200п|мини|Крак Лу Јордан, археолошко место
Кучево () је градско насеље и седиште истоимене општине у Браничевском управном округу. Према попису из 2022. било је 3.313 становника.
Место носи назив Кучево тек од 1882. године, а раније се вековима звало Крушевица.
Географске одлике Кучево се налази у средишњем делу Звижда, а лежи у долини реке Пек. У близини се налази пећина Церемошња и висораван Кисела вода. Природне одлике Звижда и суседног Хомоља погодују развоју туризма у широј околини Кучева. У августу месецу сваке године се одржава смотра изворног народног стваралаштва источне Србије, „Хомољски мотиви“.Данас почињу 46. Хомољски мотиви („Вечерње новости“, 26. август 2013)
Рудно богатство ширег кучевског краја било је познато још у античким временима, а старо рударство се потом развијало и током средњовековног и раног нововековног периода, укључујући и дугу традицију испирања злата у долини Пека.
Историја Све до 1882. године, данашње место Кучево носило је назив Горња Крушевица или само Крушевица, а под тим изворним именом помиње се већ у средњем веку. Тако је у повељи српског кнеза Лазара (1371-1389) за браничевски манастир Ждрело (данашњи манастир Горњак) забележена Крушевица у Звижду, а то село је поменуто и у знаменитој Раваничкој повељи истог српског владара, такође као Крушевица у области Звижд. Током раног раздобља османске власти, место Крушевица се помиње у склопу нахије Звижд, која се налазила у саставу Смедеревског санџака.
Током познијег периода османске власти у 18. веку, а затим и непосредно након стварања Кнежевине Србије на почетку 19. века, Крушевица се налазила у саставу кнежине Звижд која је припадала Пожаревачкој нахији. Након административне реформе, место је ушло у састав обједињеног Речко-звишког среза који је припадао Пожаревачком округу, а пошто је у саставу истог среза постојало још једно истоимено место у суседној Речкој кнежини, од тог времена се усталио обичај да се звишка Крушевица назива Горња Крушевица, док је речка Крушевица постала позната као Доња Крушевица (данас у склопу суседне Општине Голубац). Такво стање је трајало све до доношења указа кнеза Милоша од 9. (21.) јула 1859. године, по коме је Горња Крушевица постала средиште посебног Звишког среза, чиме је означена прекретница у даљем развоју места.Зборник закона и уредаба у Краљевини Србији, бр. 12 (1859)
Краљевским указом од 8. (20.) јула 1882. године, Горња Крушевица је преименована у Кучево, а место је том приликом добило статус варошице.Зборник закона и уредаба у Краљевини Србији, бр. 37 (1882), стр. 198. До промене имена дошло је услед тадашњег уверења појединих стручњака да се средњовековна област Кучево налазила у поречју Пека, на ширем простору око оближњег места Кучајна, из чега су извођене и претпоставке о постојању тврђаве Кучево на некој од старих градина у широј околини. Каснија научна истраживања показала су неодрживост ранијих претпоставки, пошто је анализом историјских извора утврђено да се средњовековно Кучево налазило западно од Велике Мораве, док су простори око средњег тока Пека од одувек носили обласни назив Звижд (средњовековна жупа Звижд, а потом и османска нахија Звижд).
Иако се одлука из 1882. године о промени имена показала као неутемељена, назив Кучево се у међувремену одомаћио, тако да је задржан у употреби, док је датум њеног доношења (8. јул) проглашен за дан Општине Кучево, иако се место под изворним називом Крушевица помиње већ у Горњачкој повељи српског кнеза Лазара која је издата 1. августа, што представља најстарији забележени датум из историје звишке Крушевице, односно данашњег места Кучево.
Пруга Пожаревац-Кучево је отворена 12. марта 1939."Време" 13. март 1939. стр. 1 и 5. -{digitalna.nb.rs}-
Овде се налазе Црква Светог Вазнесења у Кучеву, Стадион Миодраг Мики Станојевић, Воденица Мишића у Кучеву и Родна кућа народног хероја Слободана Јовића у Кучеву. Овде се налази Запис липа код цркве (Кучево).
Демографија Према попису из 2002. године, Кучево је имало 4.506 становника. За педесет година у другој половини XX века, број становника се повећао за 1.330 (на попису из 1948. године евидентирано је 3.176 становника). Становништво је етнички мешовито, а на последњем попису било је 4.199 Срба, 143 Влаха, 7 Југословена, 5 Рома, 15 Румуна, а 86 становника се није изјаснило у погледу етничке припадности.
У насељу Кучево живи 3637 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (39,4 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 1622 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78 (попис 2002).
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Познати Кучевљани Душан Димитријевић Брђанин Ђорђе Марјановић Изворинка Милошевић Станиша Пауновић Стеван Раичковић Мирослав Лукић Александар Лукић Радован Радовић
Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе
Туристичка организација Кучево Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)
Категорија:Насељена места у Браничевском управном округу Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији