Истина

мини|Уметнички приказ истине thumb

Истина је вишезначан појам у филозофији, науци и свакодневном животу. Уобичајено значење истине је сагласје са чињеницама или стварношћу.Merriam-Webster's Online Dictionary, truth, 2005 Супротно истини стоји лаж, која такође може имати логичко, чињенично или етичко значење. О концепту истине се дискутовало кроз неколико контекста, укључујући филозофију и религију. Многе људске активности почивају на концепту истине укључујући науку, право и свакодневни живот. Истина се остварује у процесу сазнања. Различите теорије и погледи се изнова претресају. Језик и речи су средство помоћу којих људи преносе информације једни другима, а методи коришћени да утврде истину зову се критеријуми истине. Постоје различите тврдње на питања која се тичу оног шта чини истину: како дефинисати и идентификовати истину; да ли је истина субјективна или објективна, релативна или апсолутна. Многе религије савршено знање свих истина о свим стварима приписују божанском или натприродном бићу. Једне од главних теорија истине су: Теорија кореспонденције, по којој је истина сагласност неке тврдње стварности, а први ју је формулисао Аристотел у „Метафизици“, теорија евиденције, теорија кохеренције, теорија верификације и дијалектичка теорија истине

Неке неокласичне теорије истине сматрају да се истинитост састоји у непротивречности скупа судова или у користи коју појединац или друштво могу да стекну на основу сазнања.

Апсолутна истина је идеал коме се људско сазнање приближава низом релативних истина, не достижући га никада у потпуности. То је истина коју никакво накнадно сазнање није измијенило, кориговало итд.

Према Мартину Хајдегеру, оригинално значење и суштина истине у античкој Грчкој било је разоткривање или откривање или доношење онога што је раније било сакривено на отворено, на шта указује оригинални грчки израз за истину, -{aletheia}-. Према том гледишту, појам истине као коректности је каснија изведба из изворне суштине концепта, развој који Хејдегер прати до латинског термина -{veritas}-.

Прагматисти попут Ч. С. Перса сматрају да истина има неку врсту суштинског односа према људским праксама за испитивање и откривање истине, с тим да је сам Перс тврди да је истина оно што би људска истрага сазнала о датој ствари, ако би наша истраживачка пракса била спроведена до крајње могуће мере: „Мишљење с којим је суђено да се ултимативно сложе сви који истражују, је оно што мислимо да је истина ...”

Разне теорије и гледишта о истини се и даље разматрају међу научницима, филозофима, и теолозима. Језик и речи којима људи међусобно преносе информације и метод који се користи за утврђивање „истине” се називају критеријумима истине. Постоје различити ставови о таквим питањима као што је садржај истине: које ствари имају способност носиоца истинитости, било истинске или лажне; како се може дефинисати, идентификовати и разликовати истина; какву улогу има верско и емпиријско знање; и да ли је истина субјективна или објективна, релативна или апсолутна.

Фридрих Ниче је познат по томе што сугерисао да древно, метафизичко веровање у божанство Истине лежи у основи и да је служило као фондација за целокупну каснију западну интелектуалну традицију: „Али ви ћете схватити на шта циљам, наиме, да је то и даље метафизичка вера на којој почива наша вера у науку - да чак и ми данашњи учењаци, ми безбожни анти-метафизичари и даље узимамо нашу ватру са пламена осветљеног хиљадугодишњом вером, хришћанском вером која је исто тако била Платонова вера, да је Бог истина, та је истина 'божанска' ...”

Народна веровања о истини

Предикат истине „P је истинито” има велику практичну вредност у људском језику. Он омогућава ефикасно одобравање или одбијање тврдњи, наглашавање истинитости или лажности изјава, а омогућава и разне индиректне (Грајсове) конверзацијске импликације. Индивидуе или друштва понекад кажњавају „неистините” изјаве да би одвратили ширење неистине; најстарији преживели законски текст, Ур-Намуов законик, наводи казне за лажне оптужбе чаробњаштва или прељубе, као и за лагање пред судом. Чак и четверогодишња деца могу да савладају једноставне тестове „лажних веровања” и да успешно процене да се веровања друге особе разликују од реалности на специфичан начин;. до одраслог доба развијају се снажне имплицитне интуиције о „истини” које формирају „народну теорију” истине. Ове интуиције обухватају:. Хватање (T-in): Ако је -{P}-, онда је -{P}- истинито Пуштање (T-out): Ако је -{P}- истинито, онда је -{P}- Доследност: Изјава не може да буде истовремено истинита и лажна Нормативност: Обично је добро да се верује у познавање истине Лажна уверења: Појам да веровање датој изјави, нужно је не чини истинитом

Попут многих народних теорија, оне о истини су корисне у свакодневном животу, мада након дубље анализе постаје очевидно да су оне технички само-контрадикторне. Специфично, било који формални систем који је потпуно доследан семантици истине „хватања и пуштања” (такође познатој као Т-схема), и који исто тако поштује класичну логику, вероватно је недоследан и подложан парадоксу лажљивца или сличним контрадикцијама.Bueno, Otávio, and Mark Colyvan. "Logical non-apriorism and the law of non-contradiction." The law of non-contradiction: New philosophical essays (2004): 156-175.

Главне теорије

Питање тога шта је ваљана основа одлучивања о томе како се речи, симболи, идеје и убеђења могу валидно сматрати истинитим, било са гледишта једне особе или читавог друштва, решава сет од пет најпревалентнијих материјалних теорија. Свака представља перспективу која се широко прихваћена међу научницима.Encyclopedia of Philosophy, Supp., "Truth", auth: Michael Williams, pp. 572–73 (Macmillan, 1996). Includes papers by James, Ramsey, Russell, Tarski, and more recent work.

Међутим, супстантивне теорије нису универзално прихваћене. Недавно су развијене „дефлационе” или „минималистичке” теорије истине као супротност старијим субстантивним теоријама. Минималистичко резоновање се центрира на појму да примена термина као што је истинит у изјави не потврђује било шта значајно о њој, на пример, било шта о њеној природи. Минималистичко резоновање схвата истину као ознаку која се користи у општем дискурсу како би се изразила сагласност, нагласиле тврдње или формирале опште претпоставке.,

Види још Контрадикција Лаж Савана Цивилизација

Референце

Литература

Aristotle, "The Categories", Harold P. Cooke (trans.), pp. 1–109 in Aristotle, Volume 1, Loeb Classical Library, William Heinemann, London, UK, 1938. Aristotle, "On Interpretation", Harold P. Cooke (trans.), pp. 111–79 in Aristotle, Volume 1, Loeb Classical Library, William Heinemann, London, UK, 1938. Aristotle, "Prior Analytics", Hugh Tredennick (trans.), pp. 181–531 in Aristotle, Volume 1, Loeb Classical Library, William Heinemann, London, UK, 1938. Aristotle, "On the Soul" (De Anima), W. S. Hett (trans.), pp. 1–203 in Aristotle, Volume 8, Loeb Classical Library, William Heinemann, London, UK, 1936. . Cambridge, UK, 1995. , 1999. Cited as CDP. Baldwin, James Mark (ed., 1901–1905), Dictionary of Philosophy and Psychology, 3 volumes in 4, Macmillan, New York, NY. Baylis, Charles A. (1962), "Truth", pp. 321–22 In: , Littlefield, Adams, and Company, Totowa, NJ. Benjamin, A. Cornelius (1962), "Coherence Theory of Truth", pp. 58 In: , Littlefield, Adams, and Company, Totowa, NJ. . Includes papers by James, Ramsey, Russell, Tarski, and more recent work. . Chicago, IL. Chang, C.C., and Keisler, H.J., Model Theory, North-Holland, Amsterdam, Netherlands, 1973. . Cambridge, MA. Church, Alonzo (1962a), "Name Relation, or Meaning Relation", pp. 204 In: , Littlefield, Adams, and Company, Totowa, NJ. Church, Alonzo (1962b), "Truth, Semantical", pp. 322 In: , Littlefield, Adams, and Company, Totowa, NJ. . (1999), infidels.org Dewey, John (1900–1901), Lectures on Ethics 1900–1901, Donald F. Koch (ed.), Southern Illinois University Press, Carbondale and Edwardsville, IL. , Henry Holt and Company, New York, NY, 1908. 2nd edition, Holt, Rinehart, and Winston, 1932. Reprinted, Arnold Isenberg (ed.), Victor Kestenbaum (pref.), New York, NY, 1980. , Jo Ann Boydston (ed.), Carbondale and Edwardsville, IL, 1986. . Oxford, UK. , Paul Rabinow (ed.), Robert Hurley et al. (trans.), New York, NY. , Paragon House, New York, NY. , Oxford, UK.

, Oxford, UK. Habermas, Jürgen (1976), "What Is Universal Pragmatics?", 1st published, "Was heißt Universalpragmatik?", Sprachpragmatik und Philosophie, Karl-Otto Apel (ed.), Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main. Reprinted, pp. 1–68 in Jürgen Habermas, Communication and the Evolution of Society, Thomas McCarthy (trans.), Beacon Press, Boston, MA, 1979. Habermas, Jürgen (1990), Moral Consciousness and Communicative Action, Christian Lenhardt and Shierry Weber Nicholsen (trans.), Thomas McCarthy (intro.), MIT Press, Cambridge, MA. Habermas, Jürgen (2003), Truth and Justification, Barbara Fultner (trans.), MIT Press, Cambridge, MA. . Oxford University Press, Oxford, UK. . , 2nd edition, Oxford, UK. . , Longmans, Green, and Company, New York, NY. , Longmans, Green, and Company, New York, NY. . Cf. Chapt. 3, "The Thing and its Relations", pp. 92–122. . James Sloan Allen (ed.), Frederic C. Beil, Publisher, Savannah, GA. . Reprinted, Thomas Kingsmill Abbott (trans.), Dennis Sweet (intro.), Barnes and Noble, New York, NY, 2005. . Cambridge, MA. . London, UK, 1962. Reprinted with corrections, 1975.

Peirce, C.S., Bibliography. Peirce, C.S., Collected Papers of Charles Sanders Peirce, vols. 1–6, Charles Hartshorne and Paul Weiss (eds.), vols. 7–8, Arthur W. Burks (ed.), Harvard University Press, Cambridge, MA, 1931–1935, 1958. Cited as CP vol.para. Peirce, C.S. . Reprinted (CP 5.358–387), (CE 3, 242–257), (EP 1, 109–123). . (in part), pp. 718–20. vol. 2. Reprinted, CP 5.565–573. , Doubleday and Company, Garden City, NY. Quine, W.V. (1956), (1956). Reprinted, pp. 185–96 in Quine (1976), Ways of Paradox. , 1st edition, 1966. Revised and enlarged edition, Cambridge, MA, 1976. Quine, W.V. (1980 a), From a Logical Point of View, Logico-Philosophical Essays, 2nd edition, Harvard University Press, Cambridge, MA. Quine, W.V. (1980 b), "Reference and Modality", pp. 139–59 in Quine (1980 a), From a Logical Point of View. . Ramsey, F.P. (1927), –70. Reprinted, pp. 34–51 in F.P. Ramsey, Philosophical Papers, David Hugh Mellor (ed.), Cambridge University Press, Cambridge, UK, 1990. , David Hugh Mellor (ed.), Cambridge, UK. , Barbara Herman (ed.), Cambridge, MA. . Princeton, NJ. , 1st published 1912. Reprinted, Galaxy Book, New York, NY, 1959. Reprinted, Prometheus Books, Buffalo, NY, 1988. , 1918. Reprinted, pp. 177–281 in Logic and Knowledge: Essays 1901–1950, Robert Charles Marsh (ed.), Unwin Hyman, London, UK, 1956. Reprinted, pp. 35–155 in The Philosophy of Logical Atomism, David Pears (ed.), Open Court, La Salle, IL, 1985. , Robert Charles Marsh (ed.), Unwin Hyman, London, UK, 1956. Reprinted, Routledge, London, UK, 1992. , David Pears (ed.), Open Court, La Salle, IL. . Open Court, La Salle, IL. . , Charles Scribner's Sons, New York, NY. Tarski, A., Logic, Semantics, Metamathematics: Papers from 1923 to 1938, J.H. Woodger (trans.), Oxford University Press, Oxford, UK, 1956. 2nd edition, John Corcoran (ed.), Hackett Publishing, Indianapolis, IN, 1983. , Random House, New York, NY. . Cambridge, UK, 1995. , 1999. Cited as CDP. . Oxford, UK, 1994. Paperback edition with new Chronology, 1996. Cited as ODP. , Littlefield, Adams, and Company, Totowa, NJ, 1962. Webster's New International Dictionary of the English Language, Second Edition, Unabridged (1950), W.A. Neilson, T.A. Knott, P.W. Carhart (eds.), G. & C. Merriam Company, Springfield, MA. Cited as MWU. Webster's Ninth New Collegiate Dictionary (1983), Frederick C. Mish (ed.), Merriam–Webster Inc., Springfield, MA. Cited as MWC.

Спољашње везе

Интернет енциклопедија филозофије:

Станфордска енциклопедија филозофије: -{Truth}-