Компјутеризована томографија, скраћено CT (), радиолошки је метод снимања који поред рендген зрачења примењује и томографију, метод који се заснива на математичкој процедури обраде снимака или томографској реконструкцији снимака уз примену савремених рачунара и програмских пакета у њима.„Definition By Mayo Clinic Staff”. mayoclinic.org. Приступљено 28. 4. 2017. Метод дигиталне геометријске обраде се користи за генерисање тродимензионалних слика унутрашњости снимљеног објекта, које чини велика серија дводимензионалних рендгенских снимака снимљених у току једне ротације уређаја око своје осе.. Springer. II изд.
Историја мини|десно|250п|Радонова теорема томографије Принцип компјутеризоване томографије се заснива на теореми Јохана Радона (1887—1956),J. Radon (1917). „Über die Bestimmung von Funktionen durch ihre Integralwerte längs gewisser Mannigfaltigkeiten”. Berichte Sächsische Akademie der Wissenschaften. Leipzig. 29: 262—277. који описује могућност реконструкције дводимензионалне геометрије објекта из низа пројекција измерених око њега. Овај метод се може проширити и на унутрашњу томографију објекта, зависно од начина на који се зраци који пролазе кроз њу апсорбују у складу са њиховим углом пенетрације. Међутим, за ове прорачуне била је потребна техника и резултати ових истраживања нису могли бити примењени све до појаве рачунара.
Током 1946. године у Јапану научници су конструисали први рендген апарат за ротациону томографију, коју су назвали ротографија. Принцип ротографије је био следећи: пацијент је лежао на столу, рендгенска цев је била постављена са једне стране, а рендгенски филм у касети са друге стране пацијента и паралелно су ротирали око пацијента правећи полукруг или пуни круг (од 0° до 230° или 360°) за време експозиције. Међутим, како тада нису постојали одговарајући рачунари (компјутери) обрада слика вршила се на класичан начин, што је захтевало велике напоре а утицало је и на поузданост резултата. Након појаве рачунара, а касније и израде специјалних рачунарских програма створени су услови да „имиџинг” техника заснована на принципима „ротографије” прерасте у компјутеризовану томографију ().
Вилијам Хенри Олдендорф (1925—1995) током 1961. на основу својих истраживања указује на могућност мерења апсорпције рендген зрачења, у попречном пресеку тела, помоћу уског снопа рендген зрачења, његов рад на израчунавању података био је отежан без одговарајуће рачунарске опреме. мини|десно|250п|Прототип СТ скенера Након четворогодишњег истраживања, енглески физичар Годфри Њуболд Хаунсфилд (1919—2004) и амерички математичар Алан Маклауд Кормак (1924—1998) уз сугестије неурорадиолога Ј. Амбросе, конструисао је 1971. године први апарат за компјутеризовану томографију (произведен у фирми EMI – Scanner). Прототип првог СТ скенера био је искључиво намењен за снимања главе и монтиран је у болници Морли у Аткинсону 1971. Хаунсфилд и Кормак 1979. за ово откриће добијају Нобелову награду. Током 1973. почиње прва клиничка примена СТ скенера и у јуну исте године на клиници Мејо инсталиран је први СТ скенер за клиничку употребу.
У последњих 35 година компјутеризована томографија се развијала таквом брзином да је сада, и у средње развијеним земљама, незамислива болничка установа без СТ скенера, а у праксу су уведени и мобилни СТ скенери монтирани у аутобусима за рад на терену, те мобилни СТ уређаји за скенирање тешких пацијената у болесничким собама.
Са 1973. отпочиње и ера модерне радиологије која је довела до развоја низа дигиталних техника. Научник Лендли конструише скенер за компјутеризовану томографију целог тела, чија производња почиње 1974, а први СТ скенери за цело тело полако се инсталирају у свим већим болницама на свету.
Појмови из томографије Томографија ( — кришка, — писати); снимање по деловима или секвентно снимање. Томограф, компјутеризовани томограф, скенер; уређај који се користи за томографију. Томограм; снимак који се добија томографијом. Томографска реконструкција; математичка процедура на којој се назива томографска реконструкција. Политомографија; томографија више делова тела. EMI скен; први назив за СТ који је настао за време истраживачког огранка EMI, компаније која је данас најпознатија по својој музици и пословима снимања. Компјутеризована аксијална томографија; термин који се користио у периоду 1977—1979. Компјутеризована томографија (СТ); најчешће употребљаван термин који се користи за описивање позитрон емисионе томографије и појединачних емисија фотона код компјутеризоване томографије, а у пракси се обично односи на томографску реконструкцију слика начињених рендген зрацима.
Уобичајене дозе зрачења Зрачење у току СТ Принцип рада компјутеризованог томографа заснива се на слабљењу или атенуацији рендгенског зрачења његовим проласком кроз снимани део тела, до чега долази због апсорпције и распадања рендгенског зрачења. Слабљење рендген зрачења се изражава тзв. коефицијентом апсорпције, а он зависи о атомском броју и електронској густини ткива, те енергији рендген зрачења. Што је већи атомски број и густина електрона сниманог ткива, то је већи коефицијент апсорпције.
Ефективна доза зрачења је научна јединица за мерење дозе зрачења, која се обично назива сиверт (; симбол: Sv). Милисиверт (mSv) често се користи да измери ефективну дозу у дијагностичким медицинским процедурама (нпр. рендген зрачење, нуклеарна радијација, томографија). Ефективна доза рачуна релативну осетљивост изложености радијацији различитих ткива. Што је много важније, она омогућава квантификацију ризика у односу на боље познате изворе излагања зрачењу који се јављају код природних зрачења којима је човек изложен у свакодневном животу. Стопа ефективне дозе природне радијације варира значајно од места до места, али је нормално око 3,5 mSv годишње.
Друге јединице за мерење доза зрачења су џул, рем, рендген и греј.
Еквивалентна доза зрачења за ткива Различита ткива и органи имају различиту осетљивости на изложеност радијацији, и зато се стварни учинак зрачења на различитим деловима тела код рендген процедура разликује. Термин еквивалентна доза се користи када се приказује просечни утицај радијације на цело тело. Еквивалентна доза за ткива се рачуна тако што се апсорбована доза множи са фактором квалитета Q, који зависи од типа радијације, и са другим фактором N, који зависи од свих осталих битних фактора. N зависи од тога који део тела је изложен радијацији, од времена и запремине над којом се доза проширила, чак и од врсте бића.
Еквивалентна доза зрачења за цело тело 1 Sv изазива промене у крви, 2—5 Sv изазива мучнину, губитак косе, унутрашње крварење и у доста случајева изазива смрт. Више од 6 Sv за мање од два месеца доводи до смрти у више од 80% случајева.
Природна изложеност радијацији Човек је свакодневно и непрекидно изложен радијацији из природних извора. Просечна особа у САД добија ефективну дозу од око 3 mSv годишње од природних радиоактивних материјала и космичког зрачења из свемира. Природне дозе зрачења се разликују у зависности од положаја на Земљи.
Једноставно, можемо упоредити изложеност радијацији из једног излагања рендген зрачењу, као еквивалентан износ зрачења током излагања зрачењу природног окружења у току 10 дана.
Дозе зрачења у току СТ Следе поређења ефективних доза природног зрачења са излагањем зрачењу у току неколико радиолошких процедуре описаних у оквиру овог текста. мини|десно|250п|Реконструкција СТ томографије глиобластома (тумора на мозгу) +Уобичајене ефективне дозе у току неких радиолошких процедура у поређењу са природним фономБезбедност у току X-зрачења. Приступљено 28. 4. 2017.Врста испитивањаУобичајена ефективна доза (mSv)Примљена доза једнака је следећем трајању природног зрачењаРадиографија груди0,110 дана CT синуса0,62 месеца CT кичме6,02 годинеРадиографија удова0,001мање од 1 дана CT абдомена и карлице10,03 године CT ангиограм срца6,72 године CT преглед дебелог црева10,03 године
Опрема СТ скенер је рендгенолошки апарат у облику велике кутије са кружним отвором, или краћим тунелом, у центру. Пацијент лежи на уском испитном столу који се креће кроз овај отвор или тунел и за то време излаже дејству рендген зрачења. Око пацијента се ротира рендген цев и електронски рендген детектор, који се налазе супротно један од другог, у прстену који се зове покретни део скенера. Радна станица рачунара, која уз помоћ рачунарског програма уграђеног у њему обрађује снимљене података, налази се у посебној соби, и њен рад је под контролом лекара и за то обучених техничара.
Током СТ прегледа, врло често се пацијенту даје контрастно средство, у вену и то у току самог скенирања, и на тај начин побољшава се визуелни приказ неког органа. Контрастно средство даје се у руку интравенским путем, и то обично у лакатну вену класичним путем, или кроз постављену интравенску линију (путем инфузије), интравенозно у виду „болуса”. Поред интравенског уноса контраст се може унети у тело непосредно пре снимања и преко уста (перорално) или клизмом у дебело црево (кроз ректум).
Зато је саставни део опреме сваког центра за СТ прибор и опрема за примену контрастног средства, као и прибор, опрема и лекови за указивање прве помоћи у случају појаве алергијских реакција и других ванредних поремећаја у раду организма пацијента у току СТ.
Усавршавање опреме кроз време мини|десно|250п|Историјски EMI скенер монтиран у клиници Мејо Након појаве основног (првог) модела СТ уређаја, у наредне четири деценије овај уређај је постепено усавршаван с циљем да снимци буду што јаснији, односно да се побољша контрастна и просторна резолуција ткива уз што мању дозу зрачења и што краће трајање процедуре. Са све бољим дијагностичким могућностима овог метода, расла је и све већа потреба за њом, с циљем да се у одређеном периоду прегледа што већи број болесника. Како се ради о методу који се спроводи озрачењем болесника рендгенским зрацима који имају своја пропратна негативна дејства на организам, циљ новијих и савршенијих апарата био је да се добију што квалитетнији снимци уз што краће трајање претраге, и са што је могуће мањом дозом зрачења коју би болесник примио.EC 1223 IEC 1223 - 2 -6: Evaluation and routine testing in medical imaging 6: Evaluation and routine testing in medical imaging departments. Part 2 departments. Part 2 -6: Constancy tests 6: Constancy tests - X Ray equipment for X Ray equipment for computed tomography. (Geneva, IEC) (1994) computed tomography. (Geneva, IEC) (1994) мини|десно|250п|Последња генерација 64 мултислајс скенера Усавршавање СТ уређаја одвијало се кроз неколико фаза или генерација компјутеризованих томографа: Прва генерација — имала је врло грубу слику и користила се само за претраге мозга, а трајала је релативно дуго (око 30 минута), уз релативно велику дозу зрачења Друга генерација — могла се употребити и за прегледе органа трбушне дупље и грудног коша, процедура је трајала око 10 до 15 минута Трећа генерација — омогућила је све прецизније снимке и све краће трајање процедуре.
Прве генерације скенера називане су конвенционални томографи, док су следеће добиле назив спирални компјутеризовани томографи. Принцип спиралних уређаја био је да се током проласка стола, са пацијентом на њему, кроз уређај за скенирање, обухвати већа дужина тела и истовремено, захваљујући бољој могућности израчунавања добијених података у краћем периоду, реконструишу испитивани слојеви. Појава спиралних томографа унела је значајно скраћење времена, тако да преглед органа трбушне шупљине спиралним СТ апаратом данас траје свега један до два минута, уз знатно бољу резолуцију снимака. Боља резолуција у ствари означава могућност да се честице ткива раздвоје у засебне, све мање и мање сегменте, што је напредак компјутерске технологије и омогућио.Radiation exposure in Computed Tomography; 4th revised Radiation exposure in Computed Tomography; 4th revised Edition, December 2002, H.D.Nagel, CTB Publications, D Edition, December 2002, H.D.Nagel, CTB Publications, D - 21073 Hamburg
Принцип рада уређаја мини|десно|250п|Шематски приказ СТ скенера