1919. је била проста година.
Догађаји
Јануар 3. јануар — На Париској мировној конференцији, емир Фејсал I је потписао споразум са ционистичким вођом Хаимом Вајцманом о образовању јеврејске државе у Палестини и арапске државе у већем делу Блиског истока. 5. јануар — У Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом Спартакистичка лига са Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу. 15. јануар — Фрајкори су убили вође немачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт у Берлину после неуспелог устанка. 15. јануар — Велики резервоар меласе у Бостону је пукао, ослободивши талас меласе који је усмртио 21 особу и повредио око 150 особа 17. јануар — САД су платиле Данској 25 милиона долара за Девичанска острва. 18. јануар — Француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата. 19. јануар — Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби. 19. јануар — Храбром акцијом свештеника Лефтериса Нуфракиса и неколицине грчких официра, у храму Свете Софије у Цариграду служена је Света литургија која је насилно прекинута 29. маја 1453. године.
Фебруар 11. фебруар — Фридрих Еберт је изабран за првог председника Немачке, која је после Првог светског рата постала република. 16. фебруар — У Сарајеву уједињењем странака самосталних радикала, напредњака, либерала и српског дела Хрватско-српске коалиције основана је Демократска странка. Њен први предедник био је Љубомир Давидовић.
Март 2. март — У Москви одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна), којем су присуствовала 52 делегата из 30 земаља. 9. март — Побуна у Астрахану. Снаге беле гарде којима су се придружили незадовољни сељаци потиснули су Комитете сиромашних, и протерали бољшевичке активисте. Совјетске снаге на челу са Кировом крваво су угушили побуну у селима и заједно са Комитетима сиромашних обновили совјетску власт. 13. март — Британске трупе масакрирале су у Амрицару најмање 379 Индуса, присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија. 18. март — Основан Фудбалски клуб Валенсија. 21. март — Под вођством комунисте Беле Куна у Мађарској оборена Влада и проглашена Мађарска Совјетска Република. 17. фебруар — На великом Оснивачком конгресу у Сарајеву, више странака демократске оријентације ујединиле су се у јединствену Демократску странку. 22. март — Летом између Париза и Брисела једном у седмици, успостављена је прва авионска међународна линија у свету. 23. март — Бенито Мусолини напушта Социјалистичку партију и оснива фашистичку странку Борбени одреди.
Април
10. април — Владине снаге убиле су из заседе револуционарног мексичког вођу Емилијана Запату. 13. април — Британске трупе су у Амрицару масакрирале око 380 Индуса присталица вође покрета за независност Индије Махатме Гандија. 28. април — На Версајској мировној конференцији у Паризу, 32 државе прихватиле пакт о оснивању Лиге народа.
Мај
6. мај — 8. август — Трећи англо-авганистански рат
10. мај — Прва група руских избеглица стигла у Београд, на челу са бившим московским градоначелником Михаилом Челноковим. 15. мај — Грчко искрцавање у Смирни, почиње трогодишњи рат. мај — Стјепан Радић сакупио 167.667 потписа у позиву Западним силама за независност Хрватске. 18. мај — Совјети објавили рат Румунији (због Бесарабије и помоћи Мађарској СР). 19. мај — Почиње Турски рат за независност: Мустафа Кемал се искрцао у Самсуну на Црном мору (касније Дан турске младости). 19. мај — Ерупција вулкана Келуд на Јави убија 5 до 10.000 људи. 20. мај — Снаге Мађарске СР улазе у Словачку, наредних недеља освајају југ те земље. 23. мај — Немци из Балтичког Ландесвехра заузимају Ригу - у јуну наступају против Естонаца на северу, при чему су поражени. 23. мај — Основан Универзитет Калифорније (Беркли), Лос Ангелес. 24. мај — Окончава се Конфликт за Сочи између ДР Грузије и руских Белих - Сочи остаје у Русији. 26. мај — Нова југословенска офанзива у Корушкој, заузет Целовец (Клагенфурт) - под притиском Сила трупе ће делимично бити повучене у зону А. 29. мај — Проглашена краткотрајна Република Прекмурје. 30. мај — Француски предлог за слободни град Ријеку - делегација СХС одбија. 30. мај — Белгија добија мандат Руанда-Урунди (раније део Немачке Источне Африке, од 1962. Руанда одн. Бурунди). 30. мај — Гyла Каролyи формира контрареволуционарну мађарску владу у Сегедину (где је прешао из Арада, због румунског заузећа); адмирал Миклош Хорти стиже 6. јуна и привремено постаје министар рата. 31. мај — Руски грађански рат: након више од четири месеца борби, Дењикинови Бели успешно окончавају Битку за Донбас.
Јун
12. јун — Антанта индиректно признала режим Александра Колчака за владу све Русије. 14 — 15. јун — Британски официри Алцоцк и Браун извели на авиону Викерс Вимy први нон-стоп лет преко Атлантика, од Њуфоундланда до Ирске. 16. јун — У Прешову на југоистоку Словачке проглашена Словачка Совјетска Република (марионета Мађарске СР, траје мање од месец дана). 20. јун — Шеидеманнова немачка влада одступа јер не жели прихватити ултимативни захтев за склапање мировног уговора - коалициона влада Густава Бауера постављена сутрадан да прихвати Диктат. 21. јун — У Паризу донесена одлука о подели Баната између Краљевине СХС и Румуније. 21. јун — По наређењу адмирала Ројтера, посада немачке ратне флоте потопила је већину својих бродова (преко 70) који су, након капитулације Немачке у Првом светском рату, били стационирани у британској поморској бази Скапа Флоу у Шкотској. 19 — 23. јун — Битка код Вендена је одлучујућа естонско-летонска победа над Балтичким Ландесвером (Дан победе у данашњој Естонији). 28. јун — Основана Међународна организација рада као агенција Друштва народа (касније и Уједињених нација). 28. јун — Потписан је Версајски споразум између Немачке и савезника, којим је формално завршен Први светски рат. 30. јун — Битка за Царицин: Врангелови Бели заузели данашњи град, дан. Волгоград (црвени се вратили следећег јануара).
Јул
2. јул — Сиријски национални конгрес у Дамаску: залажу се за јединство Велике Сирије. 3. јул — Белогардејски генерал Антон Дењикин издаје у Царицину Московску директиву - почиње Поход на Москву. 3. јул — Балтички ландесвер закључио мир са Естонцима и Летонцима, ови други улазе у Ригу 8. јула. 6. јул — Британски дирижабл Р-34 је прва летелица која је прешла Атлантик са истока на запад. јул — Пољска војска заузела већи део територије Западно-украјинске Народне Републике. 17. јул — Мађарско-румунски рат: мађарске снаге почињу бомбардовање на Тиси, три дана касније пешадијски напад. 19. јул — Нереди у Лутону, Енглеска, незадовољни ветерани запалили градску већницу. 20 — 21. јул — Генерални штрајк радника на територији Краљевине СХС, у знак солидарности са револуцијама у Совјетској Русији и Мађарској. Влада то користи као изговор да не иде у интервенцију против Мађарске. 20. — 21. јул — Биенио Росо у Италији: генерални штрајк у симпатији са Совјетима. 23. јул — Потписан Закон о Универзитету Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца у Љубљани - предавања од децембра. 24. јул — Румунска контраофанзива у Мађарској, поново избијају на Тису и прелазе је 29/30. јула. 27. јул — Расни нереди у Чикагу односе 38 мртвих, већином црнаца - слични нереди се овога лета дешавају у десетинама америчких градова ("Црвено лето"): . 28. јул — У Бриселу основана Међународна астрономска унија. јул, крајем — Побуна у јединицама Црвене армије на Криму, многи се прикључују Махновој анархистичкој Црној армији. јул, крајем — Афера Диамантстеин: 65 југословенских комуниста оптужено за припрему оружане револуције. 31. јул — Вајмарска скупштина је усвојила Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена република.
Август 8. август — Мир у Равалпиндију, Авганистан стиче независност 11. август — Усвојен је Устав Вајмарске Републике. 17. август — Образована је влада Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представника Демократске странке и Социјалдемократске партије.
Септембар
1. септембар — Тоболска операција је последња офанзива Белих на источном фронту, продиру до реке Тобол. 5. септембар — У данашњем западном Казахстану погинуо Василиј Чапајев, чувени командант Црвене армије. 10. септембар — Потписан Сенжерменски споразум (1919) између сила Антанте и Аустрије: формално распуштање Аустроугарске и признање новонасталих држава, међу којима и Краљевине СХС. 10 — 15. септембар — Ураган убио 772 људи на Флорида Кеyс и у Тексасу. 10. септембар — Аустрија и Савезници су потписали мир из Сен Жермена, којим је Аустрија признала независност Пољске, Мађарске, Чехословачке и Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. 12. септембар — Италијански паравојни одреди под командом песника Габријела Д'Анунција су заузели Ријеку. 12. септембар — Адолф Хитлер први пут присуствује састанку Немачке радничке партије, по војно-обавештајном задатку. 15. септембар — Основано удружење глумаца Краљевине СХС. 20. септембар — Бела гарда заузела Курск. септембар — Уредба о увођењу општег осмочасовног радног времена у КСХС. 25. септембар — Анархистичка Црна армија напада Дењикинове снаге у Украјини и наноси им пораз код Перегоновке - за пар недеља заузимају јужну Украјину, што је пореметило Дењикинову северну офанзиву. 27. септембар — Британски војници напустили Архангелск. 30. септембар — Масакр у Елаине, Аркансас: убијено преко 100 црнаца, јер су белци помислили да спремају побуну.
Октобар 2. октобар — Амерички председник Вудро Вилсон доживео јак мождани удар након кампање за Версајски споразум и приступање Друштву народа. 6. октобар — Александар Стамболијски из земљорадничког савеза нови је премијер Бугарске (до 1923). 6. октобар — Бела гарда ослободила Вороњеж. 7. октобар — Основана је холандска авионска компанија KLM, најстарији постојећи авио превозник у свету. 8 — 10. октобар — Почиње Северозападна руска офанзива: Николај Јуденич покушава уз помоћ Естонаца и Британаца заузети Петроград, постиже почетни успех (Одбрана Петрограда). 10. октобар — У Загребу образован Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). 13. октобар — Дењикинови Бели заузели Орел, прете Тули - време највећег успеха Беле армије на јужном фронту у Русији, али следи контраофанзива Црвене армије, помогнута Махновим анархистима. 14. октобар — Почиње контраофанзива Црвене армије у Сибиру, Бели се од сада само повлаче (Велики сибирски ледени марш). 16. октобар — Прво јавно окупљање Немачке радничке партије (будућа Нацистичка партија) и први Хитлеров говор - неколико дана касније постаје члан партије (с бројем 555, почевши од 501). 17. октобар — Заштићена крстарица СМС Каисер Франз Јозеф, у француским рукама од 1918, потонула код Кумбора. 20. октобар — Јуденичова Северозападна армија стиже на Пулковске висове изнад Петрограда, међутим Црвена армија, организована од Лава Троцког, почиње тријумфални контранапад. 24. октобар — Црвена армија окупирала Вороњеж.
28. октобар — Амерички конгрес је усвојио Закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола.
Новембар
1. новембар — Почиње штрајк рудара угља у САД - оптужени су за "бољшевичку револуцију", против њих је употребљен један ратни закон. 6. новембар — Ватикан признао Краљевину СХС. 7. новембар — Црвена паника: прва од Палмерових рација у САД. 11. новембар — Први Дан сећања у Британској империји и Двоминутна тишина у 11:00. 11. новембар — Масакр у Централиа, Вашингтон, шесторица погинулих у сукобу између Америчке легије и радника. 14. новембар — Совјетска офанзива у Сибиру: Црвена армија заузима Омск, седиште владе генерала Колчака, након велике евакуације војника и избеглица; Колчак покушава стићи до Иркутска али га омета Чехословачка легија.