Мирослав Тохољ (Љубиње, 11. април 1957 — Београд, 23. јул 2021) био је српски књижевник, политичар и некадашњи министар информисања у Влади Републике Српске.
Биографија Рођен у Љубињу 11. априла 1957. године. Средњу школу завршио је у Требињу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву. На Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави од 1980. до 1983. апсолвирао је лекторске студије словачког језика и културе. Краће вријеме радио је као сарадник у ИП "Свјетлост". Радио је као секретар у Удружењу књижевника СР БиХ (1984-1988). Покренуо је и уређивао у Сарајеву недељник Јавност (1990-1995), један је од оснивача Српске демократске странке, члан Главног и Извршног одбора, потпредседник Политичког савјета.
До почетка рата 1992. живео је у Сарајеву, од 1992. до 1997. на Палама код Источног Сарајева, где је био члан српског политичког руководства и посланик у Народној скупштини Републике Српске. Током Одбрамбено-отаџбинског рата, од јануара 1993. до децембра 1995. године, био је министар информисања Републике Српске, а после рата краће време министар без портфеља и генерални директор Српске радио-телевизије. На првим послијератним парламентарним изборима изабран је за посланика у Народној скупштини Републике Српске. Од 1998. живио је у Београду. Децембра 2015. изабран је за дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске. Преминуо је 23. јула 2021. у Београду.
Носилац је Ордена Његоша I и II реда, Сребрног грба Републике Српске и Октобарске споменице 1991.
Књижевни рад У 22. години, још као студент, објавио је роман написан необичним језиком и стилом, који га је сврстао у ред најзанимљивијих млађих југословенских писаца и донио му годишњу награду издавача. Двије године касније, исти сарајевски издавач објавио му је књигу новела поводом које је књижевна критика представила Тохоља као најизразитијег постмодерног аутора у СР БиХ. И ова књига награђена је годишњом наградом "Свјетлости" за најбољу књигу и годишњом наградом Књижевне омладине БиХ.
Године 1986. београдски издавач "Филип Вишњић", у познатој библиотеци "Албатрос", објавио је Тохољев роман "Господар срца", за који је добио награду Удружења књижевника БиХ за најбоље књижевно дјело и награду Заједнице културе града Сарајева. Наредни Тохољев роман "Стид" штампан је такође у Београду, а жири га је уврстио у најужи избор за НИН-ову награду. У завршном гласању био је другопласирани, а поједини дијелови романа преведени су и штампани на страним језицима. Тохољева двотомна "Црна књига - патње Срба у БиХ 1992–1995." награђена је специјалним признањем за издавачки подухват на Салону књига у Новом Саду 2001. године.
Роман "Кућа Павловића" награђен је 2002. наградом "Бранко Ћопић", коју додјељује Ћопићева задужбина при САНУ. Књига приповједака "Мала Азија и приче о болу" награђена је 2003. наградом Задужбине "Иво Андрић", а "Венчање у возу" наградом "Борисав Станковић" за најбољу књигу прозе објављену 2007. на српском језику. Роман "Звона за Тројицу" награђен је наградама "Светозар Ћоровић" и годишњом наградом ревије "Збиља" 2012. године. О књижевном дјелу овог писца објављено је више од стотину студија, приказа и осврта, у којима се из различитих аспеката указује на његове стилске, језичке, тематске и структуралне особености.
Крајем децембра 2015. Тохољу је додијељено национално признање "Вукова награда" за "дугогодишњи допринос развоју културе и оданост вуковским идеалима".
Награде и признања Награда Свјетлости за прву објављену књигу (1980) Награда Свјетлости за најбољу књигу (1982) Награда Књижевне омладине БиХ за најбољу књигу (1982) Годишња награда Удружења књижевника БиХ за роман „Господар срца“ (1988) Годишња награда културне заједнице града Сарајева за роман „Господар срца“ (1988) Специјална награда 7. салона књиге у Новом Саду за „Црну књигу“ (2001) Награда Задужбине Бранко Ћопић за роман „Кућа Павловића“ (2002) Награда Иво Андрић за књигу „Мала Азија и приче о болу“ (2003) Награда Борисав Станковић за књигу „Венчање у возу“ (2008) Награда Светозар Ћоровић за роман „Звона за Тројицу“ (2011) Годишња награда ревије Reality (Збиља) за прозу (2011) Вукова награда (2015) Орден Његоша првог реда Орден Његоша другог реда Сребрни грб Републике Српске (1991—2013) Октобарска споменица 1991 (2015)
Дела Романи То снива лампарија (1979) Господар срца (1987) Стид (1989) Кућа Павловића (2001) Звона за Тројицу (2010) Сестре (2013)
Књиге приповедака Апотекаркин рај и мушке ствари (1981) Мала Азија и приче о болу (2002) Венчање у возу (2007) Отгадай - кто погиб (избор) (Твер-Москва, 2013) Врста која изумире (избране приповетке) (2016)
Есеји Размишљања под притиском (2008) Недеље неопеваног јада (2012)
Публицистичка дела Црна књига – патње Срба у Босни и Херцеговини 1992-1995 Свети ратници и рат у Босни и Херцеговини (2001) Ноћна пошта – преписка са Радованом Караџићем 1996-2004 (2008)
О писцу Тохољ – о рату и књижевности (Јован Јањић)(1996) Тамна лепота брисаног простора – Проза Мирослава Тохоља (Анександар Дунђерин)(2016)
Референце
Спољашње везе Мирослав Тохољ - интервју („Новости“, 28. август 2011) Мирослав Тохољ - интервју („Политика“, 23. септембар 2011) Печат: Беда књижевне лажи или поетика политкоректности, 19. 1. 2012. Печат: Родољубље је прикладна реч, 30. 8. 2012. Мирослав Тохољ - интервју („Печат“, 18. јул 2014)
Категорија:Рођени 1957. Категорија:Умрли 2021. Категорија:Љубињци Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски политичари Категорија:Политичари из Републике Српске Категорија:Бивши министри Републике Српске Категорија:Добитници Андрићеве награде Категорија:Добитници Вукове награде Категорија:Добитници Награде Борисав Станковић Категорија:Добитници Награде Светозар Ћоровић Категорија:Добитници Награде Бранко Ћопић