мини|300п|десно|Метковић, српска православна црква "Св. Ђорђе" мини|десно|300п|Неретва код Метковића Метковић је град у Хрватској у Дубровачко-неретванској жупанији.
Географија Отвореност долине Неретве према Јадранском мору, сврстава Метковић у медитеранске градове са свим утицајима које медитерански цивилизацијски и климатски круг доноси.
Делта Неретве од Метковића до ушћа са сјевера и сјевероистока омеђена је огранцима Динарских планина, а с југа подградинско-сливањским брдима. На западу Делта је отворена мору и налази се под његовим сталним утицајем. У јесен се море полагано хлади, ослобађа топлоту и тиме продужује љето, а у прољеће је обрнуто, охлађено море спријечава загријавање ваздуха изнад копна. У горњем подручју Делта је отворена према продирању сувих вјетрова љети, а хладних зими и у прољеће. И ово је разлог стварању различитих микроклима, па у простору од Метковића скоро до Опузена зимске су температуре за један до два степена ниже, а што је одлучујуће да у том горњем дијелу теже успијевају агруми (зимско измрзавање). Љето је овдје дуго, топло и суво, а зима је блага и кишна.
Средња годишња температура износи 15,7 °C. Средње мјесечне и декадне температуре су позитивне. Најхладнији мјесеци су децембар, јануар и фебруар. Најхладнији период је према подацима опажања трећа декада јануара с 2,5 °C. Међутим, опажени су поједини дани с негативним температурама. У фебруару су забиљежене минималне температуре; 1947. г. чак -11 °C, а нешто се слично поновило и три пута: 1974, 1978. те 1985. што је врло опасно за суптропске културе као што су мандарине због смрзавања.
Најтоплије је у јулу и августу од задње декаде јуна до задње декаде августа. У августу скоро сваке године температура ваздуха досеже у појединим данима и до 35 °C, а 1946. и 2006. било је дана и са 40 °C. У јулу су забиљежени дани и до 35 °C. Мјесец јун је релативно хладнији, а у септембру се температуре могу забиљежити и до 35 °C. Годишња количина падавина у просјеку за цијелу Делту је око 1300 мм. У зимском раздобљу падне 65-75% годишње количине падавина. Углавном су то кише, а снијег је ријетка појава и кратко траје. Евидентан је проблем да кише падају када је најмање потребно вегетацији зато је интензивна пољопривреда зависна од љетњег наводњавања. Зими и у рано прољеће се могу појавити и мразеви као дио струјања хладног зрака због отворености према континенту и доста могу бити опасни пошто вегетација крене већ у рано прољеће.
Историја Метковић први пут се спомиње 1422. у дубровачким документима и било је мало погранично насеље под управом Млечана. На млетачким картама Метковић је први пут означен 1570, а веће значење добива послије потписивања Пожаревачког мира 1718. између Турске царевине и Млетачке републике. Тим миром, уређује се граница и Млеци напуштају своју тврђаву у Габели (1,5 -{km}- северно од Метковића) и уређују нову луку те границу у Метковићу у пределу који се зове Унка.
Становништво На попису становништва 2011. године, град Метковић је имао 16.788 становника, од чега у самом Метковићу 15.329.
Град Метковић
Број становника по пописима— Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001. 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011 1.476 1.694 1.931 2.230 2.571 3.014 3.271 3.941 4.658 5.301 6.358 8.810 11.097 13.370 15.384 16.788
Напомена: Настао из старе општине Метковић. Од 1857. до 1981. део података садржан је у општини Кула Норинска, а у 1857, 1869, 1921. и 1931. у општини Зажабље.
Метковић (насељено место)
Број становника по пописима 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011 999 1.143 1.223 1.386 1.571 1.848 2.308 2.888 3.166 3.712 4.659 7.272 9.845 12.026 13.873 15.329
Напомена: У 1991. повећано за део подручја насеља Бијели Вир (општина Зажабље) и за делове насеља Вид, Видоње (општина Зажабље) и Крвавац II (општина Кула Норинска). За припојени део насеља Крвавац II део података садржан је у том насељу до 1981, док је за припојени део насеља Видоње (општина Зажабље) део података садржан у том насељу у 1857, 1869, 1921. и 1931. У 1981. том насељу је припојено насеље Дубравица које је 1991. опет постало самостално насеље. У 1857, 1869, 1921. и 1931. садржи податке за насеља Глушци и Дубравица.
Попис 1991. На попису становништва 1991. године, насељено место Метковић је имало 12.026 становника, следећег националног састава:
Спорт НК Неретва Метковић РК Метковић
Види још Списак градова у Хрватској Списак градова у Хрватској по жупанијама
Референце
Литература
Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Спољашње везе
Мапа
Фотографије
Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској
Категорија:Градови у Хрватској Категорија:Насељена места у Дубровачко-неретванској жупанији