Џорџ Смит Патон Мл. (; Сан Габријел, 11. новембар 1885 — Хајделберг, 21. децембар 1945) био је амерички генерал. Патон је командовао Седмом (на Медитерану) и Деветом (у Француској и Немачкој) армијом САД у Другом светском рату.
Патон је рођен 1885. године. Похађао је Вирџинијски војни институт и Војну академију Сједињених Америчких Држава у Вест Поинту. Студирао је мачевање и дизајнирао коњичку сабљу М1913, која је позната и као Патон сабља. Такмичио се у модерном петобоју на Летњим олимпијским играма 1912. у Стокхолму у Шведској.
Он се по први пут укључио у војне сукобе током експедиције Панча Виља 1916, прве војне акције Сједињених Америчких Држава користећи моторна возила. Борио се у Првом светском рату као део новог тенковског корпуса америчких експедиционих снага: командовао је америчком тенковском школом у Француској, затим је водио тенковске јединице у борбу и био је рањен пред крај рата. У међуратном периоду, Патон је постао кључна фигура у развоју војне доктрине оклопног рата. Био је на бројним штабним функцијама широм земље. Приликом уласка Сједињених Америчких Држава у Други светски рат, командовао је 2. оклопном дивизијом.
Патон је повео америчке трупе у део рата на Медитерану и инвазијом на Казабланку током Операције Бакља 1942. и убрзо се показао као ефикасан командант брзом рехабилитацијом деморализованог II корпуса. Командовао је Седмом армијом САД током савезничке инвазије на Сицилију, где је био први савезнички командант који је стигао до Месине. Тамо је био уплетен у контроверзу након што је ошамарио два војника која су била у шоку због гранатирања и био је привремено уклоњен из командног ланца на бојном пољу. Имао је кључну улога у операцији Фортитјуд, војној кампањи обмане савезника ради реализације операције Оверлорд. На почетку инвазије западних савезника на Француску, Патон је добио команду над Трећом армијом, која је водила веома успешну брзу офанзиву, возећи оклопна возила широм територије Француске. Под његовим одлучним вођством, Трећа армија је преузела вођство у ослобађању опкољених америчких трупа код Бастогнеа током Арденске битке, након чега су се његове снаге до краја рата зашле дубоко у нацистичку Немачку.
Током савезничке окупације Немачке, Патон је именован за војног гувернера Баварске, али је смењен због агресивних изјава према Совјетском Савезу, симпатија према нацистичкој Немачкој и погрдних изјава према Јеврејима. Командовао је Петнаестом армијом Сједињених Америчких Држава нешто више од два месеца. Био је тешко повређен у саобраћајној несрећи и преминуо је у Немачкој дванаест дана касније, 21. децембра 1945. године.
Колоритни имиџ генерала Патона, чврст карактер и успех на бојном пољу где је командовао повремено су били у сенци његових контроверзних јавних изјава. Његову филозофију вођења трупа са фронта и способност да инспирише трупе говорима који држе пажњу, садрже вулгарности, као што је његово чувено обраћање Трећој армији, су војници којима је командовао добро прихватали, али су их много мање прихватали савезници и висока команда.. Његово слање Оперативне групе Баума, која је од почетка била осуђена на пропаст, са задатком да ослободи његовог зета, потпуковника Џона К. Вотерса, из логора за ратне заробљенике, додатно је нарушило његов положај код надређених. Патонов нагласак на брзим и агресивним офанзивним акцијама показао се ефикасним, а његови противници у врховној команди Вермахта су га високо ценили. Награђивани биографски филм објављен 1970. године, Патон, помогао је популаризацији његовог имиџа.
Рани живот мини|Ен Нита Вилсон Патон, Патонова сестра. Била је верена за Џона Џеј Першинга 1917–18. Џорџ Смит Патон млађи је рођен 11. новембра 1885. у предграђу Лос Анђелеса, Сан Габријел, Калифорнија, у породици Џорџа Смита Патона старијег и његове супруге Рут Вилсон, ћерке Бенџамина Дејвиса Вилсона, други градоначелник Лос Анђелеса и Маргарет Херефорд, удовица из Вирџиније. Богата породица Патон живела је у Лејк Винјарду, који је изградио Бенџамин Вилсон, на 52 хектара, у данашњем Сан Марину, Калифорнија. Патон је имао млађу сестру, Ен, која је имала надимак Нита. Нита се верила за Џона Џеј Першинга, Патоновог ментора, 1917. године, али је веридба прекинута због дуже раздвојености током Першинговог времена у Француској током Првог светског рата.
Као дете, Патон је имао потешкоћа да научи да чита и пише али је на крају превазишао ове проблеме и у одраслом добу је био познат као страствени читалац. Образовали су га од куће све до једанаесте године, након чега је уписан у класичну школу за дечаке Стивена Катера Кларка, приватну школу у Пасадини. Патон је описан као интелигентан дечак и био је начитан у области класичне војне историје, посебно о подвизима Ханибала, Сципиона Африканца, Јулија Цезара, Јованке Орлеанке и Наполеона Бонапарте, као и о подвизима породичног пријатеља Џона Синглтона Мозбија, који је често долазио у кућу породице Патон када је Џорџ био дете. Такође је био посвећен јахању.
Патон никада није озбиљно размишљао о каријери мимо војске. Са седамнаест година тражио је пријем у Војну академију Сједињених Држава у Вест Поинту у Њујорку. Такође се пријавио на неколико универзитета и примљен је на Принстон, али се на крају одлучио за Вирџинијски Војни институт (VMI), који су похађали његов отац и деда. Школу је похађао од 1903. до 1904. године, и иако се мучио са читањем и писањем, изузетно је пролазио приликом инспекција униформа и изгледа, као и током војних вежби.
Док је био на школовању у ВМИ, сенатор Томас Р. Бард га је номиновао за даље школовање на Вест Поинту. Био је иницијатор Бета комисије Капа Алфа реда.
Током прве године на Вест Поинту, Патон се лако прилагодио рутини. Међутим, његов академски успех је био толико лош да је био приморан да понавља прву годину након што је пао годину због оцена из математике. Истицао се у војним вежбама, иако је његов академски успех остао просечан. Био је кадетски водник у првој години, а ађутант кадета на завршној години. Био је део и фудбалске репрезентације, али је повредио руку и у неколико наврата је престао да игра. Уместо тога, окушао се у мачевању и атлетици и специјализовао се за модерни петобој. У овом спорту се такмичио на Летњим олимпијским играма 1912. у Стокхолму, а завршио је на петом месту, иза четири Швеђана.
Дипломирао је као 46 од 103 кадета у класи, на Вест Поинту, 11. јуна 1909, и добио је звање потпоручника у коњичком огранку војске Сједињених Америчких Држава.
Патон се оженио Беатрис Банинг Ајер, ћерком бостонског индустријалца Фредерика Ајера, 26. маја 1910. године на Беверли Фарми, Масачусетс. Имао је 24 године када се оженио. Имали су троје деце, Беатрис Смит (рођена марта 1911), Рут Елен (рођена фебруара 1915) и Џорџа Патона IV (рођен децембра 1923). Патонова супруга Беатрис умрла је 30. септембра 1953. од руптуре анеуризме након што је пала док је јахала коња у лову са братом у Ловачком клубу у Јужном Хамилтону, Масачусетс.
По верском опредељењу, Патон је био епископалац.
Преци Породица Патон је била енглеског, ирског, шкотско-ирског, шкотског, француског и велшког порекла. Његова прабака је потицала из аристократске велшке породице, пореклом од многих велшких лордова Гламоргана; многи Патонови преци по овој линији су били ратници и војсковође. Патон је веровао да је у претходном животу живео као војник и поносио се мистичним везама са својим прецима. Иако није директно потицао од Џорџа Вашингтона, Патон је по неким прецима енглеским колонистима био у сродству са прадедом Џорџа Вашингтона односно био је његов далеки рођак.
Такође је потицао од енглеског краља Едварда I преко Едвардовог сина Едмунда од Вудстока, 1. грофа од Кента. Породично веровање је очувало предање да породица Патон потиче од шеснаест барона који су потписали Magna Carta. Патон је веровао у реинкарнацију и наводио је да се борио у претходним биткама и ратовима. Порекло му је било веома важно и чинило је централни део његовог идентитета.21st Century Patton: Strategic Insights for the Modern Era edited by J. Furman Daniel III, Први Патон на територији Северне Америке био је Роберт Патон, рођен у Еру у Шкотској. Емигрирао је у Калпепер у Вирџинији из Глазгова 1769. или 1770.
Деда Џорџа Патона, млађег по оцу, био је Џорџ Смит Патон, који је командовао 22. пешадијским пуком Вирџиније под Џубалом на почетку Америчког грађанског рата и погинуо у Трећој бици код Винчестера, док је његов праујак Волер Т. Патон погинуо у Пикетовом јуришу предводећи 7. пешадијски пук Вирџиније током битке код Гетисбурга. Патон такође води порекло од Хјуа Мерсера, који је погинуо у бици код Принстона током Америчког рата за независност. Патонов отац, који је дипломирао на Вирџинијском Војном институту (ВМИ), постао је адвокат, а касније и окружни тужилац округа Лос Анђелес. Патонов деда по мајци био је Бенџамин Дејвис Вилсон, трговац који је био други градоначелник Лос Анђелеса.
Његов отац је био богат ранчер и адвокат који је поседовао земљиште и ранч величине 400 хекатара, у близини Пасадене, Калифорнија. Вилсон се оженио девојком из једне од првобитних породица насељеника из Јужне Калифорније, Рамоном Јорба, која је била ћерка истакнутог калифорнијског (шпанског и мексичког досељеника у Калифорнији) Бернарда Јорбе, по коме је град Јорба Линда назван. Патон је такође потомак француског хугенота Луја Дибоа.. University of Wisconsin-Madison,,.
Личност Многи савремени психолози и историчари верују да је Џорџ С. Патон имао нарцистички поремећај личности.
Рана војна каријера Патонова прва војна дужност била је у 15. коњичком пуку у Форт Шеридану, Илиноис, где се показа као марљив вођа који је импресионирао претпостављене својом посвећеношћу. Крајем 1911, Патон је пребачен у Форт Мајерс, у Вирџинији, где су били стационирани многи виши војни руководиоци. Патон се спријатељио са војним секретаром Хенријем Л. Стимсоном и службовао је на позицији његовог војног помоћника, поред редовних дужности интенданта. Патон је имао пискав глас и бринуо се да ће му то онемогућити да инспирише своје трупе."Patton: Loved, Hated, Appreciated", Richard Sassaman, www.americainwwii.com, 2018. Retrieved October 27, 2022
Олимпијске игре 1912. десно|мини|Патон (десно) мачује у модерном петобоју на Летњим олимпијским играма 1912. Због показаних вештина у трчању и мачевању, Патон је изабран као војни учесник у дисциплини модерни петобој на Олимпијским играма 1912. у Стокхолму, Шведска. Патон је био једини Американац међу 42 петобојца, који су сви били официри. Патон је заузео двадесет и прво место у стрељаштву, седмо у пливању, четврто у мачевању, шесто у јахању и треће у трци, завршивши укупно на петом месту и првом међу такмичарима који нису Швеђани.
Било је одређених контроверзи у вези са његовим такмичењем у гађању пиштољем, у којем је користио пиштољ америчке војске калибра .38, док је већина осталих такмичара изабрала ватрено оружје калибра .22. Тврдио је да су рупе на папиру од његових раних хитаца биле толико велике да је каснији метак прошао кроз њих, али су судије одлучиле да је један од његових метака потпуно промашио мету. Модерна такмичења на овом нивоу сада често користе покретну позадину, нарочито за праћење трајекторије више хитаца који прилазе кроз исту рупу. Да је његова тврдња тачна, Патон би вероватно освојио олимпијску медаљу. Пресуда судија је била потврђена.
Патонов једини коментар на ову тему био је:
Дизајнирање мача мини|Изглед Патонове сабље мини|Патон на свом коњу за галопирање, Вултексу, 1914. После Олимпијских игара 1912, Патон је отпутовао у Сомир у Француској, где је научио технике мачевања од ађутанта Шарла Клерија, француског „мајстора оружја“ и инструктора мачевања у тамошњој коњичкој школи. Патон је по повратку у домовину изнова осмислио доктрину борбе сабљама за америчку коњицу, фаворизујући нападе гурањем сечива у односу на стандардни маневар сечења и дизајнирао је нови мач за такве нападе. Привремено је распоређен у канцеларију начелника генералштаба, а 1913. наручено је првих 20.000 коњичке сабље модела 1913 — популарно познатих као „Патонова сабља“.