Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (скраћено РВиПВО), било је један од три вида Југословенске народне армије, намењено за заштиту и превласт у ваздушном простору, као за подршку копненим, поморским и укупним оружаним снагама СФР Југославије. Формално је основано 21. маја 1942. године, у току Народноослободилачке борбе, а са распадом Југославије (1992. године), нестало је у изворном облику и трансформисало се у нова, по новоствореним државама.
У периоду 1945—1992. године, Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВ и ПВО) развијало се у складу са концептом развоја ЈНА, у духу савремене ваздухоплове научне мисли, доктрине и технолошког развоја у свету. Истовремено, развијани су и усавршавани властити кадар, високо школство и флексибилна доктрина примене РВ и ПВО према савременим условима. Ослонац на властите снаге је имао приоритет, те су реализовани резултати у развоју снажног РВ и ПВО, са јаком сопственом научном и технолошком базом, о чему сведочи и извоз око 200 примерака војних авиона из властитог развоја и производње.
У току Другог светског рата, главни задатак РВ, био је борба против окупатора и њихових сарадника, за ослобођење земље и за успостављање друштвеног поретка, пројектованог од Комунистичке партије Југославије. Непосредно по завршетку рата, задаци су се свели на очување успостављеног поретка и заштиту од иностране интервенције.Развој оружаних снага СФРЈ, 1945-1985, Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана, Предговор, група аутора. pp. 5, 27, 28 46, Београд, 1989.
Оснивање и етапни развој Оснивање и развој у току рата мини|300п|Наредба о оснивању Југословенског ратног ваздухопловства Југословенска народна армија, је настала у Народноослободилачкој борби, против фашистичког окупатора. Исто је тако и њен део, Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана, створено у току тога рата и то 21. маја 1942. године, са пребегом два авиона из НДХ, на слободну територију, коју су контролисали партизани, у Босанској крајини. У томе почетном периоду звало се „Југословенско ратно ваздухопловство“, све до формирања посебних јединица за противваздушну одбрану (ПВО) и њихове интеграције у јединствен вид Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране (РВ и ПВО), 1959. године.
Прва етапа стварања ратног ваздухопловства, отпочела је са организовањем илегалног рада у ваздухопловству НДХ и одлуком Фрање Клуза и механичара, стрелца Милутина Јазбеца да пребегну авионом на партизанску слободну територију. Сагласност је дао и водио координацију свих тих акција секретар Обласног комитета за Босанску крајину Ђуро Пуцар Стари. У међувремену је Милутин Јазбец био пребачен са Клузовог авиона на Чајавецов, који је био исто симпатизер и илегалац партизанског покрета. Када је сазнао за намеру и активност ове двојице, заједно су координисали акцију и сва тројица су пребегла са два авиона на слободну територију. Заједно су то извели, да не би дошло до провале, а и из истих безбедносних разлога нису били раније повезани и нису знали за међусобне активности. На аеродрому Урије код Приједора, прво је слетео Клуз са својим Потезом 25 а затим Чајавец и Јазбец, авионом Бреге 19, 21. маја 1942. године. Раније је била припремљена резервна, импровизована полетно-слетна стаза, код села Међувође, али није коришћена за слетање при овом пребегу.
После успешног прелета, ова два авиона са двојицом пилота и механичарем, први задатак је била заштита авиона од напада и уништења из ваздуха. Командант оперативног штаба за Босанску крајину Коста Нађ је наредио пилоту Клузу и њему додељеном механичару Ивици Митрешићу да прелете авионом Потез 25 на импровизовани аеродром у селу Међувође и авион сакрију испод дрвећа. Претходно су направљене макете, ова два авиона од дрвета, које су постављене на ивицу узлетишта аеродрома Урије, ради обмане непријатеља.
Предузете су акције за обезбеђење горива, муниције и авионских бомби. На један од авиона, који је прелетео без митраљеза, уграђен је пешадијски „шарац“. Бомбе су приручно израђиване од водоводних цеви пречника 100 -{mm}-, пуњене са заробљеним експлозивом. Бомбу је пројектовао инжењер Миле Љубичић, а израђиване су у радионици рудника Љубија. Одштампани су први леци за позив припадника оружаних снага НДХ на прелазак на страну партизана. Прво борбено дејство партизанске авијације је било по усташком одреду Црна легија, која је продрла на слободну територију из правца Босанске Дубице, 4. јуна 1942. године. Ефекат је био увећан са задржаним ознакама НДХ, на Клузовом авиону. Усташе су били убеђени да је њихов авион, све док их нису засуле бомбе и митраљески рафали.
Историјски догађаји, везани за стварање и јачање ратног ваздухопловства у Народноослободилачкој борби, нижу се један за другим. Врховни штаб формира прво Ваздухопловно одељење, 16. септембра 1943. године. Са посебном наредбом, Врховни штаб такође формира Прву ваздухопловну базу, 14. октобра 1943. године, са дефинисаним задацима. Основни задатак је био окупљање и организовање кадровске базе и припреме инфраструктуре за прихват ваздухопловне технике из помоћи од савезника. Преко радио-станице „Слободна Југославија“, октобра 1943. године, позвани су сви родољуби ваздухопловци, из земље и иностранства, да се прикључе ваздухопловству Народноослободилачке војске Југославије. На Другом заседању АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. године, Тито је саопштио да је Врховни штаб тражио од савезника испоруку наоружања, у оквиру чега и борбене авионе. На Техеранској конференцији савезника, децембра 1943. године, донета је одлука о војној помоћи југословенским партизанима, где се подразумевала и ваздухопловна техника. Са Југословенско-британским протоколом, 12. марта 1944. године, утврђује се формирање борбене авијације Народноослободилачке војске Југославије, на тлу Африке. Формирана је Прва ваздухопловна ескадрила, наоружана са Спитфајерима, 1. јула 1944. године и Друга ваздухопловна ескадрила, наоружана са Харикенима. Обе ескадриле, убрзо су се после формирања пребазирале у Италију, затим на аеродром Кане на Вису, па затим на Аеродром Пркос и Шкабрње. Све до краја рата, ове две ескадриле су успешно садејствовале са осталим јединицама Југословенске народне армије, у завршним операцијама ослобођења земље. 380п|мини|Спитфајери РВ НОВЈ на ратном аеродрому Шкабрње код Задра, 1944. године. 360п|мини|Харикен РВ НОВЈ, изложен као експонат у Музеју ваздухопловства десно|мини|250п|Први По-2, у Народноослободилачкој војсци, били су у ескадрили за везу. десно|мини|250п|Ратни авион јуришник Иљушин Ил-2. десно|мини|250п|Ратни ловац Јак-3, као експонат у Музеју ваздухопловства. Ратни ловац Јак-9.|десно|мини|250п Југословенски ловац С-49, експонат у Музеју ваздухопловства.|десно|мини|250п мини|десно|250п|Де Хевиланд Москито, варијанта B Mk XX, 1945. година. Југословенски F-47D, у Музеју ваздухопловства, на аеродромуНикола Тесла, у Београду.|десно|мини|250п T-33 Шутинг стар|десно|мини|250п Аеро-2, у Музеју ваздухопловства.|десно|мини|250п Школски авиона Аеро-3 у лету.|десно|мини|250п 213, у Музеју ваздухопловства.|десно|мини|250п У другој половини 1944. године, из састава ових ескадрила издваја се ваздухопловно одељење, које на Вису стално дежура у намени противваздушне одбране острва. Исте године и на другим локацијама организована је противваздухопловна одбрана, са заробљеним наменским противавионским митраљезима и топовима. Врховни штаб, формирао је при свима штабовима већих јединица, референте за прихват војне помоћи савезника, евакуацију рањеника и садејство авијације са јединицама Народноослободилачке војске Југославије, 8. септембра 1944. године. У току септембра 1944. године, Народноослободилачка војска Југославије заузима аеродром Залужине, заробљава 11 авиона (5 исправних). Од заробљених и прелетелих авиона и од добровољаца из Петог корпуса и пребеглих ваздухопловаца из НДХ, формира се Прва партизанска ескадрила са аеродромском базом, која је садејствовала са аеродрома Бугојно у ослобађању Бање Луке. Формира се и ескадрила за везу Врховног штаба Народноослободилачке војске, од 4 авиона Поликарпов По-2, добијена од Совјетског Савеза и од шест пребеглих из НДХ. Ескадрила је прелетела, у новембру 1944. године, у Земун и укључена је у транспортну авијацију. Одлуком Врховног штаба Народноослободилачке војске повучени су наши ваздухопловци из састава РАФ-а, који су заједно са припадницима Омладинског батаљона и делом састава Прве ваздухопловне базе, послати на школовање у СССР. Од те групе ваздухопловаца је формиран 554. јуришни ваздухопловни пук, у Грозном, 3. марта 1945. године и 254ти ловачки пук, у Краснодару, 1. маја 1945. године. Оба пука прелећу у Југославију, 17. јула 1945. године. Јуришни на аеродром у Сомбору, а ловачки у Земун. По прелету су добили југословенске формације, Први јуришни пук и Први ловачки пук. Тито је 21. септембра 1944. године, у Москви, закључује споразум о совјетском наоружавању две ваздухопловне дивизије и школовању ваздухопловног кадра, у Совјетском Савезу. На основу тога споразума, формирана је „Група Витрук“, са једном ваздухопловном ловачком и једном јуришном дивизијом и шест ваздухопловних батаљона, из састава 17ге ваздухопловне армије, која је садејствовала са Црвеном армијом и са Народноослободилачком војском, на тлу Југославије. Ова ваздухопловна групација се трансформисала, са југословенском попуном људства, у периоду од новембра 1944. до марта 1945. године, у дивизије ЈРВ, са саставом од 11те ловачке ваздухопловне дивизије, коју су сачињавали 111ти, 112ти и 113ти ловачки ваздухопловни пукови, 42ге јуришне ваздухопловне дивизије, коју су сачињавали 421ти, 422ти и 42ћи јуришни ваздухопловни пукови и 9те ваздухопловне обласне команде, са шест аеродромских батаљона и штаба Групе ваздухопловних дивизија. Дивизије су биле попуњене са ратним, трофејним авионима. Ловачка дивизија са познатим совјетским ловцима Јак-3 и Јак-9, а јуришна превасходно са Иљушин Ил-2. Формирана је подофицирска ваздухопловна школа у Новом Саду, 3. фебруара 1945. године и пилотска школа у Земунику, код Задра, 14. марта 1945. године. То је био основ развоја школства у РВ и ПВО. Падобрански батаљон, формиран је 15. октобра 1944. године од добровољаца бораца Народноослободилачке војске. Батаљон је имао четири чете, свака по три вода, са укупно 160 падобранаца. Наредбом Врховног команданта Народноослободилачке војске, формиран је Штаб РВ у Земуну, 29. октобра 1944. године (на слици доле је копија наредбе). По ослобођењу Земуна, новембра 1944. године, формиране су радионице и обнова фабрике авиона Икарус, у функцији оправке и ремонта авиона и друге ваздухопловне технике.Чувари нашега неба, Партизанска авијација, Енвер Ћемаловић. pp. 33–39, Војноиздавачки завод, Београд 1977.Чувари нашега неба, Партизанска авијација, Чеда Јањић. pp. 43–49, Војноиздавачки завод, Београд 1977.
Послератни период развоја Непосредно по завршетку рата, задаци РВ, били су слични као и за целу ЈНА, а то су: Смештај људства и стварање најнужнијих услова за рад, обуку по јединицама и командама, као и поправку разрушене и оштећене инфраструктуре. Организацијско и формацијско сређивање стања у РВ, на основу расположивих кадрова, њихов распоред по врстама авијације, позадине, команди, институција, школа и ваздухопловне индустрије. Устројавање ваздухопловних прописа, правилника и процеса одржавања и ремонта ваздухопловне технике и обезбеђења резервних делова. Стварање школског система за пилоте и све ваздухопловне службе, посебно за ваздухопловнотехничку.
Поред сталног стручног усавршавања и повећавања нивоа обучености целог састава РВ, вршена је и његова организацијска и структурална доградња, сагледавајући перспективу и стратегијску улогу овога вида оружаних снага земље, у склопу њеног геополитичког положаја у свету. Формирани су: Ваздухопловноопитни центар, 10. августа 1945. године. Ваздухопловновојно училиште, 12. септембра 1945. године, за школовање пилота и извиђача. Ваздухопловномедицински институт, 11. новембра 1945. године. Ваздухопловнотехнички институт, 10. августа 1946. године.