1851. је била проста година.
Догађаји
Јануар
Марипоски рат (децембар 1850 – јун 1851), познат и као Јосемитски индијански рат, је сукоб између Сједињених Држава и староседелачког становништва калифорнијске Сијера Неваде. Рат се водио првенствено у округу Марипоса и околним подручјима, а изазван је открићем злата у региону. Као резултат војне експедиције, батаљон Марипоса постао је прва неаутохтона група која је ушла у долину Јосемити и Нелдер Гроув.
Фебруар
1. фебруар – Брандтаухер, најстарији сачувани подморнички брод, потонуо је током пробних испитивања у немачкој луци Кил, али су конструктор, Вилхелм Бауер, и двоје чланова посаде преживели. 6. фебруар – Црни четвртак се догодио у Аустралији док су шумски пожари беснели кроз државу Викторију, спаливши око четвртине њеног подручја. 12. фебруар – Едвард Харгрејвс тврди да је пронашао злато у Аустралији. 15. фебруар – У Бостону, Масачусетс, чланови Бостонског комитета за будност против ропства спасили су одбеглог роба Шадраха Минкинса из суднице, након што су га ухапсили амерички маршали.
Март 7. март — У Венецији је први пут је изведена Вердијева опера Риголето .
Април
2. април — Монгкут (Рама IV) је нови краљ Сијама (Тајланда) - крунисан је 15. маја, влада до 1868. 14. април — Цар Фрањо Јосиф изабрао Царевинско вијеће које се састоји од његових одабраника. 20. април — Либерална побуна у Сантјагу, прва фаза Чилеанске револуције - упркос овоме, конзервативац Мануел Монт ће бити изабран у јуну а побуњеници ће бити поражени до краја децембра. 26. април — Побуна официра принудила португалску краљицу Марију II да смени маркиза од Томара и за премијера постави војводу од Салданхе (до 1856).
Мај 1. мај — Одржана је прва Светска изложба, позната под именом Велика изложба 1851. године. Организовао ју је принц Алберт, а изложбу је званично отворила краљица Викторија.
Јун
3. јун — На Топчидеру отворено прво београдско стрелиште. 5. јун — У САД почиње објављивање фељтона "Чича Томина колиба". јун — Вјекослав Карас портретира Омер-пашу Латаса у Травнику, што ће Иво Андрић описати у роману. 15. јун — Јацоб Фусел направио у Пенсилванији прву фабрику сладоледа. 21. јун — Адолф Андерсен и Лионел Киесерицкy одиграли Бесмртну партију у паузи шаховског турнира у Лондону.
Јул
1. јул — Колонија Викторија издвојена из Њу Саутх Велса. На територији је пронађено злато што доводи до златне грознице и великог увећања становништва. 19. јул — Француска национална скупштина одбацила уставне реформе које је предложио председник Бонапарта, такође је укинула опште право гласа како би га лишила подршке. 23. јул — Царевом вољом у Бечу основан Централни институт за метеорологију и земаљски магнетизам, најстарији метео завод на свету. 28. јул — Тотално помрачење Сунца, у нашим крајевима прекривено 80-90% диска. 29. јул — Анибале де Гаспарис открио астероид 15 Евномија, највећи каменитог типа.
Август
16. август — Пароброд СС Балтик прешао Атлантик за 9 дана, 19 сати и 26 минута, чиме је заслужио Плаву врпцу. август, друга половина — Промењена организација Војводства, гроф Коронини је нови гувернер и председник земаљске владе; Војводство Србија и Тамишки Банат подељени у пет окружја (лугошко, темишварско, торонталско, сомборско и новосадско). 18. август — Избија Платински рат између Бразила и Аргентине око утјецаја над Уругвајем, Парагвајем и базеном Рио де ла Плате, аргентинска опозиција се такође бори против диктатора де Росаса. 20. јул — Китоловац Ан Алеxандер потопљен од рањеног кита уљешуре у јужном Пацифику. 20. август — Аустријски цар Франц огласио да укида одговорност бечког министарства (владе) према народномзаступиштву; истовремено од министра-председника и председника скупштине тражи "савет" треба ли задржати устав из 1849. године. 22. август — Јахта Америца победила у трци код Енглеске, по њој ће бити назван трофеј Куп Америка.
Септембар
септембар — Испод Ла Манша положен први подморски комуникациони кабл са одговарајућом заштитом. 18. септембар — Основан Њујорк Тајмс.
Октобар
октобар — Основана новинска агенција Ројтерс. октобар — Кнежев представник (председник владе) Аврам Петронијевић отишао у Цариград на позив турске владе, покушава да покрене питање наследства кнежевског достојанства (тамо ће остати до смрти следећег априла). 24. октобар — Вилиам Ласел открио Уранове сателите Аријел и Умбријел. 31. октобар — Умро је Петар II Петровић Његош, владика и владар Црне Горе; наследиће га следеће године Данило, који се тренутно налази у Санкт Петерсбургу. Његош је првобитно сахрањен у Цетињском манастиру а 1855. пренесен на Ловћен. 31. октобар — Управитељство вароши Београда донело правила за гашење пожара.
Новембар
13. новембар — Отворена железничка пруга Санкт Петерсбург - Москва (Николајевска). 18. новембар — Џорџ V постаје последњи краљ Хановера (до 1866). 26 - 27. новембар — Бомбардовање Салеа: француска морнарица бомбардује марокански град чији су грађани опљачкали француски теретњак.
Децембар
2. децембар — Државни удар у Француској: председник Бонапарте распустио Скупштину, вратио универзално право гласа и најавио уставне промене; оружани отпор је убрзо угушен. 20. децембар — На београдском Топчидеру основана прва казнено-поправна установа у Србији. 20 - 21. децембар — Француски уставни референдум наводно даје огромну већину за председника Бонапарту. 22. децембар — Британски инострани министар Палмерстон принуђен на оставку јер је самовољно честитао Бонапарти на пучу. 24. децембар — Пожар у Конгресној библиотеци САД. 26 - 27. децембар — Британска морнарица бомбардује острво Лагос. 31. децембар — Фрањо Јосиф. издаје Силвестровски патент којим је укинут октроирани аустријски устав из 1849 - неоапсолутизам траје до 1867, до 1859. назива се Бахов апсолутизам.
Рођења
Април
19. април — Ђорђе Крстић, српски сликар. (†1907)
Октобар 2. октобар — Фердинанд Фош, француски маршал
Смрти
Јануар
12. јануар — Алберт Лорцинг, немачки композитор, певач и диригент. (*1801).
Март
15. април — Андрес Кинтана Ро, мексички политичар
Децембар
__NOTOC__
Категорија:1850-е 51851