границе. Ова граница се пружа паралелно току реке Искар источно од ње, а затим од Пазарџика готово праволинијски ка Солуну.
„Шопски дијалекат” је крајем 19. века био спона између српског и бугарског језика."Стражилово", Нови Сад 1894. године
Шопи и Срби Шопи су одувек сматрани за племе унутар српског народа,"Мале новине", Београд 1889. године уз Брсјаке и Мијаке."Отаџбина", Београд 1. мај 1883. године Сматрало се да су Срби у Бугарској широко распрострањени, а нарочито их је много било до и око града Софије (Сердике). Једни су били католици (Дубровчани), а други многобројни православци (Шопови). Мезијски древни становници Шопи, су једини сачували своја српска обележја"Стражилово", Нови Сад 7. август 1894. године, за разлику од Гета, Горштака и Беса - који су побугарени. Шопови из Ђустендила и Самокова "нису ништа друго до Срби", и "Српско је до река Искар и Месте", говорило се 1913. године."Балкански рат у слици и речи", Београд 3. новембар 1913. године За разлику од Бугара, Шопе као и Србе карактеришу породичне задруге, као једно од битних етнолошких карактеристика."Просветни гласник", Београд 1895. године Шоповима су у 19. веку означавани становници Софије."Дело", Београд 1897. године Шоп је по неким изворима и увредљив назив за Србе, који су давали Бугари (али и Срби са севера), Србима на југу."Дело", Београд 1908. године"Отаџбина", Београд 1890. године"Београдске општинске новине", Београд 1. децембар 1932. године Бугарски књижевник Петко Славејков је испитујући распрострањење Бугара, око Витоше и Ђустендила и свуда на територији са бугарске стране границе, наилазио само на Шопове."Велика Србија", Солун 1916. године Они су имало своје особено народно осећање, које их је одвајало од Бугара и приближавало Србима, оним преко границе. То нису били "добри Бугари", и зато су били су предмет сталне пажње бугарских власти."Дело", Београд 1. јануар 1899. године
Српски научник Јован Цвијић описујући психичке варијетете код српског другог, динарског типа, за пети узима "Шопски" (торлачки). Представници тог варијетета имају особине раје, а често духовне живости и склоности за шалу."Просветни гласник", Београд 1. октобар 1920. године По Цвијићу, Шоплук је један од примера етничке слојевитости нашег народа, у којем живе Срби динарци, људи карактеристичних душевних својстава."Време", Београд 23. јул 1928. године Становници Шоплука били су за разлику од осталих Срба, суморнији, са мање веселости и хумора, врло слабе фантазије. Код њих је и знатно мање таштине и пргавости; мање су преки и жустри од сународника из суседних области."Нова Искра", Београд 1. фебруар 1907. године
Када је било речи о Шопима, у зајечарском и неготинском округу, српски и бугарски истраживачи сви показали својим ставовима сву сложеност проблема. Србин, академик Александар Белић је сматрао у свом раду "Дијалекти Источне и Јужне Србије", да су ти Шопи (у српским крајевима) судећи по говору више Бугари него Срби. Међутим поменути Бугарин, Славејков мислио је обрнуто: то су више Срби, а мање Бугари."Правда", Београд 4. октобар 1927. године Белићева књига је изазвала револт у српској јавности, и као одбрану од тих "несрпских" ставова, свештеник Милош Анђелковић је написао брошуру са опширним насловом у којем се јавља и "кривопис" Белићев. Због те књижице вођен је и судски процес у Београду, а на њему је било речи и о Шоповима - које је лингвиста Белић одвојио од Срба."Време", Београд 19. октобар 1926. године Чини се да Вукова реформа српског језика удаљила и одбацила многе етничке групе, које су историјски припадале и гравитирале ка Србима (у централној Србији), попут Шопа. Треба међутим рећи да се и савремени књижевни бугарски језик формирао углавном на основу удаљенијих, источних дијалеката око Црног мора, а од првобитних покушаја подстицања литерарног стваралаштва на шопским говорима у циљу интеграције истих у бугарски језик, убрзо су се дистанцирали и сами Бугари, увидевши да се код Шопа изван граница Бугарске једноставно не развија бугарска свест.
Републички завод за статистику Србије је на попису 2011. године приказао Шопе као посебну статистичку категорију у рубрици "национална припадност",Попис становништва 2011. године: Национална припадност popis2011.stat.rs а тако се изјаснило 142 становника.Становништво према националној припадности: Остали stat.gov.rs
Занимљивости Аризановић је било често шопско презиме у Србији.Иван Ивановић: "Портрет уметника у старости", Крагујевац 1907. године
Чувена шопска салата потиче из босилеградског краја.
Знаменити Шопи Јордан Захаријев, бугарски учитељ, географ, етнограф, фолклориста и историчар. Родом из Босилеграда Епископ Венијамин Таушановић, епископ Српске православне цркве. Родом из Пирота. Владимир Лазаревић, српски и југословенски генерал, командант Приштинског корпуса током Рата на Косову и Метохији и Рата на Косову и Метохији и НАТО бомбардовања СРЈ током 1998. и 1999. године. Родом из Бабушнице. Др Драгољуб Јовановић, српски научник, универзитетски професор и политичар. Дисидент за време Краљевине Југославије и оснивач Народне сељачке странке. Родом из села Гњилан код Пирота. Стеван Станковић, доктор географских наука и емеритус Универзитета у Београду.
Види још Шоплук Шопски говори Шопске народне игре Шопска народна ношња Шопска салата Каварма Торлаци Призренско-тимочки дијалект Срби у Бугарској
Референце
Литература
Спољашње везе
Шопска народна ношња из Софије и околине ПЛЕМЕ УНУТАР СРПСКОГ НАРОДА По коме је ШОПСКА салата добила име? (Лепоте Србије)
Категорија:Срби Категорија:Људи по регијама у Србији Категорија:Шопи