1861. је била проста година.
Догађаји
Јануар 1. јануар — Снаге Бенита Хуареза су освојиле Сијудад Мексико. 3. јануар — Делавер је гласао да се не отцепи од САД. 29. јануар — Канзас је примљен у Унију као 34. америчка савезна држава.
Фебруар 4. фебруар — Делегати шест одметнутих америчких држава су се у Монтгомерију образовали Конфедеративне Америчке Државе. 9. фебруар — Џеферсон Дејвис је изабран за привременог председника Конфедеративних Америчких Држава од Конфедеративне конвенције у Монтгомерију. 13. фебруар — Окончана је опсада Гаете, што је фактички означило крај Краљевства Две Сицилије.
Март 3. март — Царским манифестом и Законом о правном положају сељак цар Александар II је укинуо кметство у Русији. 4. март — Абрахам Линколн је инаугурисан за 16. председника САД. 17. март — Скупштина у Торину је прогласила Виктора Емануела II за краља уједињене Краљевине Италије
Април 2. април — У Сремским Карловцима састао се Благовештенски сабор, последњи политичи скуп Срба у Угарској. 12. април — Нападом снага Конфедерације на тврђаву Самтер у Јужној Каролини почео Амерички грађански рат.
Јул 16. јул — Отворено је Српско народно позориште је позориште у Новом Саду. 21. јул — Снаге Конфедерације су однеле победу у првој бици код Бул Рана, првом великом окршају Америчког грађанског рата.
Август 6. август — 20. август – Преображенска скупштина
Септембар 3. септембар — Генерал Конфедерације Леонидас Полк је напао неутрални Кентаки, приморавши државно руководство да тражи помоћ Уније. 23. септембар — Пљачкање Оцеоле била је иницијатива Канзас Џејхокера како би се протерали јужњаци који су се залагали за ропство из Оцеоле, Мисури. Град од 2.077 становника је опљачкан и спаљен до темеља, 200 робова је ослобођено, а девет локалних грађана је изведено пред војни суд и погубљено.
Новембар 4. новембар — Основан Универзитет Вашингтона у Сијетлу. 8. новембар — УСС Сан Хасинсто је зауставио британски брод Трент и ухапсио двојицу јужњачких изасланика, што је изазвало велику дипломатску кризу између САД и Уједињеног Краљевства.
Рођења
Јануар
14. јануар — Мехмед VI, турски султан 1918-22. (†1926) 21. јануар — Ђорђе Јовановић, српски вајар. (†1953)
Фебруар 2. фебруар — Соломон Р. Гугенхајм, амерички индустријалац. (†1949) 11. фебруар — Љубомир Милић, српски генерал. (†1949) 12. фебруар — Лу Андреас-Саломе, немачка књижевница и филозоф. (†1937) 15. фебруар — Алфред Норт Вајтхед, амерички филозоф. (†1947) 25. фебруар — Рудолф Штајнер, аустријски филозоф. (†1925) 26. фебруар — Фердинанд I од Бугарске, кнез и краљ Бугарске 1887-1918. (†1948)
Април
15. април — Климент Бојаџијев, бугарски генерал и министар. (†1933) 17. април — Емил Гаврила, српски адвокат и политичар. (†1933) 22. април — Иштван Тиса, премијер Мађарске. (†1918) 23. април — Карл Мол, аустријски сликар. (†1945)
Мај
7. мај — Рабиндранат Тагор, индијски писац и филозоф, добитник Нобелове награде за књижевност 1913. (†1941) 20. мај — Хенри Гант, амерички инжењер. (†1919)
Јун
19. јун — Даглас Хејг, британски фелдмаршал. (†1928)
Септембар 10. октобар — Фритјоф Нансен, норвешки истраживач, зоолог и дипломата. (†1930) 11. октобар — Димитрије Ц. Ђорђевић, српски војни телеграфиста и новинар. (†1941) 30. октобар — Емил Антоан Бурдел, француски вајар и педагог. (†1929)
Новембар 2. новембар — Морис Блондел, француски филозоф. (†1949) 4. новембар — Ђорђе Генчић, српски индустријалац и министар. (†1938) 6. новембар — Џејмс Нејсмит, изумитељ кошарке. (†1939) 11. новембар — Ерих фон Фалкенхајн, немачки војсковођа и начелник генералштаба. (†1922) 16. новембар — Луиђи Факта, италијански политичар и премијер. (†1930)
Децембар 4. децембар — Никола Кашиковић, српски публициста. (†1927) 8. децембар — Аристид Мајол, француско-каталонски вајар и сликар. (†1944) 8. децембар — Жорж Мелијес, Француски редитељ. (†1938) 12. децембар — Јанко Лесковар, хрватски књижевник. (†1949) 20. децембар — Ивана Кобилца, словеначка сликарка. (†1926) Непознат датум непознат датум - Дионисије Миковић, српски свештеник и књижевник. (†1942)
Смрти
Јануар
19. јануар — Алберт Ниман, немачки хемичар. (*1834)
Фебруар
21. фебруар — Милутин Петровић, војвода крајинске нахије. (*1791)
Март
10. март — Тарас Шевченко, украјински песник и сликар. (*1814)
Мај
12. мај — Станков Кењо Јанковић, црногорски јунак. (*1797)
Јун 6. јун — Камило Бенсо ди Кавур, италијански политичар. (*1810) 13. јун — Хенри Греј, енглески анатом и хирург. (*1827) 25. јун — Абдулмеџид I, турски султан 1839-61. (*1823) 26. јун — Павел Јозеф Шафарик, словачки и чешки писац, историчар, лингвиста и филолог. (*1795)
Август 9. август — Јаков Живановић, српски политичар. (*1808)
Новембар
20. новембар — Пјер Фредерик Сарус, француски математичар. (*1798)
Децембар
13. децембар — Јосиф Рајачић, карловачки митрополит и патријарх. (*1785)
Дани сећања
__NOTOC__
Категорија:1860-е 61861