Политичка левица или левица, у политичкој теорији, је назив за позицију на политичком спектру.
Означава политичке идеје, политичке странке и политичке покрете који по својим темељним одређењима припадају политичкој левици.
десно|мини|180п|Састанак Скупштине 5. маја 1789. године у Версају, Француска Политички појмови „левице“ и „деснице“ су сковани током Француске револуције (1789—1799), односећи се на распоред седења у Скупштини. Они који су седели са леве стране уопштено су се противили феудализму, монархији, апсолутизму, клерикализму и подржавали су антифеудалну револуцију, укључујући стварање републике и секуларизацију, односно подржавали су прогрес и модернизацију. А они који су седели са десне стране подржавали су одржавање постојећег стања, односно традиционалистичке институције старог поретка.Realms of memory: conflicts and divisions (1996), ed. Pierre Nora, "Right and Left" by Marcel Gauchet
У 19. и 20. веку када се у свету превазилазио феудализам и апсолутистичка монархија, а утврђивао капитализам и република (или републиканизована, уставна монархија), левица је почела да означава оне који су критички настројени према капитализму, и који се залажу за прогрес и модернизацију у односима, што би требало водити превазилажењу светског капитализма и успостављању светске заједнице са већим степеном демократије и социјалне одговорности. Према професору економије, Берију Кларку, левица тврди да људски развој може да процвета само онда када појединци и појединке ступе у сарадњу, односе међусобног поштовања, а који се могу развијати само када се елиминишу прекомерне разлике у статусу, моћи и богатству.
Многи истраживачи и теоретичари оцењују експерименталне покушаје градње антикапитализма на ауторитаран начин у неразвијеним, заосталим, аграрним и полуфеудалним земљама у 20. веку, који су се заснивали на политици једнопартизма, бољшевизма и лењинизма различитих струја (тј. политици која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму) као искривљење и изопачење појмова антикапитализма. Експерименти су у реалности представљали једнопартијски државни капитализам у засебним земљама у оквиру светског капиталистичког система и тржишта. Након тога, настаје левица нових замисли и промишљања.'State Capitalism' in the Soviet Union. M.C. Howard and J.E. King
Левица нових замисли и промишљања је појам за модерну, прогресивну, радикално-демократску и широку политичку филозофију насталу на основу идеја које су промовисали различити активистички покрети на Западу у другој половини 20. века, али и теорија савремених теоретичара левице.
Утицај социјалних покрета у другој половини 20. века лево|мини|200п|Демонстрације против рата у Вијетнаму 21. октобра 1967. године у Вашингтону
десно|мини|190п|Демонстранткиња нуди цвет војној полицији на протесту против рата у Вијетнаму у Арлингтону, Вирџинија, 21. октобра 1967. године Нова левица је израз којим се описују нове замисли, идеје и покрети који су се 1960-их и 1970-их појавили или развили на левом делу политичког спектра, пре свега у Западном свету, а којима је било заједничко то да су, било по својим крајњим циљевима или тактици, представљали отклон од дотада доминантног једнопартизма, бољшевизма и лењинизма различитих струја (тј. политике која је у мањој или већој мери углавном завршила у стаљинизму). Заговорницима нове левице је било заједничко то да се капиталистичком поретку супротстављају не само кроз контекст класне борбе, него и кроз борбу за права и слободе људског бића, односно кроз инсистирање на еманципаторским људским правима и слободама, слободи изражавања, слободи окупљања и протеста, расној и родној равноправности, сексуалним слободама (право на коришћење контрацепције, право на абортус или легализација права ЛГБТ+ особа). Као извориште нове левице се најчешће спомињу Сједињене Америчке Државе средином 1960-их где је управо сазревала тзв. генерација бејби-бумера, прва која је одрасла у друштвено-економским околностима поратног економског бума, драматично другачијим околностима од својих родитеља, а што се одразило кроз генерацијски јаз и одбацивање њихових вредности, те прихватање поткултуре, контракултуре и покрета хипика, деце цвећа и шездесетосмаша, који ће често бити блиско повезивани са новом левицом. Покрети тога времена су се противили традиционалном ауторитету и неприкосновеним вођама, подржавали слободну љубав и легализацију појединих психоактивних супстанци, противили су се ратовима и милитаризму, промовисали мир, поштовање различитости, родну равноправност, слободу изражавања, слободу окупљања и протеста, те захтевали заштиту и одрживост природе и животне средине.
Концепти и идеје нове левице су се муњевито проширили по свету, па су тако у Француској 1968. године довели до спектакуларних уличних протеста, а који су се, у већој или мањој мери, поновили широм света у готово свим земљама, те озбиљно нарушили или угрозили тадашње власти..
лево|мини|250п|Марш женског ослобођења у Вашингтону 1970. године
десно|мини|100п|Дугина застава, симбол различитости и ЛГБТ+ заједнице, чија људска права подржава и савремена левица На основу јаких и утицајних искустава широког социјалног покрета јавиле су се леве идеје о постојању међуповезаности класног антагонизма са дискриминацијом лица или групе лица по неком стварном или перципираном основу различитости, као што су расне, полне, родне, сексуалне, верске, етничке, националне, добне и друге различитости, те је на тај начин настала нова левица која поред свог примарног промишљања о класној борби и поред залагања за интересе радничке класе (политика социјалне правде) развија и проширује своју сферу интересовања залагањем и за остварење, поштовање, заштиту и унапређење еманципаторских људских права и слобода (политика идентитета и људских права и слобода), затим, инсистирањем на већој демократској партиципацији становница и становника од најнижег нивоа одлучивања до највишег нивоа одлучивања (партиципативна демократија), те инсистирањем на већој заштити животне средине и одрживом развоју (зелена политика).Radical Ambition: C. Wright Mills, the Left, and American Social Thought By Daniel GearyKenny, Michael. The First New Left: British Intellectuals After Stalin. London: Lawrence & Wishart..
Студентски покрети, покрети за женска права и женско ослобођење, мировни и антиратни покрети, раднички и синдикални покрети, еколошки покрети и покрети за еманципаторска људска права и слободе, те права свих неравноправних и потлачених група друштва (антирасистички, ЛГБТ+ и остали покрети) чине широки социјални покрет који у својим редовима окупља оних 99 посто израбљиваних у капитализму, односно покрет који се може изборити за суштинску промену друштвеног уређења и преношење целокупне политичке моћи у руке народа - из руку политичке елите, крупног капитала и банака.
Левица у 21. веку десно|мини|150п|Црвена застава, симбол покрета социјалне правде и левице Савремена левица тежи умањењу или превазилажењу свих друштвених стратификација. Савремена левица се залаже за умањење неслободе, неједнакости и несолидарности у друштву, које узрокује капитализам, а као крајњи циљ својих идеала заговара превазилажење, коренити раскид са системом светског капитализма и успостављање друштвено-економског уређења глобалног карактера утемељеног на демократији у политичко-економској сфери, те на демократски планираној светској производњи и расподели.Hall, Stuart (January–February 2010). "Life and times of the first New Left". New Left Review. New Left Review.Busky, Donald F. (July 20, 2000) . Praeger. . Democratic socialism is the wing of the socialist movement that combines a belief in a socially owned economy with that of political democracy.Eatwell & Wright, Roger & Anthony (March 1, 1999) . Macmillan.Calaprice, Alice; Lipscombe, Trevor : Albert Einstein: A Biography. Greenwood. . He committed himself to the democratic-socialist goals that became popular among intellectuals in Europe at the time. У питању је, дакле, систем производње и расподеле глобалног карактера који би био у складу са потребама сваке појединке и сваког појединца, те глобалне заједнице као целине, и који би узимао у обзир носиве капацитете и услове регенерације животне средине. Коренити раскид са светским капитализмом би успоставио некапиталистичко бескласно уређење заједнице, чија би главна обележја требала бити: глобални карактер, заједничко власништво, демократско управљање, производња само за потребе и бесплатан приступ.
Заговара достизање глобалног некапиталистичког друштва које би било базирано на индивидуалној и колективној слободи, једнакости, солидарности и међусобној помоћи, због чега тежи умањењу, превазилажењу и коначном раскиду са свим облицима репресије, хијерархије и власти појединца над појединцем. Присталице ове политике сматрају да је за остварење ових идеја неопходно умањити, превазићи и остварити раскид са свим облицима ауторитарног начина организовања. Због тога се организују у нове левичарске политичке странке, организације и покрете.
Присталице савремене левице своје вредности и идеале надовезују на вишевековну традицију еманципаторских борби прогресивних покрета и особа, радница и радника, те свих обесправљених, других и другачијих.Peter Hain Ayes to the Left Lawrence and Wishart."Towards a Democratic Socialism," New Left Review I/109, May–June 1978."Tony Benn: Committed Democratic Socialist". Transnational Institute. 22 April 2014.Ian Adams, Ideology and politics in Britain today (1998)
Превазилажење институција капитализма са крајњим циљем радикалног раскида и корените трансформације постојећег система обележавају следеће карактеристике левице:http://www.demokraticni-socializem.si/
На нивоу предузећа то значи развијање механизама демократије на радном месту, односно на месту производње, стваралаштва и креативности; На нивоу економије то значи развијање механизама друштвене и демократске координације уместо „слепе“ тржишне производње; На нивоу политичких и јавних институција то значи ширење представничког типа демократије са механизмима директне демократије (нпр. демократска партиципација на нижим и вишим нивоима одлучивања, могућност опозива изабраних представника нижих и виших нивоа власти); На нивоу друштвене сфере то значи противљење сваком облику подређености, искоришћавања и неравноправности, а нарочито противљење дискриминацији по основу личне карактеристике, као што су: раса, боја коже, друштвено порекло, национално порекло, етничка припадност, веза са мањинским народом или мањинском заједницом, језик, вероисповест или уверење, политичко или друго мишљење, чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, пол, родни идентитет, сексуална оријентација, полне карактеристике, брачни или породични статус, рођење, старосна доб, генетичке карактеристике, здравствено стање, инвалидитет или друга лична карактеристика; У односу на животну средину то значи усклађивање привреде у складу са носећим и обновљивим способностима животне средине, те са увођењем еколошки прихватљивих технологија, вештачке интелигенције, аутоматизације и роботизације.
лево|мини|170п|„Радни људи света, уједините се!“, један од слогана левице Капитализам је интернационални и глобални систем и све више ће то бити својим даљим развојем, тако да ће и антикапитализам моћи да буде једино интернационални и глобални систем. Присталице ове политичке филозофије сматрају да ова политика не може опстати у једној земљи или у пар земаља, него да мора добити глобални карактер и због тога се залажу за превазилажење светског капитализма, тј. залажу се за прогресивни патриотизам и прогресивни космополитизам (прогресивна сарадња и солидарност међу свим народима и земљама у градњи праведнијег света).