Црквеноопштински управни одбор је извршна (управна и надзорна) власт у пословима спољашње црквене управе у црквеној општини и извршни орган црквеноопштинског савјета.
Састав
Црквеноопштински управни одбор чине 6 до 12 чланова, према броју чланова у црквеноопштинском савјету и осталим приликама у црквеној општини.
У црквеноопштински управни одбор улазе предсједник и потпредсједник црквеноопштинског савјета у истом својству по свом положају, као и парох односно најстарији старјешина цркве, члан црквеноопштинског савјета. Остале чланове црквеноопштинског управног одбора, као и једнак број замјеника, бира црквеноопштински савјет из своје средине на шест година. Број чланова црквеноопштинског управног одбора у појединим црквеним општинама одређује епархијски управни одбор.Чланови 194. и 195. Устава Српске православне цркве (1957)
Црквеноопштински управни одбор може пуноважно рјешавати ако је у сједници присутна већина чланова. Одлуке се доносе простом већином гласова присутних чланова. Ако су гласови подједнако подијељени одлучује глас предсједника.
Дјелокруг
Црквеноопштински управни одбор:Члан 201. Устава Српске православне цркве
чува и штити углед и интересе Цркве и црквене општине; потпомаже црквену власт у религиозно-моралном и културно-просвјетном подизању и васпитању припадника православне цркве, а нарочито омладине, у чувању и његовању корисних и лијепих обичаја, као и у искорјењивању рђавих и штетних навика; извршује одлуке црквеноопштинског савјета и наредбе претпостављених црквених власти; сарађује са парохом при изради црквених бирачких спискова; поставља и отпушта црквеноопштинско службено особље, сем црквеног појца и црквењака; пази да уживаоци црквених добара ова држе у добром стању; саставља инвентар покретног и непокретног имања и по један примјерак сваке године доставља епархијском управном одбору; управља црквеном имовином и стара се о њеном унапређењу; брине се да се фондовске, задужбинске (закладне) имовине употребљавају у сврхе којима су намијењене; обезбјеђује законским исправама о праву својине црквену непокретну имовину и осигурава је од пожара, а по потреби и од других елементарних непогода; стара се у споразуму са парохом о потребним средствима за вршење богослужења, одржавање, снабдјевање и украшавање храмова, парохијских домова, звоника, гробља и дворишта; води бригу о изналажењу средстава и спремању предрачуна и планова које подноси црквеноопштинском савјету, затим епархијским властима на коначно одобрење, за градњу и подизање нових храмова, парохијских домова и других црквеноопштинских зграда; води бригу о уредном плаћању пореза и свих других обавезних дажбина, које су законом одређене; прегледа свака три мјесеца, а по потреби и чешће, рачуне благајника и тутора, као и других рачунополагача и настоји да они врше своју дужност тачно и савјесно; саставља и предлаже црквеноопштинском савјету годишње предрачуне расхода и прихода црквеноопштинских, а тако исто склапа и сређује завршне рачуне и подноси их са инвентарима црквеноопштинском савјету на преглед и даљу надлежност; чини приједлоге, молбе и представке вишим црквеним властима о свима својим потребама; подноси крајем сваке године извештај црквеноопштинском савјету о своме раду, и стара се да сувишан новац не лежи у црквеној каси већ да га искоришћује на најсигурнији и најподеснији начин за интересе Цркве; о величини суме која се може у каси држати одлучује сам одбор према својим потребама.
Види још Црквеноопштински савјет Црквена општина
Референце
Категорија:Устројство Српске православне цркве