десно|мини|200п|Археолошки локалитет Егнација, у Апулији (Италија) сликан из ваздуха) 200px|мини|десно|Археолошко налазиште Калварија, Тителски брег у Србији Археолошко налазиште или локалитет је место људске активности која се може сагледати у концентрацији артефаката и одбачених сировина. Сви налази са једног локалитета посматрају се у оквиру шире културне целине (културне групе или комплекса), у циљу анализе људске активности тога поднебља.
Проучавање локалитета не може открити више од једног аспекта друштвеног понашања. За ширу интерпретацију узима се у обзир целокупна територија на којој је група функционисала. Територија годишњег домета (хоме ранге), укључује територију на коју је заједница настањивала и на којој се кретала током једног временског периода. Територија обухвата станишта, који могу бити: сезонска, транзитна, оставе и сл.
У мобилним заједницама разликујемо станишта на отвореном и пећинска станишта. Кратке фазе окупације на локалитету дефинишу се преко распореда артефаката и костију унутар и око непокретних структура, да би се уочило постојање устаљених шема. Овим се бави део археологије који се назива етноархеологија.
Србија има 194 археолошка налазишта утврђена као културно добро.
Види још Списак археолошких налазишта од изузетног значаја Археологија
Референце
Литература
Кевин Грин, Увод у археологију, Београд 2003.