Милић Радовановић (Честобродица, 26. мај 1860 — Београд, 28. децембар 1936) био је српски економиста и политичар.
Биографија Завршио је студије економије у Паризу. Предавао је народну економију на Правном факултету у Београду 1892-1924. године.
Био је народни посланик, министар финансија Србије 1902. и 1903. године и председник Задружног савеза. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре. мини|Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје, слева Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић. Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику.
Одабрана дела „Стара и нова школа у економској науци“ (1893) „Занатске школе“ (1895) „О пропадању наших заната“ (1897) „Житарске банке“ (1898) „О обезбеђењу стоке“ (1900) „О раздруживању живота и имања код наших породичних задруга“ (1900) „О задружном облику, познатом под именом заједничке набавке намирница и установама за то“ (1905)
Референце
Категорија:Рођени 1860. Категорија:Умрли 1936. Категорија:Пожежани (Србија) Категорија:Српски економисти Категорија:Министри финансија Србије