Радослав Петковић (Београд, 21. јул 1953 — Нови Сад, 27. октобар 2024) био је српски књижевник. Аутор је пет романа, две књиге прича и седам књига есеја. Превођен је на француски, немачки, грчки, мађарски, италијански, руски и словачки језик.
Биографија Мајка му је била професорка француског језика, отац инжењер. У Београду је завршио гимназију, а 1982. дипломирао је на групи за југословенску и општу књижевност на Универзитету у Београду.
Од 1983. до 1987. био је главни уредник часописа Књижевна критика. Од 1988. до 1994. године радио је као секретар Задужбине Иве Андрића. У периоду од 1994. до 2001. године деловао је у статусу слободног уметника. Од 2001. до 2004. године био је генерални директор Завода за уџбенике и наставна средства у Београду. Од фебруара 2009. па до одласка у пензију 2018. у Покрајинском секретаријату за културу АП Војводине био је заменик секретара и помоћник.
Бавио се превођењем са енглеског: преводио је прозу Толкина, Честертона, Роберта Луиса Стивенсона и Данијела Дефоа. Током деведесетих био је колумниста „НИН”-а, дневног листа „Демократија”, као и стални сарадник „Времена” и „Европљанина”. Више од десет година био је редовни колумниста најтиражнијег српског дневног листа „Блиц”. Од 1993. био је аутор Времена књиге, од 1996. Стубова културе, а од 2014. Лагуне.
Живео је у Београду до 2000, када се преселио у Панчево. Од 2006. живео је у Новом Саду, са супругом Владиславом Гордић Петковић.
Преминуо је у Новом Саду 27. октобра 2024. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Награде
Награда „Милош Црњански”, за роман Пут у Двиград, 1981. Андрићева награда, за књигу приповедака Извештај о куги, 1989. Борбина награда, за роман Судбина и коментари, 1993. Награда „Меша Селимовић”, за роман Судбина и коментари, 1994. НИН-ова награда, за роман Судбина и коментари, 1994. Награда књижевног клуба „Jazzbina”, за роман Судбина и коментари, 1994. Награда „Златни сунцокрет”, за књигу приповедака Човек који је живео у сновима, 1999. Награда „Рамонда сербика” за вишегодишње стваралаштво које је оставило посебан печат у историји савремене српске књижевности 2008. Награда „Борисав Станковић”, за роман Савршено сећање на смрт, 2009. Награда „Душан Васиљев”, за књигу есеја Колумбово јаје, 2018. Награда „Стефан Митров Љубиша”, 2021. Награда „Вељкова голубица”, 2022.
Дела
Романи Пут у Двиград (1979) Записи из године јагода (1983) Сенке на зиду (1985) Судбина и коментари (1993) Савршено сећање на смрт (2008)
Књиге прича Извештај о куги (1989) Човек који је живео у сновима (1998)
Књиге есеја Оглед о мачки (1995) O Микеланђелу говорећи (2006) Византијски интернет (2007) Употреба вилењака (2008) Догађај године (2010) Средњовековни путовођа (2011, у коауторству са Радивојем Радићем) Колумбово јаје (2017)
Референце
Категорија:Рођени 1953. Категорија:Умрли 2024. Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски књижевници Категорија:Добитници НИН-ове награде Категорија:Добитници Андрићеве награде Категорија:Добитници Награде Борисав Станковић Категорија:Добитници Награде Меша Селимовић Категорија:Добитници Награде Милош Црњански Категорија:Добитници награде Рамонда сербика Категорија:Добитници награде Златни сунцокрет Категорија:Добитници Награде Стефан Митров Љубиша Категорија:Српски преводиоци Категорија:Српски колумнисти Категорија:Студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду