Сава Бабић (Палић, 27. јануар 1934 — Београд, 24. новембар 2012) био је српски писац, песник, преводилац и професор.
Сава Бабић долази у Београд 1993. године прелази на Филолошки факултет, где формира Катедру за хунгарологију, која почиње с радом 1994-95 школске године.
Превео је на српски језик дела мађарских писаца у које спадају Шандор Петефи, Иштван Еркењ, Миклош Хубај, Ђула Иљеш, Тибор Дери, Ђула Круди, Иштван Ерши, Шандор Вереш, Адам Бодор, Лајош Сабо, Ото Толнај, Петер Естерхази, Бела Хамваш, Имре Мадач и Шандор Марај.
Награде
Награда „Стражилово”, за књигу есеја У сенци књиге, 1982. Награда „Милош Н. Ђурић”, за превод дела Scientia sacra Беле Хамваша са мађарког, 1994. Деретина књига године, за превод дела Карневал и Scienta sacra Беле Хамваша са мађарког, 2005.
Дела Дела Саве Бабића: На длану, Освит, Суботица, 1971. Неуспео покушај да се тарабе оборе, Стражилово, Нови Сад, 1978. У сенци књиге, Стражилово, Нови Сад, 1981. Како смо преводили Петефија, Матица српска, Нови Сад, 1985. Разабрати у плетиву, Нови Сад, 1986. Превесеји, Институт за јужнословенске језике, Нови Сад, 1989. Љубавни јади младог филозофа Ђерда Лукача, Творачка радионица, Београд, 1990. Пет више пет, Дневник, Нови Сад, 1990. Мађарска цивилизација, Центар за геопоетику, Београд, 1996. Бокорје Данила Киша, Уметничка радионица, Кањижа, 1998. Границе ишћезавају, зар не?, Слободан Машић, Београд, 1999. -{Hamvas hárs, Művészetek háza, Veszprém}-, 1999. Милорад Павић мора причати приче, Београд, 1999.
Референце
Спољашње везе Сава Бабић
Категорија:Рођени 1934. Категорија:Умрли 2012. Категорија:Књижевници из Суботице Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски преводиоци Категорија:Добитници Награде Милош Н. Ђурић