На овој страници се налази списак мемоара, сећања, успомена, аутобиографија и дневника објављених на српском језику.

Писци рођени до краја 18. века Константин Михаиловић (15. век): „Јаничарове успомене или турска хроника“, објављено 1828. на пољском, са чешког га превео на српски Јанко Шафарик и штампана је 1865. у Београду. Поново је штампана на српском 1959, 1966, 1970, 1986. и 2008. Књига је објављивана и на другим језицима: енглески (1975), дански (1995). Симеон Пишчевић (1731—1797): „Мемоари“, Српска књижевна задруга, Београд, 1963. година, 531 страна. Било је издање Матице српске 1972. под истим насловом, као и 1998. под насловом „Живот генералмајора и каваљера Симеона сина Стефана Пишчевића“, Матица српска. Доситеј Обрадовић (1742—1811): „Живот и прикљученија“, Лајпциг, 1783. године, 126 страна. Следеће издање било је 1833. у Београду, издавач Глигорије Возаровић, затим 1859. у Новом Саду, издавач Данило Медаковић, итд. имала је већи број издања на српском језику. Преведена је и на енглески (1953), украјински (1989), италијански (2007). Герасим Зелић (1752—1828): „Житије“, штампано у Будиму 1823. године, поново издато у Српској књижевној задрузи, Београд 1897, 1898 и 1900 (у 3 свеске) под насловом „Житије Герасима Зелића“. Следеће издање било је „Житије“, Нолит, Београд, 1988. године, 503 стране. Сава Текелија (1761—1842): „Описаније живота“, Просвета, Београд, 1966. године, 403. стране. Друго издање било је под називом „Описаније живота мога“, Нолит, Београд, 1989. године, 270 страна. Осим тога написао „Дневник Саве Текелије: бесмртног благодетеља народа српског вођен у Бечу 1795-1797.“, Матица српска, Нови Сад, 1992. године, 189 страна; поново издала Православна српска епархија темишварска, Темишвар, 1993. године. . Александар Пишчевић (1764—1805): „Мој живот (1764—1805): успомене”, Матица српска и Српско-украјинско друштво, Нови Сад, 2003. године, 354 стране. Јоаким Вујић (1772—1847): „Іоакіма Вуича Славено-Сербскаго списателя Животоописаніе и чрезвичайна негова приключенія: во кратце собственномЪ рукомЪ неговомЪ списана у общежителному монастыру Бездину, во Богохранимой Єпархїи темишварской“, Карловац, 1833. године, 470 страна. Прота Матеја Ненадовић (1777—1854): „Мемоари“, прво издање Љубомир П. Ненадовић, Београд, 1867. године, 382 стране, а затим Српска књижевна задруга, Београд, 1893. године. Од тада је било више издања код разних издавача: 1927, 1947, 1951, 1954, 1957, 1966, 1969, 1974, 1984, 2001, 2003, 2005, 2009. године. Милован Видаковић (1780—1841): „Успомене“, први пут објављене 1837. године, следеће издање Библиотека града Београда, Београд и Библиотека „Милован Видаковић“, Сопот, 2003. године, 102 стране. . Јосиф Рајачић (1785—1861): „Описаније живота патријарха Јосифа Рајачића“, Чигоја штампа, Београд, 2011. године, 177 страна. Нићифор Нинковић (1788-185?): „Жизниописанија моја: (1807—1842)“, Матица српска, Нови Сад, 1972. година, 431 страна. Било је и издање Нолита, Београд, 1988. године. . Књига је преведена и на пољски језик и под насловом -{„Żywota mojego opisanie“}- објављена у Варшави 1987. године. . Кирил Цвјетковић (1791—1857): „Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за православље“, Београд, 1898. године. Фототипско издање из 2004: Градска библиотека и читаоница, Херцег Нови, 2004. године, 287 страна. Јован Хаџић (1799—1869), објавио је 1866. своје аутобиографско дело.

Писци рођени 1801-1850. „Мемоарска проза -{XVIII}- и 19. века: зборник“, две књиге, приредио Душан Иванић, Нолит, Београд, 1989. године, 422+385 страна. . Атанасије Николић (1803—1882): „Биографија верно својом руком написана”, приредили Милоје Р. Сарић и Александар Ж. Петровић, издали Српско друштво за историју науке и Савезни завод за интелектуану своју, Београд, 2002. године, 175 страна. Стевча Михаиловић (1804—1888): „Мемоари Стефана Стевче Михаиловића: у два дела од 1813 до 1842 и од 1858 до 1867“, Српска краљевска академија, Београд, 1928. године, 347 страна. Никанор Грујић (1810—1887): „ Автобиографија Никанора Грујића некад. епископа пакрачког“, Богословски гласник, Сремски Карловци, 1905. (или 1907) године, 179 страна. Гаврило Поповић (1811—1871): „Мемоари”, приредили Петар В. Крестић и Миле Станић, Државни архив Србије, Београд, 2022. године, 374 стране. Младен М. Жујовић (1811—1894): „Белешке Младена Жујовића државног саветника“, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1902. године, 176 страна. Јован Суботић (1817—1886): „Живот дра Јована Суботића: (автобиографија)“, штампана је у 5 делова у издању Матице српске из Новог Сада, 1. део 1901. године, 158 страна; 2. део 1902. године, 179 страна; 3. део 1905. године, 226 страна; 4. и 5. део 1910. године, 215 и 273 стране. Поновљено издање било је 2009. у 5 књига, издавач Градска библиотека, Нови Сад. Никола Христић (1818—1911): „Мемоари: 1840-1862“, Просвета, Београд, 2006. године, 566 страна. . Филип Христић (1819—1905): „Успомене”, Службени гласник, Београд, 2015. године, 168 страна. Јован Стефановић Виловски (1821—1902): „Из живота једног ц. к. официра аустриско-србског војеног хора у години 1848. и 1849. народног устанка србског“, Земун, 1863. године, 212 страна. Јаков Игњатовић (1822—1889): „Рапсодије из прошлог српског живота: мемоари“, Матица српска, Нови Сад, 1953. година, 523 стране. Друга издања: „Мемоари: рапсодије из прошлог српског живота“, Српска књижевна задруга, Београд, 1966. „Мемоари“, Нолит. . Затим „Мемоари“ у две књиге, заједничко издање Матице српске из Новог Сада и Јединства из Приштине, 1989. године. и. . Књига је преведена на мађарски језик и под насловом -{Szerb rapszódia}- објављена 1973. у Будимпешти. Ђорђе Стратимировић (1822—1908): „Успомене генерала Ђорђа Стратимировића“, Беч, Загреб, Лајпциг 1913. године, 350 страна. Теодор Мандић (1825—1903): „Успомене из нашег црквено-народног живота“, штампане су у три дела у Новом Саду 1897, 1899. и 1902. године, Штампарија Српске књижаре браће М. Поповић, укупно 99+149+248 страна. Јеврем Грујић (1826—1895): „Записи Јеврема Грујића“, штампани су у три књиге у издању Српске краљевске академије, 1. део Пред Светоандрејску скупштину, 1922. године, 239 страна; 2. део Светоандрејска скупштина, 1923. године, 318 страна; 3. део Друга влада Обреновића и турски ратови, 1923. године, 377 страна. „Животопис Јеврема Грујића“ је објављен 2009. године у издању Народног музеја из Аранђеловца, 387 страна. . Никола Крстић (1829—1902). Његов дневник је објавио Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, у 8 књига издатих 2005-2007: „Дневник: приватни и јавни живот 1” (1859—1862) , „Дневник: приватни и јавни живот 2” (1863—1864) , „Дневник: јавни живот 1” (1864—1867) , „Дневник: јавни живот 2” (1868—1876) , „Дневник: јавни живот 3” (1877—1887) , „Дневник: јавни живот 4” (1888—1896) , „Дневник: приватни живот 1” (1864—1866) , „Дневник: приватни живот 2” (1867—1874) . Марко Катанић (1830—1907): „Мемоари ђенерала Марка Ђ. Катанића”, Ђ. Мунц, Ниш, 1908. године, 66 страна. и Јован Ристић (1831—1899). Књигу „Јован Ристић: биографске и мемоарске белешке“ приредио је Бранко Петровић, а издао Геца Кон, Београд, 1912. године, 189 страна. У тој књизи је садржана Ристићева аутобиографија. Милан Ђ. Милићевић (1831—1908): „Из својих успомена“, штампано у 4 дела, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, редом 1894, 1895, 1896 и 1897. године, број страна 79, 64, 84, 71. После тога штампана је књига „Успомене: (1831—1855)“, Просвета, Београд, 1952. године, 218 страна. Изашла је и књига „Из својих успомена“, Нолит, Београд, 1989. године, 153 стране. . Алимпије Васиљевић (1831—1911): „Моје успомене“, Српска књижевна задруга, прередио Радош Љушић, Београд, 1990. године, 224 стране. Михаило Полит-Десанчић (1833—1920): „Успомене из године 1848-49”, Нови Сад, 1889. године, 95 страна; „Покојници: успомене”, Нови Сад, 1899. године, 133 стране; „Како сам свој век провео”, Београд, 1925. године, 70 страна (поново издата 2020); ове књиге су обједињено издате под насловом „Успомене”, Градска библиотека, Нови Сад, 2009. године, 209. страна, Владимир Јовановић (1833—1922): „Успомене“, Београдски издавачко-графички завод, Београд, 1988, 527 страна. Савка Суботић (1834—1918): „Успомене“, Српска књижевна задруга, Београд, 2001, 176 страна. Лаза Костић (1841—1910): „Из мога живота“, Нолит, Београд, 1988. године, 467 страна. . Јован Авакумовић (1841—1928): „Мемоари“, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Нови Сад и Сремски Карловци, 2008. године, 686 страна. . Владан Ђорђевић (1844—1930): „Успомене: културне скице из друге половине деветнаестог века“, Славија, Нови Сад, 1927. године, 405 страна. Друго издање било је под називом „Успомене“, Нолит, Београд, 1988. године, 427 страна. . Објавио је и дела „Министар у апсу“, Београд, 1909. године, 813 страна; „Моја одбрана пред судом“, Београд, 1906. године, 106 страна. Никола Пашић (1845—1926): „Моја политичка исповест“, Танјуг, Политика НМ, Београд, 2006. године, 212 страна. . Павле Михајловић (1845—1915): „Дневници”, Службени гласник, Београд, 2010. године, 437 страна. Лазар Томановић (1845—1932): „Мемоари”, приредио Ђорђе Борозан, ЦИД Подгорица, Народни музеј Црне Горе Цетиње, 2018. године, 598 страна, . Константин Јовановић (1849—1923): „Разне успомене Константина А. Јовановића на владаре Србије и Црне Горе 19. века“, Музеј града Београда, Београд, 2012. године, 99 страна. .

Писци рођени 1851-1900. Мита Ценић (1851—1888): „Испод земље или моја тамновања“, Штампарија задруге штампарских раденика, Београд, 1881. године, 141 страна. Књига је поново штампана 1983. и 1988. године. Пера Тодоровић (1852—1907): „Дневник једног добровољца“, Просвета, Београд, 1964. године, 218 страна. Књигу је поново издао Нолит, Београд, 1988. године. . Симо Матавуљ (1852—1908): „Биљешке једног писца“ објављивано у деловима 1898-1903, а као књигу издало је Време, Београд, 1923. године, 269 стране. Од тада је било више издања од разних издавача: 1939, 1953. у 4. књизи Сабраних дела, 1962, 1969, 1975, 1988. и 2008. Издање 2008. је у оквиру 1. књиге сабраних дела под насловом „Мемоари и путописни списи“, Завод за уџбенике, Београд и Српско културно друштво „Просвјета“. . Коста Христић (1852—1927): „Записи старог Београђанина“, објављена је у два дела 1923. и 1925. године, Издавачка књижарница Бранислава Церовића - Ајхштета, Београд, 159+159 страна. У оквиру једне књиге имала је издања 1937, 1983, 1987, 1989. године. Гавро Вуковић (1852—1928): „Мемоари”, приредио Слободан Томовић, објављени у 3 књиге, Цетиње-Титоград, 1985. године, 464+439+455 страна. Друго издање је било у једној књизи, Обод Цетиње, 1996. године, 848 страна; издати су поново у две књиге у Беранама, 2016. године, 534+533 стране. Петар Костић (1852—1934): „Аутобиографија“, Архив Србије Београд, Призренски округ Призрен, 1997. године, 164 стране. . Написао је и књигу „Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку: (са успоменама писца)“, Графички институт „Народна мисао“, Београд, 1928. године, 166 страна. Слична њој је „Просветно-културни живот православних Срба у Призрену и његовој околини : у XIX и почетком XX века: (са успоменама писца)“, Скопље, 1933. године, 177 страна; ова књига је доживела и два фототипска издања у Призрену 1993. и 1997. године. . Тодор Стефановић Виловски (1854—1920): „Моје успомене: (1867—1881)“, Српска манастирска штампарија, Сремски Карловци, 1907. године, 755 страна. Књигу је поново издао Нолит, Београд, 1988. године. . краљ Милан Обреновић (1854—1901): „Die Memoiren des Königs Milan”, Цирих, 1902. године, на српски преведена 2019. као „Мемоари краља Милана”, 342 стране, ,