Војин Ракић (Београд, 1967) српски је филозоф и политиколог. Аутор је више дела на енглеском и српском језику, међу којима је "Како побољшати моралност" (), "Крајње побољшање моралности" (), Историја и будућност правде ().
Нова етичка теорија
У две своје најновије књиге, обе из 2021. године у издању "Спрингер" (), "Како побољшати моралност" () и "Крајње побољшање моралности" () Ракић даје преглед досадашњих (био)етичких теорија и предлаже нову теорију за коју доказује да постаје супериорна етичка теорија и да ће се њена доминација показати у релативно блиској будућности. Назива је "теоријом крајње моралности" ().
У "Историја и будућност правде" Ракић заступа телеолошку тезу да историју (на дуги рок) одликује развој морала и правде, као и да ће се стање „савршене правде” остварити на крају историјског развоја човечанства под условом да историја траје бесконачно дуго. Друга Ракићева дела су -{A Theory of the Normative Will}-, -{Hegemony, Culture and Human Resources in Politics}-, Крај историје и либерализација српске идеје, као и Либерализовање Србије - политичка елита које нема и социјална психологија аутодеструкције.
Кант Неки од значајнијих Ракићевих радова бране тезу да се кључни путокази за Кантово схватање међународних односа налазе у, за политичке филозофе, углавном заобиђеном делу Религија у границама чистог ума.http://www.routledge.com/books/details/9780415817295/ Vojin Rakić et al.(eds), 2013, The Semantics of State Building, Routledge
Морално побољшање Последњих година Ракић је посвећен биоетици. Развио је концепцију моралног побољшања, чак и уз помоћ медицинских интервенција (окситоцин, неки антидепресиви и др.), чија је оправданост заснована на томе да је добровољно прихваћена од стране субјеката таквих интервенција. У том смислу Ракић је полемисао са Џоном Херисом (који сматра да је довољно когнитивно побољшање биомедицинским средствима) и Ингмаром Персоном и Џулијаном Савулескуом (који сматрају да морално био-побољшање треба учинити обавезним). Последња два аутора и Ракић међусобно су полемисали током 2013. године у -{јез-енг|Journal of Medical Ethics}-.http://jme.bmj.com/content/early/2013/02/13/medethics-2012-100700.full Vojin Rakić, 2013, Voluntary Moral Enhancement and the Survival-at-any-cost Bias, Journal of Medical Ethics
Центар за биоетичке студије Ракић је 2012. године основао Центар за биоетичке студије (ЦБС), реномирану научну установу која окупља највеће биеотичаре света. ЦБС је 2013. године организовао у Београду научну конференцију на којој су своје ставове сучелили Џон Херис, Џулијан Савулеску, Питер Сингер и Војин Ракић.http://www.csb.eu.com Centar za bioetičke studije Ова расправа је настављена, односно подигнута на виши ниво у октобру 2015. године конференцијом "Побољшање разумевања побољшања" у организацији Центра за биоетичке студије и Хејстингс центра, на којој су излагачи били Џон Херис и Ерик Перенс. Оба догађаја организована су у Београду. У 2017. години Центар за биоетичке студије, Њујоршки универзитет и Хејстингс центар одржали су конференцију "Едитовање генома: биомедицинске и етичке перспективе". На овој конференцији се такође окупила међународна група експерата, а конференцију је отворила Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић.
Академски рад и друштвена улога Ракић је дипломирао филозофију у Србији, а докторирао политичке науке на Универзитету Ратгерс у САД. Радио је на Универзитету Твенте у Холандији. После 2000. године био је саветник Уједињених нација у Влади Србије. У том периоду је, у тесној сарадњи са тадашњим премијером Зораном Ђинђићем, руководио стручним тимовима који су обавили функционалне анализе у пет министарстава српске Владе. Циљ тих анализа био је унапређење ефикасности рада државне управе.
Од почетка 2020. године Ракић је редовно јавно иступао у медијима критикујући политику председника и Владе Србије због употребе противпандемијксих мера (ковид-19) ради учвршћивања аутократске власти, кривотворења података о броју преминулих од ковид-19, као и због организације нефер и недемократских избора 2020. године.
Ово је довело до покушаја блаћења Ракићевог дела у про-владиним медијима (посебно у таблоидима), а и од стране председника Републике, Александра Вучића, лично. То је довело до тога да више десетина најпознатијих етичара, филозофа и научника света упути Влади САД и институцијама ЕУ отворено писмо подршке Војину Ракићу, у коме траже да утичу на Александра Вучића да повуче неистине о Ракићу и да му се јавно извиниhttps://direktno.rs/politika/316216/vojin-rakic-progon-rezimski-mediji-pandemija-aleksandar-vucic.html ''. После тог отвореног писма, кампања блаћења Војина Ракића од стране власти у Србији одмах је обустављена.
Ракић је добар део свог живота провео ван Србије (у Холандији, САД, Чешкој и Италији). Од 2001. године живи у Београду, где ради као професор Универзитета. „ Одабрани чланци
Rakić, V. and Ćirković M. .
Rakić, V. (2014). „Voluntary Moral Bioenhancement Is a Solution to Sparrow's Concern |journal=American Journal of Bioethics|volume=14|issue=4|pages=37–38}}
. . . In: Semantics of Statebulding: Language, Meanings and Sovereignty, eds Nicolas Lemay-Hebert, Nicholas Greenwood Onuf, Vojin Rakic and Petar Bojanic (co-author with Nicolas Lemay-Hebert and Nicholas Onuf). In: Semantics of Statebulding: Language, Meanings and Sovereignty, eds Nicolas Lemay-Hebert, Nicholas Greenwood Onuf, Vojin Rakic and Petar Bojanic . . . In: Bioethik ‒ Medizin ‒ Politik / Bioethics ‒ Medicine ‒ Poltitics, ed. Walter Schweidler, . (on-line first version: on-line first. . South East Europe Review, 2003. (01+02),. . In: Southeast European Security: Threats, Responses, Challenges, ed. Albreacht Schnabel. .
Одабране књиге Rakić, V. (2021). How To Enhance Morality. 2021. Dordrecht, NL: Springer. Rakić, V. (2021). The Ultimate Enhancement of Morality. 2021. Dordrecht, NL: Springer . 2019. Guest editor (with Arthur Caplan) of the Special Issue of the Cambridge Quarterly of Health Care Ethics: . . 2017. Guest editor (with John Harris) of the Special Issue of the Cambridge Quarterly of Health Care Ethics: . Rakić, V. (2013). Semantics of Statebulding: Language, Meanings and Sovereignty (co-editor with Nicolas Lemay-Hebert and Nicholas Greenwood Onuf and Petar Bojanić). London: Routledge. Rakić, V. (2010). A Theory of the Normative Will. Belgrade: Faculty of Economics and Political Science. Rakić, V. (2004). History and Future of Justice. Belgrade: Faculty of Organizational Sciences and VVMZ. Rakić, V. (2003). Hegemony, Culture and Human Resources in Politics. Belgrade: United Nations Development Program and the Faculty of Organizational Sciences. Rakić, V. (2006). Liberalizovanje Srbije: Politička elita koje nema i socijalna psihologija autodestrukcije. Beograd: Centar za razvoj liberalizma i Fakultet za menadžment. Rakić, V. (2004). Kraj istorije i liberalizacija srpske ideje. Beograd: Fakultet za menadžment.
Референце
Спољашње везе Centar za bioetičke studije. На помолу дизајнирање беба („Политика”, 16. април 2016) Млађима предност на респиратору - интервју (”Политика”, 13. април 2020) Опомене због неистина о Ракићу („Фонет”, 9. октобар 2020)
Категорија:Рођени 1967. Категорија:Српски филозофи Категорија:Српски професори Категорија:Доктори политичких наука Категорија:Политиколози из Београда