Димитрије Исаиловић (Даљ, 26. октобар 1783 — Београд, 11. јун 1853) био је просветни радник, професор и уредник „Српских новина“.

Биографија Исаиловић потиче из Даља - српског јерархијског имања у Славонији, где је рођен на Митровдан 1783. године. Његов отац био је Јован Исаиловић "художествени живописац" и "Провизор Патријаршијског Доминиума Даљског".Јаков Живановић: "Надгробно слово Димитрију Исајловићу началнику канцеларије књаж. срб. попечитељства просвештенија", Београд 1853. године Као дете Димитрије је изучио нормалне школе у Даљу и Бечкереку. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима, а Филозофски факултет у Пешти 1808. године. Био је професор средњих школа у Војводини и Србији, професор Велике школе у Београду, високи чиновник у државној управи Србије, саветник и писар кнеза Милоша. Учио је језицима немачким и француским кнез Милошеве синове, Милана и Михајла у Крагујевцу."Нова искра", Београд 1899. године Учествовао је 23 године, током живота и рада у Кнежевини Србији, у свим подухватима и пословима на пољу образовања и културе.

Исајловић је радио као предавач реторике у Карловачкој гимназији, између 1808-1813. године, док није маја 1813. године прешао у нову Препарандију Сентандрејску."Школски гласник", Нови Сад 1913. године Када је та српска учитељска школа 1816. године пренета у Сомбор, прешао је и он као њен професор тамо. Провео је у Сомбору радећи као професор Учитељске школе следећих 14 година. Године 1830. тражио је од Вука Караџића да му нађе у Србији "какву бољу службу". Имао је у виду своју стручност за оснивање школа или типографије (штампарије)."Дело", Београд 1911. године Димитрије је напустио место професора Сомборске Препарандије и прешао у српску државу октобра 1830. године. Играо је важну улогу у организовању школа у Србији у првој половини XIX век-а. Тако је крајем 1830. године као директор основао Вишу школу у Београду, а истовремено је био постављен и за професора у њој, са платом 3500 гроша."Просветни гласник", Београд 1920. године Али његов главни посао је био да учи страним језицима Књазове синове (назване "бегови"), који су ту школу похађали. Када је Велика школа 1832. године пренета у Крагујевац, прелази тамо и Исаиловић са породицом, где је наставио да буде и администратор "Књажеско србске књигопечатње""Време", Београд 1937. године (основане 1831)"Београдске општинске новине", Београд 1931. године. Димитрије је цензор и коректор државне типографије. Када је од Велике школе настала гимназија прозвана Лицеј у Крагујевцу Исајловић је постао први ректор. После Давидовића, маја 1835. године био је Исаиловић нови уредник "Новина србских" у Крагујевцу."Коло", Београд 1944. године Димитрије постаје 1837. године сарадник Тироловог алманаха "Ураниа"."Дело", Београд 1896. године Током каријере у Србији поред остали просветних функција он је 1838. године члан, па од 1839. године начелник одељења "попечитељства просвјештенија" (министарства просвете). Затим је 1840. године постављен за главног секретара Совјета, а 1841. године прешао у просветну област - Врховни инспекторат. Године 1848. враћен је за начелника у министарству просвете, где је остао до смрти 1853. године. Опело му је одржано у београдској Саборној цркви, надгробни говор одржао (и штампао) је Јаков Живановић "секретар Земаљског савета",Јаков Живановић, наведено дело а потом и сахрањен је у Београду.

Када је Исаиловић 1843. године постао директор основних школа у Србији"Гласник друштва српске словесности", Београд 1868. године, он није обилазио исте, већ се посветио писању речника. Саставио је школске речнике за француски (1846), њемачки (1847) и латински језик (1849; 1850; 1851; 1857). Он је и написао прве школске уџбенике и буквар. Преводио је Коцебуа на српски језик. Написао је велики рад „Историја трговине“ (1816, Пешта), у складу са камералистичком теоријом. Тврдио је да је трговина прави темељ грађанског друштва, истински темељ слободе, узрок човекове приљежности и благостања, да подстиче развој пољопривреде и заната и омогућује прилив новца у земљу.

Дело "Предложенија историје прагматическе краљевства унгарског...", Будим 1814. године "Историја трговине од почетка света до наши времена", Будим 1816. године "Благородном Сави Добричу...", Беч 1821. године "Привествије његовом сијатељству наследнику књажества србскога Милану Милош Обреновићу", Београд 1932. године "Немачки буквар са преводом србским", Београд 1838. године "Србски буквар или нова азбучна књижица за прво настављеније младежи у најмлађим нормалним школама Књажества Србије", Београд 1838. године "Мала читаоница за начелно упражњеније младежи у нижим нормалним школама Књажества Сербије", Београд 1839. и 1848. године

Референце

Спољашње везе Биографија на сајту САНУ

Категорија:Рођени 1783. Категорија:Умрли 1853. Категорија:Даљани Категорија:Срби у Славонији Категорија:Српски економисти Категорија:Чланови Друштва српске словесности Категорија:Сахрањени у Београду