Млетачка република (, касније ; венец. -{Serenìsima Repùblega de Venèsia}-, касније -{Repùblica Vèneta}-),Repùblega Vèneta traditionally known as La Serenissima (; Serenìsima Repùblega de Venèsia била је средњовековна аристократска трговачка република, чији је главни град била Венеција. Постојала је 1100 година, од 697. до 1797. године. Усредсређена на лагуне просперитетног града Венеције, она је инкорпорирала у бројне прекоморске поседе у модерној Хрватској, Словенији, Црној Гори, Грчкој, Албанији и Кипру. Република је током средњег века прерасла у трговачку силу и учврстила ову позицију током ренесансе. Грађани су говорили венецијанским језиком.

Историја Млетачка република, као градска заједница која се касније развија у суверену државу, настаје постанком самог града Венеције, који је основан у 6. веку од стране романизованих житеља покрајине Венетије, на јадранским острвцима покрај области, у бегу од варвара.

До 10. века је признавала власт Византије, кад јој је формално призната независност, након чега се нагло развила и ојачала захваљујући развитку трговине. У тежњи за експанзијом према Истоку постала велики непријатељ Византије и била главни учесник у њеном рушењу 1204. и оснивању Латинског царства.

Од 11. до 13. века проширила је власт на један део Ломбардије, Далмацију, Албанију, Пелопонез, Крит, Кипар и Егејска острва; у 15. веку под њену власт пали су градови Падова, Виченца, Верона, Бреша, Бергамо и др. Експанзија на Јадран почиње 1000. године када је дужд Петар II Орсеоло отргао од хрватске државе већи део Далмације. Нарочиту корист извукла је после четвртог крсташког рата када је добила део Цариграда, Пелопонеза, јонска острва и неограничено право трговине; у периоду 1205—1358. њену врховну власт признао је и Дубровник; тада је била на врхунцу моћи и као највећа поморска средоземна сила с правом је називана „господарицом мора“.

Опадање њене моћи, као и моћи свих трговачких градова у Средоземљу почело је у 16. веку открићем Америке и поморског пута за Индију, јер су се поморски путеви и светска трговина померили са Средоземног мора на Атлантски океан; од 16. века губи источне поседе, које јој отимају Турци (Кипар 1571, Крит 1669. и др.). Независност је коначно изгубила Кампоформијским миром 1797, којим ју је Наполеон I Бонапарта уступио Аустрији, а у периоду 1805—1815. припојио је својим поседима у Италији; у периоду 1815—1866. поново припадала Аустрији, а 1866. ушла у састав Уједињене Италије.

Систем владавине лево|мини|212x212пиксел|Франческо Фоскари, дужд Млетачке републике Млетачком републиком владао је дужд, који је у ранијем периоду владао аутократски, али му је власт касније ограничавана са заклетвом ("promissione" ит. обећање) коју је морао да изговори пред доласком на власт. Том заклетвом део власти преносио је се "Великом већу" које је имало 480 чланова. Дужда је бирала аристократија, и он је владао до своје смрти.

Власт дужда се поново ограничава 1175. када се оснива "Мање веће", кога су сачињавали 6 дуждових саветника, а 1179 формира се "Quarantia", која постаје главни суд. Ове институције се уједињују 1223. у институцију названу "Signoria" (ит. господарство).

Године 1310. оснива се "Десеточлани сабор" који је радио у тајности. На почетку седамнаестог века остатак власти почео је да сматра овај сабор као претњу и радили су на смањењу њиховог утицаја.

Године 1454, оснива се "Врховни суд три државна инквизитора" чији је циљ био заштита безбедности државе и спречавање корупције у земљи. Овај систем био је популаран у ово време и у осталим италијанским земљама. Ово су успевали шпијунажом и надгледањем. Једног "црвеног" инквизитора (названог тако због боје свог одела) бирали су дуждови саветници, а друга два "црна" инквизитора бирао је Десеточлани сабор.Дино Биђонђари "The political ideas of St. Thomas Aquinas"

Венеција је пратила необичан систем владавине, којим је мешала монархију, аристократију, и "демократију" у облику Великог Већа. Овај систем хвалио је Николо МакијавелиНиколо Макијавели, "Discourse on Livy".

Утицај

Политика Млетачка република, као богата аристократска земља, имала је велики утицај на ренесансу и целокупно размишљање људи касног средњег и раног новог века. Открићем новог света млетачка моћ постепено опада, али њен политички модел био је и даље популаран међу филозофима у доба револуција.

Симболи Главни млетачки симбол био је лав св.Марка, који је до дан данас урезан у многим местима бивше млетачке владавине.

Иредентизам Од 2010. па до данас појављује се покрет у италијанском региону Венето који тражи независност за све бивше територије Млетачке републике кроз демократске изборе. Неколико партија које подржавају ову идеју су се појавиле, али за сада ниједна нема представника у Регионалном савету Венета, мада их имају неколицину градских канцелара. Тренутно покрет има мале шансе успеха.

Види још Моченигова линија Млетачка Далмација Марко Поло Османско освајање Балканског полуострва Италијански ратови Историја Византијског царства

Референце

Литература

. Lewes Lewkenor, translator. London: "Imprinted by I. Windet for E. Mattes". The most important contemporary account of Venice's governance during the time of its blossoming; numerous reprint editions; online facsimile.

. . The best brief introduction in English, still completely reliable. . A scathing review of Martin & Romano 2000; also a good summary on the most recent economic and political thought on Venice. . Revised edition of Venice: a Cultural and Literary Companion (2001). ,. The classic "muckraking" essay on the myths of Venice. .

. A standard scholarly history with an emphasis on economic, political and diplomatic history. . The most important study of the life of Renaissance nuns, with much on aristocratic family networks and the life of women more generally.

Johns Hopkins UP. The most recent collection on essays, many by prominent scholars, on Venice. . (in Greek), epim.Pulcheria Sabolea-Melisseide, Ekd.Vergina Athens, (WorldCat, Greek National Bibliography 9217/10, Regesta Imperii, etc.). Princeton UP. The classic of Venetian cultural studies, highly sophisticated. , Itinera Progetti, Bassano del Grappa, Romanin, Samuele (1853), Storia documentata di Venezia, vol. 1, Venice, Pietro Naratovich tipografo editore. . How foreign writers have understood Venice and its art. . On Venetian architecture.

. Foreword by Arnaldo Mauri. Conselve: Think ADV. . Foreword by Arnaldo Mauri. . Foreword by Arnaldo Mauri. Conselve: Think ADV.

Спољашње везе Права прича о опасном путовању Марка Пола кроз Монголско царство (Хроника - Средњовековна историја - Званични јутјуб канал) Млетачка република Списак млетачких ректора и начелника града Будве (1442—1797) Geschichte Venedigs. Politik Sources for the history of the Republic of Venice Interactive map of venetian fortresses & fortified villages in Greece and Aegean sea

Категорија:Историја Италије Категорија:Бивше државе Европе Категорија:Бивше државе на Апенинском полуострву