Srećko — Feliks Mileker (Vršac, 14. januar 1858. Vršac — Vršac, 26. april 1942) bio je srpski učitelj, kustos, istraživač i publicista. Mnogo je doprineo formiranju muzeja u svom rodnom gradu i kao pionir te oblasti na našim prostorima muzeologiji uopšte.
Biografija Osnovnu i Građansku školu završio je u Vršcu, a 1873. odlazi u Segedin i upisuje se u Učiteljsku školu. Imao je samo jednog sina Rudolfa Milekera, koji je postao poznat vulkanolog i profesor univerziteta u Debrecinu.
Od 1878. godine je radio u Beloj Crkvi kao učitelj. Tu je službovao do 1883. godine, kada prelazi u Vršac. Godine 1885. povereno mu je vođenje Biblioteke, a 1894. postavljen je za kustosa Gradskog muzeja u Vršcu. Godine 1899. pozvan je u Budimpeštu na tečaj za rukovodioce muzeja, prvenstveno za rad u arheološkim zbirkama. thumb|170п|left|Ukaz kralja Aleksandra I Karađorđevića da se Srećko Mileker za svoje zasluge nauci odlikuje ordenom Svetog Save Mileker 1921. počinje sa objavljivanjem serije malih monografija o prošlosti Banata i njegovoj kulturnoj istoriji pod nazivom -{Banater Bücherei}-. Ove sveske su izdavane sve do 1942, a ukupno je objavljeno 73 broja, od kojih je sam Mileker napisao 59. Mileker je svoj prvi rad objavio 1879. godine pod naslovom -{Werschetz im letztem Türken Kriege und Jakob Hennemann}- (Vršac za vreme poslednjeg turskog rata i Jakob Heneman).
Doprinosi i legat thumb|200п|Prva arheološka istraživanja Feliksa Milekera na lokalitetu u Vatinu 1893.Rezultati Milekerovih radova su na nivou svoga vremena i u skladu sa tadašnjim normativima i dostignućima nauke. Muzej koji je osnovao i vodio od samog početka pa do svoje smrti izgradio je kao istraživačku ustanovu sa bogatim zbirkama, naročito arheološkom koja zauzima značajno mesto na jugu Karpatskog basena, pa je stoga često u središtu pažnje arheologa širom Evrope.
Mileker je bio aktivan i veoma angažovan na više strana. Godine 1880. izabran je za redovnog člana Banatskog istorijskog i arheološkog društva u Temišvaru (-{Dél-magyarországi Történelmi és Régészeti Társulat}-). Godine 1901. izabran je za redovnog člana Mađarskog numizmatičkog društva (-{Magyar Numizmatikai Társulat}-). Literarno društvo iz Temišvara, -{Arany János Társaság}-, izabralo je Milekera za svog člana zbog radova iz toponomastike, a on je iz ove oblasti održao pristupnu besedu. Takode je bio član Prirodoslovnog društva Banata u Temišvaru (-{Délmagyarországi Természettudományi Társulat}-), član Mađarskog društva za antropologiju i arheologiju, a Mileker je i saosnivač Nemačkog udruženja za praistoriju (-{Deutsche Gesellschaft für Vorgeschichte}-) u Berlinu. Suosnivač je Nemačkog učiteljskog udruženja u Temišvaru, koje je osnovano 1909. godine. Iste godine je odlikovan i Ordenom Svetog Save -{IV}- reda, a 1928. dobija počasnu povelju Instituta u Štutgartu za uspešan razvoj Muzeja i Biblioteke, za arheološka i kulturno-istorijska istraživanja i objavljivanje radova o Banatu, kao i za publikovanje monografija mnogih mesta i pokretanje edicije -{Banater Bücherei}-. Akademija u Minhenu odlikovala je Milekera 1934. godine srebrnom medaljom za zasluge.
Na predlog Muzejskog odbora Senat grada Vršca proglasio je Milekera za doživotnog kustosa Gradskog muzeja i biblioteke u Vršcu, a Geteova zadužbina (-{Die Johann Wolfgang von Goethe — Stifung}-) u Vajmaru posmrtno mu je dodelila 1942. godine nagradu Princ Eugen.Anica Medaković: Feliks Mileker, Gradski muzej Vršac, 2008.
Odabrana dela Od važnijih i ujedno obimnijih njegovih radova se ističu: Povesnica slobodne kraljeve varoši Vršca (1886). Knjiga je objavljena u dva toma, istovremeno na tri jezika: srpskom, nemačkom i mađarskom, a izašla je povodom milenijuma Ugarske. -{Délmagyarország régisegleletei a Honfoglalás elotti időkből}- (Starine Južne Ugarske do vremena zauzeća zemlje). To je iscrpan arheološki katastar, objavljen prvo u nastavcima u časopisu „-{Történelmi és régészeti értesitő}-” u vremenu od 1896. do 1906. godine. -{Vattinai őstelep}- (Praistorijsko naselje u Vatinu) objavljeno je 1905. godine. -{Délmagyarország középkori földrajza}- (Srednjovekovna geografija Južne Ugarske). Ovo delo je takođe prethodno objavljeno u nekoliko nastavaka u „-{Tört. és rég. ért.}-” a kao posebna knjiga u dva toma 1915. godine. Letopisi opština Podunavske oblasti — -{II}- Banatski deo. Pančevo, 1929. pp. 103–183. Vorgeschichte aus Banats (Praistorija Banata). Ova studija predstavlja sintezu Milekerovog rada na arheologiji. Objavljena je u četiri nastavka, u Starinaru od 1937. do 1940. godine. Poslednji deo o gvozdenom dobu je nedovršen ostao u rukopisu.
Vidi još Gradski muzej Vršac Vatinska kultura
Reference
Literatura Dušan Belča, Javor Rašajski, Ivan Kalnak: -{Vršac Forever}-, Vršac, 2006. Bogdan Brukner: Felix Mileker osnivač moderne arheologije u Panoniji. Glasnik 'Humboltovog Kluba Srbije' br.4/1997
Категорија:Рођени 1858. Категорија:Умрли 1942. Категорија:Вршчани Категорија:Српски учитељи Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве Категорија:Полихистори Категорија:Сахрањени у Вршцу